Nova iračka strategija Bele kuće čeka se gotovo mesec dana, od 6. decembra kada je grupa političara i analitičara, republikanaca i demokrata, predložila predsedniku potpunu promenu strategije angažmana u Iraku. Prvi korak je načinjen. Dosadašnji šef svih obaveštajnih službi Džon Negroponte (John), verni saradnik Džordža Buša, imenovan je u petak za zamenika državne sekretarke Kondolize Rajs. To je tek prvi od više poteza predsednika Buša, koje je štampa proteklih dana precizno najavila, pa formalno imenovanje koje je objavio predsednik nije predstavljalo nikakvo iznenađenje.
"Zamolio sam Džona Negropontea da preuzme ovaj vitalni položaj u ovom presudnom trenutku. Džon Negroponte dobro poznaje rad Stejt dipartmenta (State Department). Od kako je 1960. tamo počeo u službi spoljnih poslova predsednika Ajzenhauera (Eisenhower)", rekao je predsednik Buš.
Negroponte je preuzeo položaj koji je još pre pola godine napustio Robert Zelik (Zellick). Američki predsednik je na upražnjeno Negroponteovo mesto imenovao viceadmirala u penziji Džona "Majka" Mekonela (John Mike McConell).
Naredni koraci predsednika Buša će, prema "Njujork tajmsu" (New York Times), biti smenjivanje dvojice vodećih generala odgovornih za stanje u Iraku - Džordža Kejsija (George Casey) glavnog komandanta američkih trupa u toj zemlji i Džona Abizaida (John), komandanta Centralne komande u Iraku.
No to su samo kadrovi. Ono što bi trebalo da provedu je nova strategija angažmana u Iraku koju bi, prema ranijim najavama, Džordž Buš trebalo da predstavi naredne sedmice. Iako o sadržini te strategije još ništa nije zvanično saopšteno, neki detalji su već izbili u javnost zahvaljujući medijima odnosno dobro obaveštenim novinarima.
Prema više medija Bela kuća ozbiljno razmatra slanje pojačanja u Irak i to pet brigada u Bagdad i dva bataljona u nemirnu pokrajinu Anbar na zapadu zemlje. Mediji spekulišu da bi mogla biti reč o dodatnih 20.000 – 40.000 vojnika, s tim što bi deo trupa bio poslat direktno u Irak, a deo bi čekao u pripravnosti bilo u zemljama regije, bilo u američkim bazama drugde.
"Vašington post" (Washington Post) je objavio u petak da su savetnici predsednika Buša "duboko podeljeni" u vezi sa predlogom slanja dodatnih trupa u Irak i u vezi sa procenom da li je irački premijer Nuri al Maliki uopšte u stanju da pokrene akcije koje od njega zahtevaju Amerikanci, a koje on već dugo odlaže.
Ako se ovo ispostavi tačnim značiće to da je predsednik Buš odlučio da osnaži dosadašnju strategiju u Iraku, a ne da potraži alternative što je od njega prošlog meseca zatražila iračka grupa i na šta ga pritiskaju demokrate koje od ove četvrtka kontrolišu Kongres. Odluka da pojača trupe u Bagdadu na dvostruki broj u odnosu na sadašnji ukazuje da Bela kuća sada vidi sektaške borbe kao najveću pretnju stabilnosti Iraka.
Analitička agencija "Stratfor" ocenjuje da je politika vlade ima četiri strateške opcije:
1.pojačanje trupa kako bi suzbili nerede i prisilili sunite i šiite na politički dogovor,
2.početak povlačenja iz Iraka, ostavljanje politike domaćim snagama, a Iranu prostora da ispuni vakuum,
3.napuštanje pokušaja povećanja bezbednosti Iraka i takav razmeštaj trupa koji onemogućuje Iranu pomeranje na Arabijsko poluostrvo, i
4.Pokušaj pronalaska političkog dogovora sa Teheranom uz ustupanje Iraka iranskom uticaju i za uzvrat dobijanje garancija od iranske ekspanzije na jug – pri čemu je, navodi Stratfor, ova, poslednja, opcija kompatibilna sa svim ostalim.
Američki predsednik bi sledeće sedmice trebalo da zatraži od Kongresa i nove milijarde dolara pomoći Iraku za razvoj privrede i demokratije. Sjedinjene Države su na projekte obnove već potrošile 21 milijardu dolara, ali do sada nisu uspele da obezbede predratni nivo snabdevanja vodom i strujom i obnovu kanalizacionog sistema. Ako sa demokratama bude i dogovora oko novca, teško da će proći slanje dodatnih trupa. To je uostalom u četvrtak jasno rekla nova čelnica Kongresa Nensi Pelozi: "Izbori 2006. bili su poziv na promenu, ne samo promenu kontrole u Kongresu nego za novi smer u kojem ide naša zemlja. Nigde američki narod nije bio jasniji nego kod potrebe novog smera u Iraku. Američki narod odbio je da preuzme otvorenu obavezu prema ratu koji nema kraja".
Uticajni senator Džon Bajden (John Biden) bio je još direktniji rekavši da bi povećanje broja vojnika u Iraku predstavljalo "potpuno pogrešnu strategiju". Ali neki od članova Kongresa iz Demokratske stranke su rekli da bi podržali slanje pojačanja kao pomoć sigurnosti sadašnjem kontigentu od 140.000 američkih vojnika u Iraku. Bela kuća bi mogla zaigrati početno na te podele među demokratama. Ali u naredne tri sedmice u Kongresu nova, demokratska većina, najavljuje zahteve za izveštajima desetina zvaničnika izvršne vlasti u vezi sa Irakom. Duel republikanaca i demokrata dakle počinje. Američka politika u Iraku biće prvo poprište. Londonski "Ekonomist" (Economist) ocenjuje da će "predsednik Buš, koji je sebe svojevremeno nazvao 'donosiocem odluka' morati da donese najtežu odluku u predsedničkoj karijeri".
"Zamolio sam Džona Negropontea da preuzme ovaj vitalni položaj u ovom presudnom trenutku. Džon Negroponte dobro poznaje rad Stejt dipartmenta (State Department). Od kako je 1960. tamo počeo u službi spoljnih poslova predsednika Ajzenhauera (Eisenhower)", rekao je predsednik Buš.
Negroponte je preuzeo položaj koji je još pre pola godine napustio Robert Zelik (Zellick). Američki predsednik je na upražnjeno Negroponteovo mesto imenovao viceadmirala u penziji Džona "Majka" Mekonela (John Mike McConell).
Naredni koraci predsednika Buša će, prema "Njujork tajmsu" (New York Times), biti smenjivanje dvojice vodećih generala odgovornih za stanje u Iraku - Džordža Kejsija (George Casey) glavnog komandanta američkih trupa u toj zemlji i Džona Abizaida (John), komandanta Centralne komande u Iraku.
No to su samo kadrovi. Ono što bi trebalo da provedu je nova strategija angažmana u Iraku koju bi, prema ranijim najavama, Džordž Buš trebalo da predstavi naredne sedmice. Iako o sadržini te strategije još ništa nije zvanično saopšteno, neki detalji su već izbili u javnost zahvaljujući medijima odnosno dobro obaveštenim novinarima.
Prema više medija Bela kuća ozbiljno razmatra slanje pojačanja u Irak i to pet brigada u Bagdad i dva bataljona u nemirnu pokrajinu Anbar na zapadu zemlje. Mediji spekulišu da bi mogla biti reč o dodatnih 20.000 – 40.000 vojnika, s tim što bi deo trupa bio poslat direktno u Irak, a deo bi čekao u pripravnosti bilo u zemljama regije, bilo u američkim bazama drugde.
"Vašington post" (Washington Post) je objavio u petak da su savetnici predsednika Buša "duboko podeljeni" u vezi sa predlogom slanja dodatnih trupa u Irak i u vezi sa procenom da li je irački premijer Nuri al Maliki uopšte u stanju da pokrene akcije koje od njega zahtevaju Amerikanci, a koje on već dugo odlaže.
Ako se ovo ispostavi tačnim značiće to da je predsednik Buš odlučio da osnaži dosadašnju strategiju u Iraku, a ne da potraži alternative što je od njega prošlog meseca zatražila iračka grupa i na šta ga pritiskaju demokrate koje od ove četvrtka kontrolišu Kongres. Odluka da pojača trupe u Bagdadu na dvostruki broj u odnosu na sadašnji ukazuje da Bela kuća sada vidi sektaške borbe kao najveću pretnju stabilnosti Iraka.
Analitička agencija "Stratfor" ocenjuje da je politika vlade ima četiri strateške opcije:
1.pojačanje trupa kako bi suzbili nerede i prisilili sunite i šiite na politički dogovor,
2.početak povlačenja iz Iraka, ostavljanje politike domaćim snagama, a Iranu prostora da ispuni vakuum,
3.napuštanje pokušaja povećanja bezbednosti Iraka i takav razmeštaj trupa koji onemogućuje Iranu pomeranje na Arabijsko poluostrvo, i
4.Pokušaj pronalaska političkog dogovora sa Teheranom uz ustupanje Iraka iranskom uticaju i za uzvrat dobijanje garancija od iranske ekspanzije na jug – pri čemu je, navodi Stratfor, ova, poslednja, opcija kompatibilna sa svim ostalim.
Američki predsednik bi sledeće sedmice trebalo da zatraži od Kongresa i nove milijarde dolara pomoći Iraku za razvoj privrede i demokratije. Sjedinjene Države su na projekte obnove već potrošile 21 milijardu dolara, ali do sada nisu uspele da obezbede predratni nivo snabdevanja vodom i strujom i obnovu kanalizacionog sistema. Ako sa demokratama bude i dogovora oko novca, teško da će proći slanje dodatnih trupa. To je uostalom u četvrtak jasno rekla nova čelnica Kongresa Nensi Pelozi: "Izbori 2006. bili su poziv na promenu, ne samo promenu kontrole u Kongresu nego za novi smer u kojem ide naša zemlja. Nigde američki narod nije bio jasniji nego kod potrebe novog smera u Iraku. Američki narod odbio je da preuzme otvorenu obavezu prema ratu koji nema kraja".
Uticajni senator Džon Bajden (John Biden) bio je još direktniji rekavši da bi povećanje broja vojnika u Iraku predstavljalo "potpuno pogrešnu strategiju". Ali neki od članova Kongresa iz Demokratske stranke su rekli da bi podržali slanje pojačanja kao pomoć sigurnosti sadašnjem kontigentu od 140.000 američkih vojnika u Iraku. Bela kuća bi mogla zaigrati početno na te podele među demokratama. Ali u naredne tri sedmice u Kongresu nova, demokratska većina, najavljuje zahteve za izveštajima desetina zvaničnika izvršne vlasti u vezi sa Irakom. Duel republikanaca i demokrata dakle počinje. Američka politika u Iraku biće prvo poprište. Londonski "Ekonomist" (Economist) ocenjuje da će "predsednik Buš, koji je sebe svojevremeno nazvao 'donosiocem odluka' morati da donese najtežu odluku u predsedničkoj karijeri".