Srdan JANKOVIC, Nebojša GRABEŽ, Blagoja KUZMANOVSKI
Crna Gora je postigla napredak na polju konkurentnosti, ali još mora raditi na poboljšanju infrastrukture i funkcionisanju javnih i privatnih institucija, ocijenila je ekonomista Svjetskog ekonomskog foruma Margaret Drznik, dok je predsjednik Crne Gore Filip Vujanović ocijenio da poseban ekonomski interes Crna Gora vidi u ekonomskim integracijama:„Poseban interes Crna Gora vidi u integracijama u kojima se ti efekti mogu najbrže realizovati. Velika obaveza nove Vlade, koja se sada mora baviti ekonomijom, koja se sada mora baviti socijalnim problemima i koja je došla nakon onoga što je u Crnoj Gori državno završeno obnove crnogorske nezavisnosti, da bi sada kroz tu nezavisnost pokazala da je ona instrument boljeg života i kvalitetnih uslova privređivanja. Siguran sam da ćemo biti još bliži jedni drugima kada budemo dio evropske porodice. Slovenija je već u njoj, Bugarska i Rumunija će biti od 1. januara naredne godine, Hrvatska je sasvim blizu članstva, a ostale države regiona su intenzivno posvećene tom procesu.“
Zemlje bivše Jugoslavije bi bile uspješne članice Evropske Unije da je bivša zemlja bila dezintegrisana na miran način, ocijenio je predsjednik Slovenije Janez Drnovšek, koji je upozorio da regionalna konkurentnost ne smije negativno uticati na socijalnu pravdu i ekologiju:
„Konkurentnost je važna, ali ja bih upozorio kao i uvek da ona ne sme ići na račun ekologije, da ne sme ići preko nekih limita koje daju na jednoj strani ekologija, na drugoj strani jedni osnovni socijalni odnosi u društvu. Svaki razvoj mora biti takav da daje perspektivu i nadu svim građanima, a ne da se stvori utisak da samo jedan dio građana ljudi ima perspektivu, a drugi su trajno marginalizirani. Ako je tako onda će prije ili kasnije doći do velikih problema, tako da uz težnju da smo što konkurentniji moramo uvek to imati u vidu jednu temeljnu socijalnu pravednost na jednoj strani, a na drugoj da ne uništavamo zemlju, zrak i vodu jer to postaju sve važniji činioci, na kraju biće mnogo važniji od bilo kakve konkurentnosti.“
U Pržnom je predsjednik Hrvatske Stjepan Mesić, koji je naglasio važnost partnerstva država regije u izgradnji savremenih međudržavnih odnosa. Mesić je potencirao i važnost poštovanja individualnosti u procesu približavanja zemalja regije Evropskoj uniji:
„Doduše, postoje gledišta kojima se ističe da mi u regiji nismo suradnici, nego protivnici. Takva gledišta odlučno moramo odbaciti jer jedino partnerstvo među zemljama naše regije prihvatljivo je kao kriterij izgradnje suvremenih međudržavnih odnosa na našem prostoru. S obzirom na isticanje značenja ostvarivanja partnerstva kao nužne orijentacije svaka od zemalja regije. Ponoviću i važnost individualnog pristupa u procesu približavanja Evropskoj Uniji koji uvažava vrednovanje vlastitih dostignuća. Individualnost u procesu približavanja potvrđena u zaključcima sastanka na vrhu Unije nas ohrabruje i usmjerava ne da uspoređujemo sebe s drugima nego sebe s našim vlastitim potencijalima, sebe s našim vlastitim iskorištenim mogućnostima. Možemo li učiniti više i bolje? Možemo, ako u međusobnim odnosima postanemo partneri jer smo upućeni jedni na druge i ako u odnosu prema Evrpskoj uniji ostanemo konkurentni jer prelazimo isti put do najviše stepenice. Svaka bi zemlja, pri tome, trebala ulagati maksimalne napore da aktivira vlastite potencijale.“
Evropa je ključ za stabilnost jugoistočne Evrope, kazao je Bogić Bogićević, predsjednik Regionalnog ekonomskog foruma za jugoistočnu Evropu. Bogićević je evropski put nazvao integracijom bez alternative:
„Evropski put i globalne integracije za države regiona nemaju alternativu. Taj put je težak ali ga je moguće savladati o čemu najbolje svjedoči primjer Republike Slovenije. Evropa je logičan dom i ključ za stabilnost jugoistoka Evrope. Ali, do Evrope, kao što nam je svima poznato, se ne dolazi ako smo dezintegrisani, nepovezani i podijeljeni zidovima i bodljikavim žicama. Zbog toga lideri u regionu sve više shvataju da regionalna saradnja nije prepreka na putu za evropske integracije, već neophodan uslov za njihovo postizanje.“
Predsjednik Predsjedništva Bosne i Hercegovine Nebojša Radmanović izrazio je spremnost te zemlje za definisanjem zajedničkih projekata sa ostalim državama regiona:
„Bosna i Hercegovina je u zaostajanju za svojim susjedima. Razlozi za to u velikoj mjeri leže u proteklim ratnim dešavanjima koja su ostavila posljedice na njenu privredu, ali i stanovništvo. Moram i ovom prilikom istaći veliku podršku međunarodne zajednice na obnovi infrastrukture. Snažna investiciona aktivnost finansirana donacijama doprinijela je visokoj posljeratnoj stopi realnog rasta društvenog bruto proizvoda. Ono što nas ohrabruje je činjenica da je ekonomski rast nastavljen i nakon smanjenja strane pomoći. Paralelno sa obnovom započete su krupne reforme ukupnog sistema. Dosadašnji postignuti rezultati u reformama su neujednačeni po raznim i pojedinim sektorima. Bosni i Hercegovini nedostaje brži i odlučniji rad na izgradnji i jačanju efikasnih javnih institucija koje su sposobne da obezbijede veću sigurnost vladavinu prava, poštovanje ugovora, suzbijanje korupcije i kriminala. Dosadašnje vlade ovom pitanju nisu posvećivale dovoljno pažnje. Pozicija na kojoj se trenutno nalazim omogućiće da se poseban značaj da izgradnji efikasnih institucija jer smo svjesni da bez dobrog institucionalnog okruženja koje podstiče konkurentnost i preduzetništvo nema privrednog rasta i razvoja.“
* * * * *
Na skup Igmanske inicijative u Miločeru, kojem prisustvuju predsednici Hrvatske i Crne Gore Stjepan Mesić i Filip Vujanović, i predsedavajući Predsedništva BiH Nebojša Radmanović, pozvan je i predsednik Srbije Boris Tadić, koji je, kako je objasnio za naš program, zbog obaveza bio sprečen da otputuje u Crnu Goru.
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je za Radio Slobodna Evropa da zbog svojih predsedničkih obaveza i početka predizborne kampanje njegove Demokratske stranke, nije bio u mogućnosti da putuje na sastanak Igmanske inicijative u Miločer, iako u njegovom političkom angažmanu regionalna saradnja zauzima važno mesto:
«Na regionalnu politiku itekako polažem pažnju i učestvujem na svim regionalnim inicijativama, ali ne mogu da budem na dva mesta u isto vreme. To je razlog zbog kojeg nisam u Miločeru i uputio sam objašnjenje i izvinjenje svojim kolegama iz regiona, ali vrlo brzo će ponovo biti prilika da se susretnemo.»
Predsednik Tadić je takođe rekao da neće biti u mogućnosti da otputuje ni na predstojeću komemoraciju povodom petnaestogodišnjice ulaska bivše JNA u Vukovar. U intervjuu za Radio Slobodna Evropa predsednik Hrvatske Stjepan Mesić je izjavio da bi bilo dobro da se on i Tadić zajedno poklone žrtvama i tako pošalju poruku da se tako nešto više
ne sme dogoditi.
Pre Tadićeve izjave za naš program, agenciji Beta je rečeno u njegovom kabinetu da bi pojašnjenje Mesićeve izjave trebalo tražiti u njegovom kabinetu «čiji je visoki predstavnik pre dva dana bio u Beogradu i tokom dvočasovnog razgovora nijednom nije pomenuo mogućnost da Tadiću bude upućen poziv da dođe u Vukovar». O ovome predsednik Tadić kaže:
«Opet neću moći da budem na dva mesta u isto vreme, ali pošto mi nije bilo teško da odem u Srebrenici, neće mi biti ubuduće biti teško da odem ni u Vukovar, niti na jedno mesto gde su nedužni ljudi izgubili svoj život zato što su pripadali drugim verama ili drugim nacijama. Ali naprosto imam i svoje obaveze obavljajući posao predsednika Srbije, to radim svaki dan, a sada svom snagom hoću da podržim i listu Demokratske stranke jer verujem da ona na najbolji način može sprovesti jednu dobru državnu politiku od koristi za sve građane.»
* * * * *
Predsednik Republike Makedonije Branko Crvenkovski ne učestvuje na zasedanju u Miločeru zbog njegove zvanične posete Turskoj koja se odvijala u nekoliko proteklih dana. Ovo je jedini razlog njegovog neučešća, kažu u predsednikovom Kabinetu, dodajući da je poseta Turskoj bila već zakazana kada je stigao zvanični poziv za sastanak u Miločeru:
«Izvinili smo se organizatoru ovog skupa, iz prostog razloga što je predsednik već imao nedložne obaveze, odnosno zvaničnu posetu Turskoj.»
Inače, u isto vreme kada je predsednik bio u Turskoj, prvi čovek makedonskog Parlamenta Ljubiša Georgijevski se nalazio u poseti Rumuniji. U makedonskim medijima bilo je komentara da je država ostala bez dvojice kormilara, jer predsednik Sobranja izvršava dužnosti šefa države kada je on odsutan.