Lejla SARIC, Zoran GLAVONJIC, Esad KRCIC
Državljanima BiH potrebne su vize za ulazak u čak 173 zemlje svijeta. Bez viza mogu putovati u samo 18 zemalja, od kojih su dvije evropske – Turska i Rusija. U ostale, u koje se sa pasošem BiH može bez viza, rijetko ko putuje jer su hiljadama kilometara daleko, kao što su Samoa, Gvatemala i Sejšeli. Šta u ovoj zemlji kažu o zelenom svjetlu koje je iz Brisela stiglo za jednostavniji vizni režim državama zapadnog Balkana?Građani BiH na vize su prošle godine potrošili oko 25 miliona eura. I trošiće i dalje, pošto se potpuno ukidanje viznog režima za građane BiH ne očekuje ni naredne godine. Vijest iz Brisela da je Vijeće Evropske unije juče dalo mandate za pojednostavljenje viznog režima za zemlje zapadnog Balkana znači da je Evropska komisija tek dobila odobrenje da počne pregovore o novim uslovima viznog režima i pregovore o readmisiji. Šef Misije Evropske komisije u BiH Dimitrij Kourkulas:
“Nadamo se da ćemo uspješno okončati pregovore i biti u mogućnosti da potpišemo sporazum kojim će se olakšati vizni režuim do kraja 2007. godine. Međutim, čak i prije početka pregovora, sama činjenica da smo dobili mandat da počnemo pregovore biće od koristi Bosni i Hercegovini i to u tom smislu da će svi građani BiH koji budu tražili vize za zemlje članice Evropske unije od 1. januara naredne godine biti izuzeti od povećanja troškova izdavanja viza, koji će biti nametnuti svim ostalim zemljama.”
Bosna i Hercegovina je još u junu ove godine počela neformalne pregovore sa Briselom i podnijela svoj prijedlog za vizne olakšice, pojašnjava pomoćnik ministra vanjskih poslova BiH Zoran Perković:
“To olakšavanje viznog režima može se sastojati u različitim radnjama, bilo u izdavanju višekratnih viza, viza na duži rok ili u oslobađanju od davanja vize, odnosno u eventulanom oslobađanju od plaćanja nadoknade, takse konzularne za vizu.”
Za nosioce diplomatskih i službenih pasoša bh. vlasti zatražile su potpuno ukidanje viza za zemlje Evropske unije, pošto sa nekim od tih zemalja takav bezvizni režim već postoji. Kada se izuzmu sve ove kategorije, za ostale građane vizni režim ostaje isti. To, međutim, ne znači mnogo, jer u zemlji gdje je polovina stanovništva siromašna ionako malo ljudi putuje:
“Slabo, vrlo slabo, nemam mogućnosti. I vizni režim, to nas upropasti.”
“Pa nisam nijednom dosad putovao. Nisam imao potrebe.”
“Prošle godine sam bio jednom. Bio sam par dana u Njemačkoj. Jedva dobio vizu za Njemačku – još službeno tražio.”
“Rijetko, rijetko, vrlo rijetko, upravo zato što su problem te vize.”
Potpunog ukidanja viznog režima za građane BiH zasigurno je neće biti dok ne bude uređena politika imigracija i azila, uvedeni biometrijski pasoši, a posebno dok ne bude završena revizija državljanstava izdatih naturaliziranim građanima BiH. Ova je revizija, inače, vrlo osjetljivo pitanje zbog mnogo državljanstava odobrenih muslimanima iz arapskih zemalja koji su od rata naovamo useljavali u BiH. O tome nekadašnji ministar vanjskih poslova BiH Zlatko Lagumdžija kaže:
“Zbog nekoliko stotina lažnih državljana BiH, i vi i ja i svi građani ove zemlje koji se smatraju poniženim kad ih neko stavi ustranu na graničnom prijelazu, koji se smatraju poniženim kad ih neko stavi da čekaju danima za vizu pred ambasadom - su taoci. Mi smo svi taoci.”
Prema najavama iz diplomatskih krugova, građani koji neće spadati u povlaštene kategorije za izdavanje viza ipak bi mogli očekivati jednu olakšicu - vize bi se u svim ambasadama mogle izdavati po jednostavnijoj i jedinstvenoj proceduri, čime bi se znatno smanjila barem čekanja u redovima pred ambasadama.
* * * * *
Olakšice za putovanja u zemlje Evropske unije podrazumevaju brže i pojednostavljeno izdavanje šengenskih viza na duži rok, sa mogućnošću više ulazaka u zemlje zapadne Evrope. Cena viza za sve građane ostaje 35 evra, rekla je Tanja Miščević, direktorka Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji, i navela koje kategorije stanovništva će lakše dobijati vize:
„Ono o čemu se uobičajeno govori jesu kategorije studenata, eksperata, naučnika, istraživača, zatim kategorije državnih službenika. Diplomatski pasoši posebno i posebno kategorija biznis zajednica odnosno poslovni ljudi.“
I novinarima će biti olakšan put do viza, a Mlađan Dinkić, bivši ministar finansija u Vladi Srbije, koji je učestvovao na razgovorima u Briselu, rekao je da očekuje da će svi građani Srbije bez viza moći da putuju u zemlje Evropske unije od početka 2008. godine:
„To je moguće ukoliko dobijemo proevropsku i demokratsku vladu u Srbiji.“
Jedan od uslova da se Srbija uvrsti na „Belu šengensku listu“ su novi, bezbedniji pasoši koje je teže falsifikovati, a njihovo izdavanje moglo bi da počne do kraja sledeće godine, izjavila je za naš program Sanja Mrvaljević, iz kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje EU:
„Što se tiče Srbije, Zakon o putnim ispravama je u izradi i uskoro se očekuje da bude gotov. Nakon usvajanja zakonskog okvira, pristupiće se zameni pasoša i izradi novih, sigurnijih putnih isprava. To očekujemo u toku sledeće godine. Zakon će biti usvojen u narednih par meseci.“
A kada se radi o viznim olakšicama, usvajanje mandata za pregovore o tom pitanju veoma je značajan gest Evropske unije, rekao je za naš program Vatroslav Vekarić, direktor beogradskog Instituta za međunarodnu politiku:
„Rekao bih da je to pre svega dokaz da je Brisel shvatio da taj tvrdi vizni režim u velikoj meri izoluje Srbiju od same Evrope, a posebno mlade ljude i one koji se zalažu za evropske vrednosti.“
Međutim, na listi povlašćenih nema ljudi iz kulture. Anja Suša, rediteljka, upravnica beogradskog pozorišta Duško Radović:
„Mislim da bi ceo vizni režim trebao da bude znatno pojednostavljen ako želimo da ovo društvo napreduje. Dok se to ne desi, svi ovi mali koraci jesu značajni, ali mislim da neće promeniti mnogo toga.“
Na kraju, reč Beograđana:
„Ma ne putujem nigde, bre. Nemam kad. Teraju me da radim i danju i noću.“
„Putujem u Bugarsku zato što mi ne treba viza. To je svo inostranstvo koje sam videla.“
„To je čista prevara. Vidiš da nema Evropske unije, nema ničega. To je moguće tek negde posle 2015. godine.“
„Mislim da su uvek bili kontradiktorni na tu temu. Ranije sankcije, jedne, druge, ublažavaju, ne ublažavaju… Mi to još ništa ne primećujemo.“
„Šta će ti studenti tamo da rade i ako odu. Odnosno, možda je taj odlazak na Zapad za njih dobar, ali oni ne mogu da krenu odavde kad nemaju s čime da krenu, s kojim parama, ko da ih finansira.“
* * * * *
Sklapanje Sporazuma o viznim olakšicama bi za nas bilo veoma značajno, rekla je za Radio Slobodna Evropa Slobodanka Koprivica, pomoćnik crnogorskog ministra prosvjete i nauke, komentarišući jučerašnju odluku Savjeta ministara Evropske unije da odobri mandat za početak pregovora o viznim olakšicama za zemlje Zapadnog Balkana.
Koprivica smatra da će sa aspekta naučne saradnje i razmjene studenata i naučnog osoblja, vizne olakšice imati pozitivan efekat:
"Mi smo u vezi toga, do sada imali problema, naročito u Crnoj Gori, jer ovdje još uvijek ne postoje sve ambasade, tako da se mora putovati za Beograd i gore "vaditi" vize, čekati nekoliko dana i imati uvijek precizirana pozivna pisma. I pored toga, naši studenti i profesori nijesu uvijek uspijevali na vrijeme da dobiju vizu. Takođe, vize se izdaju na kratak rok, pogotovo nama u administraciji – dobijamo za jedan ulazak na mjesec dana. Ukoliko se to bude realizovalo, da dobijemo na duži rok, sa više ulazaka, naravno da bi to nama strašno puno značilo i olakšalo komunikaciju: kako sa Savjetom Evrope, Evropskom komisijom, tako će i univerziteti među sobom moći lakše da komuniciraju. To je mnogo značajno za nas."
Pregovori o viznim olakšicama za Crnu Goru, Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju i Albaniju, trebalo bi da počnu 30. novembra u Briselu, a da se okončaju što prije, odnosno, najkasnije do juna naredne godine. Predstavnici Evropske unije kažu da je cilj ovih sporazuma da se građanima država zapadnog Balkana olakša posao pri dobijanju viza za Evropsku uniju, ali istovremeno i da se ispolje jasna pravila u borbi protiv ilegalne imigracije. Iako će postupak za dobijanje viza biti uprošćen i ubrzan, vizne olakšice će se prije svega odnositi na poslovne ljude, novinare, naučno osoblje i studente.
Studenti Ekonomskog fakulteta, bjelopoljskog Odjeljenja menadžmenta, sa kojima je razgovarao Sead Sadiković, smatraju da će vizne olakšice za njih biti od velikog značaja, ali govoreći o barijerama za slobodno putovanje u inostranstvo ipak ističu problem nedostatka novca:
STUDENTKINJA: Pare nisu problem, ali para nemam!
STUDENTKINJA 2: Naravno da su pare problem, ali ćemo sada bar moći da razmišljamo. Do sada nijesmo mogli ni da razmišljamo.
RFE: A, koliko bi uopšte korisne bile ove olakšice?
STUDENTKINJA: Naravno da su veoma korisne.
Novinar Željko Madžgalj smatra da će omekšavanje viznog režima i pored finansijskih teškoća, ipak značiti lakši pristup zemljama Evropske unije:
"Često bude raznih popusta za avionske karte, na primjer: 100 eura u jednom pravcu za mnoge destinacije u Evropi. Sigurno bih mogao toliko da izdvojim da odem, ali zbog pretjerano komplikovane procedure dolaska do viza, do sada nijesam išao, osim kada su drugi završavali vizu za mene."
Turistički poslenici, iako pozdravljaju ovakvu odluku Savjeta ministara Evropske unije smatraju da same agencije od nje neće imati značajnije koristi. Dragan Bošković, vlasnik turističke agencije Jamb i predsjednik Udruženja turističkih agencija Budve:
"Ove olakšice se odnose na ljude koji su i do sad lakše dolazili do viza. Studenti su teže dolazili... ali ne znam sada, koliko su oni zainteresovani, jer ukoliko se radi o grupama i za njih je jednostavnije rjesavan taj problem. Za pojedinacna putovanja malo teže, ali mislim da ih nije ni bilo u značajnijem broju. Generalno, svaka olakšica je sigurno dobra i poželjna."