Novi izveštaj iz Brisela uglavnom nepovoljan

Gjeraqina TUHINA

Srbija je načinila znatan naredak u skladu sa evropskim partnerstvom, međutim preostaju mnogi izazovi sa kojima se zemlja treba suočiti. Srbija nije ispunila međunarodne obaveze i nije ispunila saradnju sa Haškim tribunalom - glavni uslov za nastavak pregovora o stabilizaciji i pridruživanju, navedeno je u godišnjem izveštaju Evropske komisije koji će u Briselu biti objavljen u sredu.

U poglavlju politike, Evropska komisija podseća da Srbija učestvuje u pregovorima o konačnom statusu Kosova. Zahteva se konstruktivan pristup u procesu, ali i upozorava da je Srbija obeshrabrila kosovske Srbe da učestvuju u prelaznim institucijama Kosova. Evropska komisija pozdravlja usvajanje novog Ustava Srbije. Međutim, postoje zabrinjavajuća pitanja koja se tiču naročito pravosudne nezavisnosti, jer je pravosuđe i dalje pod uticajem politike.

Izveštaj pozitivno ocenjuje rad Skupštine Srbije jer se smatra da je taj rad transparentniji, ali se ističe da postoje i propusti naročito kada je u pitanju, kako se kaže, kontroverzno oduzimanje mandata nekih poslanika. Takođe se pozitivno ocenjuje rad Kancelarije za evropske integracije, naročito u sprovođenju Akcionog pana za implementaciju evroskog partnerstva. Ipak u tome, kaže se, i dalje nedostaje koordinacija za Vladom.

Reforme u vojsci su nedovoljne, jer se, upozorava Evropska komisija, postoji konstantan otpor nekih elemenata unutar Vojske. Civilna kontrola nad Vojskom, što je jedan od ključnih zahteva evropskog paratnerstva, je nedovoljna, smatra Brisel. Reforme u zakonu o policiji su veoma spore, smatra Evropska komisija. Nedostaje takođe zakon o državnim službama. Zemlja napreduje u borbi prtiv pranja novca, međutim nedostaje saradnje između nadležnih agencija, a organizovani kriminal posebno zabrinjava.

Srbija ima sada dobar administrativni kapacitet u mnogim poljima, ali Evropska komisija smatra da se ovo pitanje treba i dalje unaprediti i posebno zahteva imenovanje ombudsmana. Pozicija manjina u Srbiji se poboljšava, kaže se u izveštaju, i naglašava da novi Zakon o crkvama i verskim organizacijama ne garantuje ravnopravan tretman svih verskih grupa. Ističe se takođe da nedostaje opsežan anti-diskriminacioni zakon i da su neophodni dalji napori u promovisanju tolerancije u Srbiji.

Značajan napredak vidan je u oblasti ekonomije i u stvaranju fukcionlane tržišne ekonomije, ocenjuje Evopska komisija. Nastavlja se ekonomski rast, ali, napominje se, istovremeno raste inflacija i spoljni deficit, kao i broj nezaposlenih.

* * * * *

O Crnoj Gori u izveštaju Evropske komisije navodi se da je ova zemlja uveliko počela da se bavi ključnim priortetima koji proizilaze iz evropskog partnerstva, ali da treba pokazati još rezultata.

U dokumentu se ističe da je zemlja nastavila jačanje pravosudnog sistema, ali da i dalje postoje problemi efikasnosti i nezavisnosti pravosuđa. "Neopohodna je depolitizacija u imenovanjima i unapređenjima sudija i tužioca, a ovaj proces se mora zasnivati na kriterijumima objektivnosti i profesionalnosti" kaže se u izveštaju. Nakon sticanja nezavisnosti, Crna Gora je pokazala volju da ojača borbu protiv korupcije, navodi se u dokumentu, ali se i podvlači da korupcija predstavlja veliki problem u zemlji. "Celokupno institucionalno uređenje stvara prostor za korupciju i limitira efikasnost i sprečavanje korupcije", navodi se u dokumentu.

Napredak je primećen i u reformama na polju carina, međutim, ocenjuje se da u ovom polju ipak ima ozbiljnih problema. Prilagođavanje evropskim standardima je od ključnog značaja za uspešno zaključivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kaže se u izveštaju i podvlači da je zabrinjavajuće otvaranje free shopova na graničnim prelazima jer povećava opasnost za krijumčarenje. Crna Gora je je načinila pomak i u graničnoj kontroli. Napredak je primećen i u procesu borbe protiv pranja novca, u borbi protiv organizovanog kriminala i droge. Međutim, Evropska komisija upozorava da je Crna Gora tranzitna zemlja za krijumačerenje droge te da se povećava i korišćenje droge.

Crna Gora, kaže se u dokumentu, je učinila napredak u stvaranju funkcionalnog ekonomskog tržišta. Međutim, smatra se da ekonomski rast zavisi isključivo od nekoliko ključnih sektora i kompanija. Spoljni debalans je velik, a nezaposlenost je i dalje visoka. Zemlja je u mnogim poljima, ipak, napredovala u usklađivanju zakona i politike sa evropskim standardima. Načinjen je znatan napredak u jačanju administrtivnog kapaciteta, smatra Evropska komisija.

U poglavlju ljudskih prava i prava manjina u Crnoj Gori, Evropska komisija smatra da je zemja sada u ranoj fazi uređivanja ovog aspekta ali Brisel poručuje da posebnu pažnju treba posvetiti ustavnim garancijama za prava manjina i verske slobode, te anti-diskriminaciji, kao i poziciji Roma i izbeglica.

* * * * *

Bosna i Hercegovina sporo napreduje u procesu ispunjavanja političkih kriterija, jer se zemlja samo delimično bavila ključnim prirotetima koji proizilaze iz evropskog partnerstva, kaže se u godišnjem izveštaju Evropske komisije.

Zemlja je načinila delimičan napredak u polju demokratije i vladavine prava. Održani izbori, kaže se, bili su u poptunom skladu sa međunarodnim standardima. Međutim, ne može se reći da su izbori u potpunosti ispunili zahteve iz Evropske konvencije o ljudskim pravima, što je posledica konstantog neuspeha u procesu promene Ustava.

Po poitanju saradnje sa Haškim tribunalom, Brisel smatra da su učinjeni neki napori, ali da postoji mogućnost za poboljšanje.

Reforme u administraciji su pokrenute samo delimično, navodi se u dokumentu. Veoma malo je učinjeno u policjskim reformama, smatra Evropska komisija. Rad Direkcije za reformu policije je stopiran najviše zbog pristupa Republike Srpske. Reforma Javnog RTV servisa je takođe polovična, pa se traži dodatan napor u ispunjavanju ovog kriterijuma evropskg partnerstva.

Pravosudni organi su dobro obavili posao do sada, navodi se u izveštaju, ali i podseća da je neophodno jačanje nezavisnosti pravosudnog sistema. Na polju ljudskih prava i zaštite manjina Bosna i Hercegovina je načinila malo progresa. Etnička diksirminacija ostaje i dalje kritično pitanje i neophodni su napori u borbi protiv netolerancije, kaže se u analizi Evropske komisije.

Ograničen napredak je načinjen u omogućavanju da državni Paralment ima dovoljna tehnička i ljudska sredtsva za delovanje. Takođe se upozorava na odustnost koordiacije između entiteta, te se napominje da do sada nije osnovan nikakav mehanizam za poboljšanje ove situacije.

Evropska komisija smatra da je primećen napredak u pravosuđu i bezbednosti i da je zemlja napredovala u kontroli granica, azilu i migraciji. Međutim, kaže se da je malo učinjeno u brobri protiv pranja novca jer nadležni organi nemaju adekvatno osoblje za ovaj proces.

Napredak je potvrđen u borbi protiv organizovanog kriminala, krijumčarenja ljudskih bića i terorizma. Postojeći zakonski okvir za borbu protiv organizovanog kriminala mora biti poboljšan, kaže se u dokumentu.

Bosna i Hercegovina je, zaključuje se, učinila malo u usklađivanju svoje politike i zakona sa evropskim standardima. Zemlja, kaže se u dokumentu, mora ojačati napore u ispunjavanju evropskih zahteva.