Memorandum o saradnji u oblasti evropskih integracija između Crne Gore i Srbije, trebalo bi da bude zvanično potpisan sljedećeg mjeseca. Da li je potpisivanje dokumenta pod uticajem Brisela, te da li u srpskoj Vladi ima otpora najavljenoj saradnji, neke su od tema, o kojima je sa Tanjom Miščević, direktorom Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji, razgovarala Slavica Brajović.
RSE: Gospođice Miščević, u narednih 15 dana trebalo bi da bude potpisan memorandum o saradnji u oblasti evropskih integracija izmedju resornog crnogorskog Ministarstva i vaše kancelarije. Šta u suštini podrazumijeva ta saradnja?
MIŠČEVIĆ: To je samo institucionalizacija, inače jako dobrih, odnosa koje je crnogorsko Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom i evropske integracije i naša kancelarija, ostvarili i u toku dosadašnjeg rada i kada smo pregovarali u okviru državne zajednice, a evo i nakon razdvajanja, odnosno, nakon samostalnosti obe države. Naša saradnja se nastavila, mi smo tu kao podrška pregovorima koje vodi crnogorsko Ministarstvo. Zapravo, Crna Gora u zaključivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, dok eto, mi u ovom momentu stojimo, tu smo da pomognemo u svakom koraku, s obzirom da imamo znanje i kapacitete i jako dobru saradnju koja se pokazala kao jako efikasna kada smo zajednički vodili pregovore. Ostalo nam je još da memorandum tehnički prodje Vladu, odnosno, da Vlada Srbije mene ovlasti da zaključim takav memorandum, što je crnogorska strana već uradila, tako da se nadam da ćemo zaista za desetak dana napravimo jednu svečanost oko potpisivanja ovog memoranduma.
RSE: Da li do potpisivanja memoranduma dolazi na sugestiju Brisela ili je to definitivno inicijativa Beograda i Podgorice?
MIŠČEVIĆ: Nije bilo nikakve sugestije Brisela. Naprotiv. Ne znam koliko je to poznato, ali je to jedan kuriozitet unutar Evropske unije, da smo mi nakon razdvajanja države zadržali projekat koji vodimo paralelno, kako u Podgorici, tako i u Beogradu, a to je unapredjenje kapaciteta i koordinacije u procesu Evropske integracije. To je inače projekat koji je krenuo za državnu zajednicu, a onda se razdvojio: posebno na Crnu Goru, posebno na Srbiju, ali je ostao opet zajednički zato što pitanja kojima se bavimo su vrlo bliska. Dakle, već je to bilo iznenadjenje za Brisel, da ćemo nastaviti projekat pod istim krovom. Naravno, menadžment od strane naših kolega iz Francuske i Slovenije, svako radi u okviru svoje države, ali opet to je novina.
RSE: Ima li otpora u Vladi Srbije, pošto je u crnogorskoj Vladi bilo izvjesnih rezervi u vezi potpisivanja ovog sporazuma. Kakva je situacija kod vas?
MIŠČEVIĆ: Pošto to još uvek nije bilo na sednici Vlade, ja se nadam da se neće javiti problem na samoj sednici. Do sada je prošlo kroz čitav krug davanja odobrenja za zaključivanje ovog memoranduma i osim tehničkih sugestija kolega iz Ministarstva spoljih poslova Srbije, nismo imali nikakvih sugestija za samo zaključivanje memoranduma, već naprotiv, samo pozitivne reakcije.
RSE: Kad Srbija nastavi sa procesom evropskih integracija, da li i u kom domenu očekujete da bi se mogli pojaviti problemi? Gdje bi bile kočnice u odnosima sa Podgoricom kad su evropske integracije u pitanju? Da li neka usklađivanja ili slično?
MIŠČEVIĆ: Reč je o nastavku pregovora jer Srbija nijednog momenta ne sme da zamisli da zaustavi proces evropske integracije. Mi moramo i dalje da radimo na ispunjavanja standarda. Jedino što se trenutno ne dešava je da ne pregovaramo o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Ja ne mislim da će u bilo kom momentu moći da dođe do nekakvih sukoba, jer ovo nije takmičenje. Ovo je aktivnost koju države rade svaka za sebe, uz korišćenje pozitivnih i negativnih iskustava onih država koje su krenule napred. Dakle, imamo u ovom momentu još nekoliko stvari koje su zaostavština iz državne zajednice. Recimo Institut, ili Centar za intelektualnu svojinu postoji u Srbiji, u Crnoj Gori tek treba da bude izgrađen. Predstoji dogovor o korišćenju, na osnovu zakupa, nekih od prava koje mogu da se na taj način koriste, ali ne vidim da bi tu moglo da dodje do nekih većih problema i do problema u funkcionisanju u međusobnim odnosima na putu ka Evropskoj uniji.
RSE: Da li je jedno od objašnjenja dobre saradnje, činjenica da su na čelu resora i u Srbiji i u Crnoj Gori žene?
MIŠČEVIĆ: Pa, još profesori Univerziteta, pa još i predaju gotovo iste predmete... Moguće je da je i to. No, to nije iznenadjenje za Zapadni Balkan. Naime na čelu ovih institucija gotovo svih u regionu u kom mi živimo su žene, pa opet ne postoji takva saradnja. Činjenica je da smo u proces ušli zajedno i mislim da smo taj proces krajnje korektno zajednički uradili i postigli dosadašnje rezultate, ali razumevanje je tu verovatno mnogo veće, s obzirom da smo obe žene i da smo, kao što rekoh, profesori Univerziteta, da je razumevanje... stepen surevnjivosti manji što obično predstavlja problem za ovako dobru saradnju.
MIŠČEVIĆ: To je samo institucionalizacija, inače jako dobrih, odnosa koje je crnogorsko Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom i evropske integracije i naša kancelarija, ostvarili i u toku dosadašnjeg rada i kada smo pregovarali u okviru državne zajednice, a evo i nakon razdvajanja, odnosno, nakon samostalnosti obe države. Naša saradnja se nastavila, mi smo tu kao podrška pregovorima koje vodi crnogorsko Ministarstvo. Zapravo, Crna Gora u zaključivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, dok eto, mi u ovom momentu stojimo, tu smo da pomognemo u svakom koraku, s obzirom da imamo znanje i kapacitete i jako dobru saradnju koja se pokazala kao jako efikasna kada smo zajednički vodili pregovore. Ostalo nam je još da memorandum tehnički prodje Vladu, odnosno, da Vlada Srbije mene ovlasti da zaključim takav memorandum, što je crnogorska strana već uradila, tako da se nadam da ćemo zaista za desetak dana napravimo jednu svečanost oko potpisivanja ovog memoranduma.
RSE: Da li do potpisivanja memoranduma dolazi na sugestiju Brisela ili je to definitivno inicijativa Beograda i Podgorice?
MIŠČEVIĆ: Nije bilo nikakve sugestije Brisela. Naprotiv. Ne znam koliko je to poznato, ali je to jedan kuriozitet unutar Evropske unije, da smo mi nakon razdvajanja države zadržali projekat koji vodimo paralelno, kako u Podgorici, tako i u Beogradu, a to je unapredjenje kapaciteta i koordinacije u procesu Evropske integracije. To je inače projekat koji je krenuo za državnu zajednicu, a onda se razdvojio: posebno na Crnu Goru, posebno na Srbiju, ali je ostao opet zajednički zato što pitanja kojima se bavimo su vrlo bliska. Dakle, već je to bilo iznenadjenje za Brisel, da ćemo nastaviti projekat pod istim krovom. Naravno, menadžment od strane naših kolega iz Francuske i Slovenije, svako radi u okviru svoje države, ali opet to je novina.
RSE: Ima li otpora u Vladi Srbije, pošto je u crnogorskoj Vladi bilo izvjesnih rezervi u vezi potpisivanja ovog sporazuma. Kakva je situacija kod vas?
MIŠČEVIĆ: Pošto to još uvek nije bilo na sednici Vlade, ja se nadam da se neće javiti problem na samoj sednici. Do sada je prošlo kroz čitav krug davanja odobrenja za zaključivanje ovog memoranduma i osim tehničkih sugestija kolega iz Ministarstva spoljih poslova Srbije, nismo imali nikakvih sugestija za samo zaključivanje memoranduma, već naprotiv, samo pozitivne reakcije.
RSE: Kad Srbija nastavi sa procesom evropskih integracija, da li i u kom domenu očekujete da bi se mogli pojaviti problemi? Gdje bi bile kočnice u odnosima sa Podgoricom kad su evropske integracije u pitanju? Da li neka usklađivanja ili slično?
MIŠČEVIĆ: Reč je o nastavku pregovora jer Srbija nijednog momenta ne sme da zamisli da zaustavi proces evropske integracije. Mi moramo i dalje da radimo na ispunjavanja standarda. Jedino što se trenutno ne dešava je da ne pregovaramo o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Ja ne mislim da će u bilo kom momentu moći da dođe do nekakvih sukoba, jer ovo nije takmičenje. Ovo je aktivnost koju države rade svaka za sebe, uz korišćenje pozitivnih i negativnih iskustava onih država koje su krenule napred. Dakle, imamo u ovom momentu još nekoliko stvari koje su zaostavština iz državne zajednice. Recimo Institut, ili Centar za intelektualnu svojinu postoji u Srbiji, u Crnoj Gori tek treba da bude izgrađen. Predstoji dogovor o korišćenju, na osnovu zakupa, nekih od prava koje mogu da se na taj način koriste, ali ne vidim da bi tu moglo da dodje do nekih većih problema i do problema u funkcionisanju u međusobnim odnosima na putu ka Evropskoj uniji.
RSE: Da li je jedno od objašnjenja dobre saradnje, činjenica da su na čelu resora i u Srbiji i u Crnoj Gori žene?
MIŠČEVIĆ: Pa, još profesori Univerziteta, pa još i predaju gotovo iste predmete... Moguće je da je i to. No, to nije iznenadjenje za Zapadni Balkan. Naime na čelu ovih institucija gotovo svih u regionu u kom mi živimo su žene, pa opet ne postoji takva saradnja. Činjenica je da smo u proces ušli zajedno i mislim da smo taj proces krajnje korektno zajednički uradili i postigli dosadašnje rezultate, ali razumevanje je tu verovatno mnogo veće, s obzirom da smo obe žene i da smo, kao što rekoh, profesori Univerziteta, da je razumevanje... stepen surevnjivosti manji što obično predstavlja problem za ovako dobru saradnju.