Analitičari bezbednosnih kretanja na Kosovu su mnogo pre jučerašnjeg upozorenja premijera Kosova Agima Čekua govorili o mogućnosti pokušaja destabilizacije političke i bezbednosne situacije na Kosovu od strane određenih službi iz Srbije i njihovih jataka na Kosovu, kaže za naš program Ramadan Qehaja, stručnjak za vojna i bezbednosna pitanja.
Qehaja ističe da je premijer Čeku sinoć, posle sastanka sa najvišim zvaničnicima međunarodne zajednice na Kosovu, šefom UNMIK-a, Joakimom Rikerom i komandantom KFOR-a, nemačkim generalom Rolandom Katerom, rekao da ima indikacija da će određene državne strukture Srbije pokušati destabilizaciju stanja na Kosovu, kako bi se dokazalo kako je stanje ovde rovito i kako još uvek nije vreme za donošenje odluke o statusu Kosova:
«Poslednje eksplozije su najbolja potvrda onoga što mi nazivamo pokušajem za destabilizaciju pre svega političke ali i bezbednosne situacije na Kosovu.»
Qehaja je ocenio da ovakvi neprijateljski, ali i teroristički napadi koji su se poslednjih nedelja dogodili na Kosovu, dobro organizovani i orkestrirani iz jednog centra delovanja. Qehaja smatra da se u ovoj, kako uslovno kaže, prvoj fazi pokušaja destabilizacije išlo na stvaranje straha i uznemirenja među građanima i na tome se uspelo, jer su građani Kosova izuzetno uznemireni ovim aktima:
«To je jedan oblik psihološkog, odnosno specijalnog rata i taj cilj je donekle postignut.»
Qehaja smatra da se u sledećoj fazi mogu očekivati i radikalni potezi koji mogu biti praćeni i ljudskim žrtvama, što bi bilo najgore što može da se dogodi. U ovom periodu može biti ubacivanja naoružanih grupa zarad izvršavanja različitih zločionačkih akata, kaže on i ističe da ciljevi napada u ovom periodu mogu biti i naselja u kojima žive Srbi:
«Kako bi se postigao što veći negativni efekat na imidž Kosova u danima kada se odlučuje o njenom statusu.»
Qehaja smatra da posebno treba izdvojiti mogućnost destabilizacije severnog dela Kosova, nastanjenog uglavnom Srbima. Kao argumente tome navodi da je komandant južnog kriola NATO-a Hari Urlih posetio sever Kosova i uputio veoma jasne poruke tamošnjim političkim liderima:
«To pokazuje da se radi o mogućoj eksplozivnoj situaciji u tom delu teritorije Kosova, koja već sedam godina nije pod direktnom upravom naših institucija.»
Qehaja ističe da na Kosovu deluju srpske civilne i vojne obaveštajne službe:
«O tome smo imali dokaze i ranije, jer su na Kosovu pre pet - šest meseci ulazile grupe naoružanih osoba. Bilo je napada u Štrpcu, pokušan je atentat na pukovnika KPS Jankovića. Srpska obaveštajna sluzba na Kosovu je veoma aktivna i u stanju pripravnosti kako bi destabilizovali situaciju. Ja mislim da određenim snagama, merama i metodama mogu preko svojih saradnika pokušati da utiču u delovima Kosova gde su se naši građani srpske nacionalnosti vratili da žive, kako bi dokazali da na Kosovu nema mira i bezbednosti.»
Qehaja je ocenio da o mogućnosti destabilizacije stanja na severu Kosova, koje je nastanjeno uglavnom Srbima, govori i činjenica da su raspoređene dodatne snage KFOR-a i UNMIK policije od oko 1.000 pripadnika:
«Mislim da su te snage trenutno možda dovoljne, ali imajući u vidu ciljeve aktuelne beogradske politike za podelu Kosova, ja mislim da Beogradu u diplomatskoj i drugoj aktivnosti treba staviti do znanja da ne moze doći do podele Kosova, jer u suprotnom snage koje su sada locirane na severu Kosova neće biti dovoljne.»
Premijer Agim Čeku je u sredu uveče, nakon sastanka sa najvišim predstavnicima međunarodnog prisustva na Kosovu, izjavio da ima indikacija da tokom perioda definisanja političkog statusa, Kosovo može biti destabilizovano od Srbije i njenih saradnika koji deluju na Kosovu. Predstavnici međunarodne zajednice su zajedno sa kosovskim premijerom ocenili stanje na Kosovu mirnim, ali sa mogućim opasnostima tokom narednog perioda.
«Poslednje eksplozije su najbolja potvrda onoga što mi nazivamo pokušajem za destabilizaciju pre svega političke ali i bezbednosne situacije na Kosovu.»
Qehaja je ocenio da ovakvi neprijateljski, ali i teroristički napadi koji su se poslednjih nedelja dogodili na Kosovu, dobro organizovani i orkestrirani iz jednog centra delovanja. Qehaja smatra da se u ovoj, kako uslovno kaže, prvoj fazi pokušaja destabilizacije išlo na stvaranje straha i uznemirenja među građanima i na tome se uspelo, jer su građani Kosova izuzetno uznemireni ovim aktima:
«To je jedan oblik psihološkog, odnosno specijalnog rata i taj cilj je donekle postignut.»
Qehaja smatra da se u sledećoj fazi mogu očekivati i radikalni potezi koji mogu biti praćeni i ljudskim žrtvama, što bi bilo najgore što može da se dogodi. U ovom periodu može biti ubacivanja naoružanih grupa zarad izvršavanja različitih zločionačkih akata, kaže on i ističe da ciljevi napada u ovom periodu mogu biti i naselja u kojima žive Srbi:
«Kako bi se postigao što veći negativni efekat na imidž Kosova u danima kada se odlučuje o njenom statusu.»
Qehaja smatra da posebno treba izdvojiti mogućnost destabilizacije severnog dela Kosova, nastanjenog uglavnom Srbima. Kao argumente tome navodi da je komandant južnog kriola NATO-a Hari Urlih posetio sever Kosova i uputio veoma jasne poruke tamošnjim političkim liderima:
«To pokazuje da se radi o mogućoj eksplozivnoj situaciji u tom delu teritorije Kosova, koja već sedam godina nije pod direktnom upravom naših institucija.»
Qehaja ističe da na Kosovu deluju srpske civilne i vojne obaveštajne službe:
«O tome smo imali dokaze i ranije, jer su na Kosovu pre pet - šest meseci ulazile grupe naoružanih osoba. Bilo je napada u Štrpcu, pokušan je atentat na pukovnika KPS Jankovića. Srpska obaveštajna sluzba na Kosovu je veoma aktivna i u stanju pripravnosti kako bi destabilizovali situaciju. Ja mislim da određenim snagama, merama i metodama mogu preko svojih saradnika pokušati da utiču u delovima Kosova gde su se naši građani srpske nacionalnosti vratili da žive, kako bi dokazali da na Kosovu nema mira i bezbednosti.»
Qehaja je ocenio da o mogućnosti destabilizacije stanja na severu Kosova, koje je nastanjeno uglavnom Srbima, govori i činjenica da su raspoređene dodatne snage KFOR-a i UNMIK policije od oko 1.000 pripadnika:
«Mislim da su te snage trenutno možda dovoljne, ali imajući u vidu ciljeve aktuelne beogradske politike za podelu Kosova, ja mislim da Beogradu u diplomatskoj i drugoj aktivnosti treba staviti do znanja da ne moze doći do podele Kosova, jer u suprotnom snage koje su sada locirane na severu Kosova neće biti dovoljne.»
Premijer Agim Čeku je u sredu uveče, nakon sastanka sa najvišim predstavnicima međunarodnog prisustva na Kosovu, izjavio da ima indikacija da tokom perioda definisanja političkog statusa, Kosovo može biti destabilizovano od Srbije i njenih saradnika koji deluju na Kosovu. Predstavnici međunarodne zajednice su zajedno sa kosovskim premijerom ocenili stanje na Kosovu mirnim, ali sa mogućim opasnostima tokom narednog perioda.