„Pošto mi nismo tako zreli, onda, eventualno, to treba ponovo dati Skupštini i Vladi da one to rade – bojim se da je to jedna od najopasnijih teza koju sam u poslednje vreme čula, i bojim se da ona jeste proistekla iz ponašanja članova saveta. Oni koji pišu takve tekstove ne govore o manjkavosti u zakonu, ne govore o manjkavosti u radu RRA, ne govore o manjkavosti na primer javnog servisa koji još nije postao javni servis, nego analiziraju ponašanja i odgovore.“
Predsednik Saveta Republičke radio difuzne agencije Nenad Sekić smatra da je svaki pokušaj sabotaže usvajanja izmena Zakona o radio difuziji pokušaj da se beskonačno nastavi haos u eteru:
„Ono što mene zabrinjava je tendencija ne samo NUS-a i sličnih organizacija da olako izriču ocene koje apsolutno nisu propraćene nikakvim činjenicama, već da to čine i oni koji bi morali malo da povedu računa o tome u kojoj se ulozi ovde nalaze. Da vam kažem jedan podatak – kuriozitet. Misija OEBS-a je prednjačila u različitim osporavanjima odluka Republičke radio difuzne agencije, na čelu misije OEBS-a nalazi se čovek koji je iz Norveške, a u Norveškoj regulatorno telo ne postoji u onom obliku u kojem postoji u Srbiji.“
Kada sud presudi da je Savet Republičke radio difuzne agencije nešto pogrešio, priznaćemo grešku. A dok sud to ne presudi, nećemo trpeti uvrede i klevete, kaže Cekić. A profesor Fakulteta političkih nauka Miroljub Radojković smatra da je razlog brojnih problema u funkcionisanju Zakona o radio difuziji u želji politike da obesmisli upravo autonomnost Radio difuznog saveta:
„Ako sa strankama ne raščistim oda li one hoće nezavisno telo ili taj ,bugarski sindrom‘, onda kroz kozmetičko doterivanje zakona nećemo uraditi ništa. Mislim da ima nade. Ako se ovo ne preseče ranije razgovorom sa političkim akterima, onda ostaje jedino da se nadamo što pre digitalizaciji ovog prostora, i tog momenta ćemo sva ova pitanja da vidimo u jednom drugom svetlu. Odjednom možete na platformama, sa istim koordiniranim frekvencijama, imati od 23 do 40 nacionalnih pokrivanja u Srbiji. Onda značaj saveta opada.“
Urednik lista „Republika“ Nebojša Popov smatra da postojeći trend jedino može prekinuti neki politički šok:
„Taj šok, pretpostavljam, biće referendum o Kosovu, odnosno o Ustavu, koji će pojačati pritisak na svakoga ko veruje da ima vlastito srce, vlastitu dušu i vlastiti mozak, a ne samo srce kako nam je definisao sadašnji premijer Koštunica, navodeći nas na jednu daleko razorniju ideologiju koja dovodi u pitanje svaki aspekt pluralizma, odnosno evropski standard u temeljnom, suštinskom smislu reči.“
Predsednik Saveta Republičke radio difuzne agencije Nenad Sekić smatra da je svaki pokušaj sabotaže usvajanja izmena Zakona o radio difuziji pokušaj da se beskonačno nastavi haos u eteru:
„Ono što mene zabrinjava je tendencija ne samo NUS-a i sličnih organizacija da olako izriču ocene koje apsolutno nisu propraćene nikakvim činjenicama, već da to čine i oni koji bi morali malo da povedu računa o tome u kojoj se ulozi ovde nalaze. Da vam kažem jedan podatak – kuriozitet. Misija OEBS-a je prednjačila u različitim osporavanjima odluka Republičke radio difuzne agencije, na čelu misije OEBS-a nalazi se čovek koji je iz Norveške, a u Norveškoj regulatorno telo ne postoji u onom obliku u kojem postoji u Srbiji.“
Kada sud presudi da je Savet Republičke radio difuzne agencije nešto pogrešio, priznaćemo grešku. A dok sud to ne presudi, nećemo trpeti uvrede i klevete, kaže Cekić. A profesor Fakulteta političkih nauka Miroljub Radojković smatra da je razlog brojnih problema u funkcionisanju Zakona o radio difuziji u želji politike da obesmisli upravo autonomnost Radio difuznog saveta:
„Ako sa strankama ne raščistim oda li one hoće nezavisno telo ili taj ,bugarski sindrom‘, onda kroz kozmetičko doterivanje zakona nećemo uraditi ništa. Mislim da ima nade. Ako se ovo ne preseče ranije razgovorom sa političkim akterima, onda ostaje jedino da se nadamo što pre digitalizaciji ovog prostora, i tog momenta ćemo sva ova pitanja da vidimo u jednom drugom svetlu. Odjednom možete na platformama, sa istim koordiniranim frekvencijama, imati od 23 do 40 nacionalnih pokrivanja u Srbiji. Onda značaj saveta opada.“
Urednik lista „Republika“ Nebojša Popov smatra da postojeći trend jedino može prekinuti neki politički šok:
„Taj šok, pretpostavljam, biće referendum o Kosovu, odnosno o Ustavu, koji će pojačati pritisak na svakoga ko veruje da ima vlastito srce, vlastitu dušu i vlastiti mozak, a ne samo srce kako nam je definisao sadašnji premijer Koštunica, navodeći nas na jednu daleko razorniju ideologiju koja dovodi u pitanje svaki aspekt pluralizma, odnosno evropski standard u temeljnom, suštinskom smislu reči.“