Velika Srbija je popularno ime za srpski radikalni nacionalistički politički projekat devedesetih godina. Novim podsećanjem na staro pakovanje, najjača opoziciona stranka u Srbiji ponovila je da se ne odriče politike kojom bi Srbija izašla na granice Karlobag - Ogulin - Karlovac -Virovitica. Velikosrpska ideologija je kapitalni deo političkog programa Srpske radikalne stranke, čije posledice se najočitije mogu videti u ratnim devedesetim. Međutim, za njih je i to rezultat toga što, kako kaže predsednik Izvršnog odbora Srpske radikalne stranke Dragan Todorović, svi hoće da unište Srbe:
«Pokušavaju, kako kažu, da nas stave pod jednu šljivu. Ali zahvaljujući Vojislavu Šešelju i ideologiji srpskog nacionalizma, ja sam siguran da će kad-tad ta šljiva biti na granicama Karlobag - Ogulin - Karlovac - Virovitica. Živela velika Srbija! Živeo Vojislav Šešelj!»
Radikali su uvereni da će se njihov san ostvariti kada oni dođu na vlast i kada se stvore nove, povoljine međunarodne okolnosti. Lidera Srpske radikalne stranke Tomislava Nikolića smo upitali kako je moguće sprovesti ideju velike Srbije kada je politika menjanja granica na Balkanu okončana devedesetih:
«I koliko god puta da kažemo da postoje različiti načini za ostvarivanje te ideje, uvek to vežu za rat. I kad Albanci traže nezavisnost Kosova i Metohije, niko ne kaže traže rat. Što se tiče velike Srbije, to je san svakog srpskog radikala. Taj san, možda, voljom međunarodne zajednice nikada neće biti ostvaren, ali niko ne može da kaže da nešto neće nikada da se desi. Nemci su sanjali rušenje Berlinskog zida, Francuzi su sanjali Alzas i Loren, Albanci na Kosovu sanjaju nezavisnost - i stigli do toga da mnogi govore kako je to potpuno izvesna stvar. Samo srpski snovi nemaju prava ne samo da budu objavljeni nego Srbi izgleda nemaju pravo na snove.»
U nadogradnju stranačkog programa upustio se i poslanik Milorad Mirčić, koji najavljuje da će novi spoljnopolitički kurs Srbije, ukoliko radikali osvoje vlast, podrazumevati i konačni obračun s Vatikanom:
«Tada će se Srbija suprotstaviti ovoj opasnosti koja se zove Vatikan kada u većini građana Srbije sazre uverenje da je srpskom narodu itekako potrebna velika Srbija, da srpski narod mora da prihvati ideologiju velike Srbije.»
Oštro suprotstavljanje ovakvim izjavama stiglo je sa najviše državne adrese. Predsednik Boris Tadić ističe da je interes Srbije regionalna stabilnost i integritet svih zemalja u regionu:
«Takvim izjavama o tome da će granica ponovo biti na liniji Karlobag - Karlovac - Virovitica jedino su ugroženi oni koji imaju političke ambicije u Srbiji i računaju na onaj deo biračkog tela ljudi koji su veliki gubitnici ratova, koji su izgubili svoje kuće i koji zbog svojih teških osećanja jesu skloni ponekad da glasaju za takve politike.»
Pričom o velikoj Srbiji radikali pre svega pokušavaju da se što bolje politički pozicioniraju uoči parlamentarnih izbora. Međutim, politički analitičar i istraživač javnog mnenja Zoran Lučić smatra da radikali obnavljanjem ove ideologije potcenjuje biračko telo Srbije:
«Dakle, ja mislim da oni prave veoma pogrešnu procenu i nije slučajno da istraživanje javnog mnenja u poslednjih nekoliko meseci govori o njihovom padu. Razlog je vrlo jednostavan: podsećanje na rečnik koji je koristio Šešelj ranije - i da samo podsetimo da Nikolić je imao bolje rezultate na izborima nego Šešelj. Dakle, on je promenio nešto i zbog tog je Radikalna stranka bila toliko uspešna. Oni se sad vraćaju na istu retoriku koju su imali u Šešeljevo vreme. Ja mislim da će oni zbog toga biti kažnjeni.»
Istovremeno se veruje da obnavljanjem projekta velike Srbije radikali žele zadržati razočarano biračko telo mobilnim, čekajući ishod pregovora o Kosovu i završetak saradnje sa Hagom. Te obaveze lakše se podnose i politički kapitalizuju iz opozicione klupe. Drugo, značajnije pitanje je koliko su dosita birači Srbije spremni da se mobilišu u prokletstvo velikosrpskog sna devedestih godina, čijem se idejnom tvorcu Vojsilavu Šešelju sudi pred Haškim tribunalom.
«Pokušavaju, kako kažu, da nas stave pod jednu šljivu. Ali zahvaljujući Vojislavu Šešelju i ideologiji srpskog nacionalizma, ja sam siguran da će kad-tad ta šljiva biti na granicama Karlobag - Ogulin - Karlovac - Virovitica. Živela velika Srbija! Živeo Vojislav Šešelj!»
Radikali su uvereni da će se njihov san ostvariti kada oni dođu na vlast i kada se stvore nove, povoljine međunarodne okolnosti. Lidera Srpske radikalne stranke Tomislava Nikolića smo upitali kako je moguće sprovesti ideju velike Srbije kada je politika menjanja granica na Balkanu okončana devedesetih:
«I koliko god puta da kažemo da postoje različiti načini za ostvarivanje te ideje, uvek to vežu za rat. I kad Albanci traže nezavisnost Kosova i Metohije, niko ne kaže traže rat. Što se tiče velike Srbije, to je san svakog srpskog radikala. Taj san, možda, voljom međunarodne zajednice nikada neće biti ostvaren, ali niko ne može da kaže da nešto neće nikada da se desi. Nemci su sanjali rušenje Berlinskog zida, Francuzi su sanjali Alzas i Loren, Albanci na Kosovu sanjaju nezavisnost - i stigli do toga da mnogi govore kako je to potpuno izvesna stvar. Samo srpski snovi nemaju prava ne samo da budu objavljeni nego Srbi izgleda nemaju pravo na snove.»
U nadogradnju stranačkog programa upustio se i poslanik Milorad Mirčić, koji najavljuje da će novi spoljnopolitički kurs Srbije, ukoliko radikali osvoje vlast, podrazumevati i konačni obračun s Vatikanom:
«Tada će se Srbija suprotstaviti ovoj opasnosti koja se zove Vatikan kada u većini građana Srbije sazre uverenje da je srpskom narodu itekako potrebna velika Srbija, da srpski narod mora da prihvati ideologiju velike Srbije.»
Oštro suprotstavljanje ovakvim izjavama stiglo je sa najviše državne adrese. Predsednik Boris Tadić ističe da je interes Srbije regionalna stabilnost i integritet svih zemalja u regionu:
«Takvim izjavama o tome da će granica ponovo biti na liniji Karlobag - Karlovac - Virovitica jedino su ugroženi oni koji imaju političke ambicije u Srbiji i računaju na onaj deo biračkog tela ljudi koji su veliki gubitnici ratova, koji su izgubili svoje kuće i koji zbog svojih teških osećanja jesu skloni ponekad da glasaju za takve politike.»
Pričom o velikoj Srbiji radikali pre svega pokušavaju da se što bolje politički pozicioniraju uoči parlamentarnih izbora. Međutim, politički analitičar i istraživač javnog mnenja Zoran Lučić smatra da radikali obnavljanjem ove ideologije potcenjuje biračko telo Srbije:
«Dakle, ja mislim da oni prave veoma pogrešnu procenu i nije slučajno da istraživanje javnog mnenja u poslednjih nekoliko meseci govori o njihovom padu. Razlog je vrlo jednostavan: podsećanje na rečnik koji je koristio Šešelj ranije - i da samo podsetimo da Nikolić je imao bolje rezultate na izborima nego Šešelj. Dakle, on je promenio nešto i zbog tog je Radikalna stranka bila toliko uspešna. Oni se sad vraćaju na istu retoriku koju su imali u Šešeljevo vreme. Ja mislim da će oni zbog toga biti kažnjeni.»
Istovremeno se veruje da obnavljanjem projekta velike Srbije radikali žele zadržati razočarano biračko telo mobilnim, čekajući ishod pregovora o Kosovu i završetak saradnje sa Hagom. Te obaveze lakše se podnose i politički kapitalizuju iz opozicione klupe. Drugo, značajnije pitanje je koliko su dosita birači Srbije spremni da se mobilišu u prokletstvo velikosrpskog sna devedestih godina, čijem se idejnom tvorcu Vojsilavu Šešelju sudi pred Haškim tribunalom.