U intervjuu za Radio Slobodna Evropa direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić analizira neočekivanu, a gotovo pasivnu poziciju Srbije u odnosu na prve crnogorske parlamentarne izbore od obnavljanja nezavisnosti. Izuzetak je jedino Srpska radikalna stranka.
RSE: Gospodine Janjiću, kako komentarišete činjenicu da su ovo prvi izbori u Crnoj Gori u odnosu na koje je zvanični Beograd, ako izuzmemo učešće srpskih radikala, imao relativno neutralan stav? Da li je razlog samo crnogorska nezavisnost ili vidite još neke?
JANJIĆ: Mislim da je nekoliko razloga. Prvi je referendum. Referendum je formirao novu realnost koju je Beograd priznao, tako da se u Beogradu povodom izbora više pričalo o tome kako Srbija treba da se postavi prema Crnoj Gori kada se završe izbori, na primer, kakav ambasador da dođe, kakva politika da se vodi. Mislim da je drugi razlog činjenica da iz same Crne Gore nije dolazio tako snažan pritisak na Beograd za podršku, kao što je dolazio pred referendum od strane SNP-a, a posebno Narodne stranke. I naravno treći faktor je što u određenim krugovima bliskim vlasti ili delu vlasti još uvek postoji verovanje da će Đukanović izgubiti izbore. Bez obzira na fragmentaciju onog bloka za državnu zajednicu jedan deo veruje da će Đukanović izgubiti izbore, pa da će se onda promeniti odnosi. Čule su se čak i interpretacije stručnjaka, bliskih vladi, kako će navodno kada se promene odnosi Crna Gora da raspiše referendum za priključenje, odnosno za novu državnu zajednicu, ali imam utisak da je cela ta kampanja koja zaista nije bila jaka u Beogradu, više služila da se nekako proguta nezavisnost Crne Gore, što je očigledno i dan danas jako teško krugovima vezanim za vladu Srbije.
RSE: Srpski mediji su, takođe, bili relativno indiferentni u odnosu na ove izbore. Svjedoči li to možda i o izvjesnoj nezainteresovanosti, ali možda i preokupaciji Srbije u problemima kao što je Kosovo? Da li ulazimo u neku realniju fazu odnosa Srbije i Crne Gore koja je pragmatična?
JANJIĆ: Može i tako da se kaže. Nema iluzija. Mislim da čak nije ni preokupacija Kosovom razlog. Nema novog koncepta odnosa prema Crnoj Gori. Žele se dobri odnosi, a još uvek vlast u Srbiji ne može da koncipira taj novi program, prvo zbog te psihološke blokade u samoj vladi, drugo zbog preokupiranosti unutrašnjim problemima. Trenutno su sva politička vođstva angažovana samo na dva pitanja. Jedno je kako da se upravlja efektima pregovora o Kosovu, ne samim pregovorima, oni su za Beograd u suštini završeni i drugi važniji koji je sad na dnevnom redu to je kako da se dođe do Ustava Srbije, a to je u suštini pitanje kada će biti izbori. Tako da je u Beogradu nekako počela predizborna nervoza i to je sprečavalo ljude da zauzimaju stav oko Crne Gore, pogotovo što javno mnjenje u suštini nije protiv nezavisnosti, u suštni nije zainteresovano za obnavljanje priče o crnogorskoj državnosti, ono nije bilo toliko ni u doba referenduma, ono je pokušano da bude napravljeno, mobilisano i očigledno su političari shvatili da im se to ne isplati. Crna Gora, odnosno osporavanje državnosti ili podrška državnosti nije tema na koju oni u Srbiji mogu da dobiju glasove.
RSE: Očekujete li da će zvanični Beograd nakon ovih izbora ispoljiti interesovanje za prava Srba i njihov statu u Crnoj Gori, da će se angažovati po tom pitanju kao što obećavaju neke stranke ovdje?
JANJIĆ: Sad je to jedna od tema i to je na neki način normalna reakcija. Tu imamo dve struje. Ima ova jedna struja koja je većinska i u vladi je zastupljena i tu spada i Demokratska stranka predsednika Tadića, i to su stranke koje smatraju da srpske interese treba definisati u Crnoj Gori kroz Ustav i na druge načine i postoji ova druga struja koja se skupila oko Srpske liste koju ovde podržavaj Srpska radikalna stranka i koja okuplja jedan deo ličnosti sa Kosova i Republike Srpske koje zapravo već sada ističu zahtev konstitutivnog naroda. Uostalom, ova skupština koja se izabere biće ustavotvorna skupština i sigurno je da to jeste tema za Ustav i smatram da je već i pokretanje te teme u suštini prihvatanje zakonodavnog i državnog okvira Crne Gore.
JANJIĆ: Mislim da je nekoliko razloga. Prvi je referendum. Referendum je formirao novu realnost koju je Beograd priznao, tako da se u Beogradu povodom izbora više pričalo o tome kako Srbija treba da se postavi prema Crnoj Gori kada se završe izbori, na primer, kakav ambasador da dođe, kakva politika da se vodi. Mislim da je drugi razlog činjenica da iz same Crne Gore nije dolazio tako snažan pritisak na Beograd za podršku, kao što je dolazio pred referendum od strane SNP-a, a posebno Narodne stranke. I naravno treći faktor je što u određenim krugovima bliskim vlasti ili delu vlasti još uvek postoji verovanje da će Đukanović izgubiti izbore. Bez obzira na fragmentaciju onog bloka za državnu zajednicu jedan deo veruje da će Đukanović izgubiti izbore, pa da će se onda promeniti odnosi. Čule su se čak i interpretacije stručnjaka, bliskih vladi, kako će navodno kada se promene odnosi Crna Gora da raspiše referendum za priključenje, odnosno za novu državnu zajednicu, ali imam utisak da je cela ta kampanja koja zaista nije bila jaka u Beogradu, više služila da se nekako proguta nezavisnost Crne Gore, što je očigledno i dan danas jako teško krugovima vezanim za vladu Srbije.
RSE: Srpski mediji su, takođe, bili relativno indiferentni u odnosu na ove izbore. Svjedoči li to možda i o izvjesnoj nezainteresovanosti, ali možda i preokupaciji Srbije u problemima kao što je Kosovo? Da li ulazimo u neku realniju fazu odnosa Srbije i Crne Gore koja je pragmatična?
JANJIĆ: Može i tako da se kaže. Nema iluzija. Mislim da čak nije ni preokupacija Kosovom razlog. Nema novog koncepta odnosa prema Crnoj Gori. Žele se dobri odnosi, a još uvek vlast u Srbiji ne može da koncipira taj novi program, prvo zbog te psihološke blokade u samoj vladi, drugo zbog preokupiranosti unutrašnjim problemima. Trenutno su sva politička vođstva angažovana samo na dva pitanja. Jedno je kako da se upravlja efektima pregovora o Kosovu, ne samim pregovorima, oni su za Beograd u suštini završeni i drugi važniji koji je sad na dnevnom redu to je kako da se dođe do Ustava Srbije, a to je u suštini pitanje kada će biti izbori. Tako da je u Beogradu nekako počela predizborna nervoza i to je sprečavalo ljude da zauzimaju stav oko Crne Gore, pogotovo što javno mnjenje u suštini nije protiv nezavisnosti, u suštni nije zainteresovano za obnavljanje priče o crnogorskoj državnosti, ono nije bilo toliko ni u doba referenduma, ono je pokušano da bude napravljeno, mobilisano i očigledno su političari shvatili da im se to ne isplati. Crna Gora, odnosno osporavanje državnosti ili podrška državnosti nije tema na koju oni u Srbiji mogu da dobiju glasove.
RSE: Očekujete li da će zvanični Beograd nakon ovih izbora ispoljiti interesovanje za prava Srba i njihov statu u Crnoj Gori, da će se angažovati po tom pitanju kao što obećavaju neke stranke ovdje?
JANJIĆ: Sad je to jedna od tema i to je na neki način normalna reakcija. Tu imamo dve struje. Ima ova jedna struja koja je većinska i u vladi je zastupljena i tu spada i Demokratska stranka predsednika Tadića, i to su stranke koje smatraju da srpske interese treba definisati u Crnoj Gori kroz Ustav i na druge načine i postoji ova druga struja koja se skupila oko Srpske liste koju ovde podržavaj Srpska radikalna stranka i koja okuplja jedan deo ličnosti sa Kosova i Republike Srpske koje zapravo već sada ističu zahtev konstitutivnog naroda. Uostalom, ova skupština koja se izabere biće ustavotvorna skupština i sigurno je da to jeste tema za Ustav i smatram da je već i pokretanje te teme u suštini prihvatanje zakonodavnog i državnog okvira Crne Gore.