Pet meseci nakon što mu je brat pritvoren, Marko Kljajević je doneo odluku da odustane od vođenja procesa optuženima za Đinđićevo ubistvo, na naslovnoj strani prenosi list „Danas“ svoja nezvanična saznanja. Navodi se da je razlog takve odluke verovatni političko medijski pritisak koji Kljajević više nije mogao da izdrži. Advokat porodice Đinđić – Rajko Danilović – nema sazananja o Kljajevićevim namerama, ali je uveren da bi takav potez bez sumnje bio iznuđen:
„Vrlo je neprijatna situacija da se protiv njegovog rođenog brata vodi postupak pred Specijalnim sudom i to je jedan od razloga koji je moguć za pritisak. Ne verujem da je neki drugi. Ono što je nesumnjivo pokazalo veliku autonomiju i nezavisnost u suđenju Kljajevića, to je da niko na njega nije mogao da utiče. Niko iz vlasti, van vlasti, niko iz javnog života.“
Sudija Marko Kljajević nikada se javno nije izjasnio o navodnim pritiscima, niti o teškim optužbama protiv njegovog brata, uhapšenog sa još osmoro ljudi iz pravosuđa i privrednika. Oni se terete za pronevere u visini od više destina miliona evra, a država je ceo slučaj opisala kao jedan od svojih spektakularnih uspeha u borbi protiv privredne mafija. Ministar finansija Mlađan Dinkić hapšenja je predstavio kao lični uspeh:
„Pokazalo se da sam godinama bio u pravu kad sam tvrdio da je Kljajević sam vrh korupcije u Srbiji.“
Ipak, ideja o formiranju Specijalnog suda sa zadatkom rešavanja najtežih oblika organizovanog kriminala, od samog formiranja nije nailazila na dobar prijem u okruženju srpskog premijera Vojislava Koštunice. Ministar pravde Zoran Stojković svojevremeno je doveo u pitanje svrsishodnost njegovog postojanja. Međutim, država nikada ništa nije učinila na njegovom ukidanju, ali u toj vrsti neraspoloženja prema instituciji gde se sudi i organizatorima ubistva Zorana Đinđića, analitičar Dejan Anastasijević pronalazi razloge koji su kod sudije Kljajevića mogli probuditi nezadovoljstvo:
„Postoji dosta ljudi kojima je u interesu da se presuda za to suđenje malo odloži, iz političkih razloga. Takođe mislim, s obzirom na raznorazne priče vezano za odnos vlasti sa nekim ljudima koji su umešani u atentat, da je njima u interesu da se to pomeri, da im neko ne bi tom presudom mahao pred nosom u okviru kampanje.“
Pred izbornu 2007. godinu odluka suda o slučaju Đinđić mogla bi razotkriti i ulogu koju su Koštunicini bliski saradnici odigrali marta 2003. godine kada je izvršen atentat. Podsetimo, tada su pritvoreni i današnji šef tajne policije Rade Bulatović, kao i Koštuničin savetnik Aco Tomić (poslednji put javno viđen kada je u stavu mirno odavao poštu Miloševiću ispred sanduka sa njegovim telom). Ipak, nije poznato ni da je tokom sudskog procesa dokazano bilo šta što bi kompromitovalo ova dva čoveka. Teško je proceniti da li bi se sud zaista udaljio od istine ukoliko bi Kljajević otišao. Autor teksta lista „Danas“ o Kljajevićevom povlačenju Aleksandar Roknić, ne može da iznosi izvor svojih saznanja, a situaciju koja bi mogla nastati u Specijalnom sudu ovako opisuje:
„Imamo jednog izuzetno kvalitetnog sudiju, koji zna postupak, u malom prstu ga drži, čijim iskazima treba posvetiti dužnu pažnju, odnosno čijim iskazima bi trebalo verovati u samom postupku. Po meni je to zaista veliki gubitak.“
Nadležni do ovog trenutka nisu dobili Kljajevićevu ostavku. Portparol Specijalnog suda Maja Kovačević Tomić:
„Takve ostavke nema, niti je on prisutan, zvanično je na godišnjem odmoru.“
Da li će i koliko daleko Kljajević ići, bez sumnje će se znati vrlo brzo:
„To će morati da se raščisti, verovatno danas sutra, jer mora da se imenuje drugi predsednik veća.“
Kaže Maja Kovačević Tomić. Nastavak sudnje optuženima za Đinđićevo ubistvo zakazan je za četvrtak, 7. septembra. U tom procesu ostalo je još samo svedočenje Dejana Milenkovića Bagzija, danas zaštićenog svedoka, a zapravo onog koji je izveo jedan od pokušaja ubistva Đinđića u insceniranom udesu u Novom Beogradu. Upućeni veruje da će Milenković samo osnažiti optužbe protiv svojih donedavnih bliskih prijatelja poput Milorada Ulemeka Legije ili samog atentatora Zvezdana Jovanovića. Novinar Aleksandar Roknić:
„Koliko sam razumeo, izjave iz Specijalnog tužilaštva idu u smeru da iskaz Dejana Milenkovića praktično samo još više osnažuje optužnicu, da neće biti nekih naročitih obrta.“
Eventualni odlazak Marka Kljajevića mogao bi samo donekle usporiti, ali ne i prekinuti proces stoleća. Stoga i Dejan Anastasijević podvlaći:
„Najveći problem je trenutno u Kljajeviću koji očigledno nije uspeo da izdrži pritiske i sada je povukao taj potez koji nanosi štetu i samom procesu i njemu lično.“
Ime sudije Kljajevića tokom procesa samo je spominjano, a on sam nije istupao u javnosti. Verovatno je da će se i njegovo povlačenje, ako se dogodi, završiti na razmeni dokumenata i uz nagađanje, ne i otkrivanje stvarnih razloga takvog poteza.
--
„Vrlo je neprijatna situacija da se protiv njegovog rođenog brata vodi postupak pred Specijalnim sudom i to je jedan od razloga koji je moguć za pritisak. Ne verujem da je neki drugi. Ono što je nesumnjivo pokazalo veliku autonomiju i nezavisnost u suđenju Kljajevića, to je da niko na njega nije mogao da utiče. Niko iz vlasti, van vlasti, niko iz javnog života.“
Sudija Marko Kljajević nikada se javno nije izjasnio o navodnim pritiscima, niti o teškim optužbama protiv njegovog brata, uhapšenog sa još osmoro ljudi iz pravosuđa i privrednika. Oni se terete za pronevere u visini od više destina miliona evra, a država je ceo slučaj opisala kao jedan od svojih spektakularnih uspeha u borbi protiv privredne mafija. Ministar finansija Mlađan Dinkić hapšenja je predstavio kao lični uspeh:
„Pokazalo se da sam godinama bio u pravu kad sam tvrdio da je Kljajević sam vrh korupcije u Srbiji.“
Ipak, ideja o formiranju Specijalnog suda sa zadatkom rešavanja najtežih oblika organizovanog kriminala, od samog formiranja nije nailazila na dobar prijem u okruženju srpskog premijera Vojislava Koštunice. Ministar pravde Zoran Stojković svojevremeno je doveo u pitanje svrsishodnost njegovog postojanja. Međutim, država nikada ništa nije učinila na njegovom ukidanju, ali u toj vrsti neraspoloženja prema instituciji gde se sudi i organizatorima ubistva Zorana Đinđića, analitičar Dejan Anastasijević pronalazi razloge koji su kod sudije Kljajevića mogli probuditi nezadovoljstvo:
„Postoji dosta ljudi kojima je u interesu da se presuda za to suđenje malo odloži, iz političkih razloga. Takođe mislim, s obzirom na raznorazne priče vezano za odnos vlasti sa nekim ljudima koji su umešani u atentat, da je njima u interesu da se to pomeri, da im neko ne bi tom presudom mahao pred nosom u okviru kampanje.“
Pred izbornu 2007. godinu odluka suda o slučaju Đinđić mogla bi razotkriti i ulogu koju su Koštunicini bliski saradnici odigrali marta 2003. godine kada je izvršen atentat. Podsetimo, tada su pritvoreni i današnji šef tajne policije Rade Bulatović, kao i Koštuničin savetnik Aco Tomić (poslednji put javno viđen kada je u stavu mirno odavao poštu Miloševiću ispred sanduka sa njegovim telom). Ipak, nije poznato ni da je tokom sudskog procesa dokazano bilo šta što bi kompromitovalo ova dva čoveka. Teško je proceniti da li bi se sud zaista udaljio od istine ukoliko bi Kljajević otišao. Autor teksta lista „Danas“ o Kljajevićevom povlačenju Aleksandar Roknić, ne može da iznosi izvor svojih saznanja, a situaciju koja bi mogla nastati u Specijalnom sudu ovako opisuje:
„Imamo jednog izuzetno kvalitetnog sudiju, koji zna postupak, u malom prstu ga drži, čijim iskazima treba posvetiti dužnu pažnju, odnosno čijim iskazima bi trebalo verovati u samom postupku. Po meni je to zaista veliki gubitak.“
Nadležni do ovog trenutka nisu dobili Kljajevićevu ostavku. Portparol Specijalnog suda Maja Kovačević Tomić:
„Takve ostavke nema, niti je on prisutan, zvanično je na godišnjem odmoru.“
Da li će i koliko daleko Kljajević ići, bez sumnje će se znati vrlo brzo:
„To će morati da se raščisti, verovatno danas sutra, jer mora da se imenuje drugi predsednik veća.“
Kaže Maja Kovačević Tomić. Nastavak sudnje optuženima za Đinđićevo ubistvo zakazan je za četvrtak, 7. septembra. U tom procesu ostalo je još samo svedočenje Dejana Milenkovića Bagzija, danas zaštićenog svedoka, a zapravo onog koji je izveo jedan od pokušaja ubistva Đinđića u insceniranom udesu u Novom Beogradu. Upućeni veruje da će Milenković samo osnažiti optužbe protiv svojih donedavnih bliskih prijatelja poput Milorada Ulemeka Legije ili samog atentatora Zvezdana Jovanovića. Novinar Aleksandar Roknić:
„Koliko sam razumeo, izjave iz Specijalnog tužilaštva idu u smeru da iskaz Dejana Milenkovića praktično samo još više osnažuje optužnicu, da neće biti nekih naročitih obrta.“
Eventualni odlazak Marka Kljajevića mogao bi samo donekle usporiti, ali ne i prekinuti proces stoleća. Stoga i Dejan Anastasijević podvlaći:
„Najveći problem je trenutno u Kljajeviću koji očigledno nije uspeo da izdrži pritiske i sada je povukao taj potez koji nanosi štetu i samom procesu i njemu lično.“
Ime sudije Kljajevića tokom procesa samo je spominjano, a on sam nije istupao u javnosti. Verovatno je da će se i njegovo povlačenje, ako se dogodi, završiti na razmeni dokumenata i uz nagađanje, ne i otkrivanje stvarnih razloga takvog poteza.
--