Objavljivanje video snimaka u beogradskim medijima o zločinima nad srpskim civilima neposredno nakon godišnjice operacije "Oluja", može se tumačiti i kao pokušaj diskreditovanja njenih učesnika, kaže Erik Gordi (Eric Gordy), profesor Univerziteta Klark u Bostonu. On navodi da treba imati u vidu i da je nedavno uhapšen general Ante Gotovina i da je možda cilj da se omoguće Tužilaštvu dodatni dokazi. On međutim ne veruje da pokretanje pitanja krivice za ova ubistva može na bilo koji način može da umanji odgovornost pripadnika drugih naroda za ostala zlodela.
GORDI: Ne mogu da kažem ništa o autentičnosti snimka, teško je proceniti i gde se nalazio svih ovih 11 godina, zatim ko su osobe koje su ga prosledile, i na kraju, šta je bio njihov motiv. Da li žele da dokažu sopstvenu nevinost za događaje koji se prikazuju na pomenutom video zapisu, nastojeći da prebace odgovornost na svoju komandu?
RSE: Postavlja se pitanje zašto su ovi snimci objavljeni tek 11 godina nakon operacije "Oluja". Naravno, neki kažu da je to zbog nedavnog obeležavanja njene godišnjice. Ali, prošle godine je bila jubilarna, deseta godišnjica, kada bi imalo više logike da se ovakav video materijal obelodani.
GORDI: Da, za ovih 11 godina video snimci su mogli u bilo kom trenutku da budu objavljeni i osnovana je ocena da je to urađeno baš sada, neposredno nakon obeležavanja godišnjice, u cilju diskreditovanja učesnika operacije "Oluja". Drugo, ne zaboravite da je proletos uhapšen general Ante Gotovina, koji je optužen za zločine tokom "Oluje" i moguće je da je cilj objavljivanja ovih snimaka, između ostalog, da omoguće Tužilaštvu dodatne dokaze. Takođe, prošle godine je istekao rok do kada je tužilaštvo Haškog tribunala imalo pravo da podiže optužnice za ratne zločine, tako da sada jedino domaća pravosuđa na Balkanu eventualno mogu da pokrenu postupak, što je, naročito u ovom slučaju, komplikovano. Jer, radi se o zločinima nad srpskim civilima i vojnicima za koja se sumnjiče hrvatske i bošnjačke snage. To znači da se eventualni proces može pokrenuti jedino uz tesnu saradnju tužilaštva sve tri države. Verovatno je neko ko je dostavio ove video snimnke imao i tu činjenicu u vidu.
RSE: Da, tužioci ih Hrvatske, Bosne i Srbije danas su se sastali u Zagrebu. Dok su Tužilaštva u BiH i Hrvatskoj započela istražne radnje, političari iz Sarajeva ne samo da su izjavili da je reč o montaži, u slučaju snimka o ulozi generala Atifa Dudakovića, već ističu i da je reč o pokušaju da se izjednače "agresor i branioci Bosne", kako je, na primer, izjavio Sulejman Tihić.
GORDI: Mislim da je ovaj trenutak veoma važan test za političare koji treba da promene stereotip da su zločine činili samo drugi narodi, a da je njihov isključivo žrtva, što nije tačno. Naravno, može se debatovati ko je počinio više a ko manje zločina. To je istovremeno test i za tužilaštvo. U sve tri zemlje oni moraju da pokažu nezavisnost i izdrže političke pritiske, kao i da međusobno sarađuju kao profesionalci.
RSE: Ima onih koji smatraju da video snimak, koji sam po sebi ne može biti dokaz, već više putokaz za istražitelje, u atmosferi još uvek snažnih međunacionalnih stereotipa i podela, može zapravo više da produbi te deobe nego da omogući utvđivanje istine.
GORDI: Video zapis, naravno, nije dovoljan dokaz da se bilo ko optuži. Ovaj publicitet koji su pomenuti snimci dobili može da podstakne proces, ali on može biti nastavljen i okončan isključivo u sudu.
RSE: Kao što sam pomenuo, u Sarajevu je žestoko kritikovano objavljivanje ovih snimaka u Beogradu. Tako je prozvani general Atif Dudaković istakao da je reč o pokušaju da se izjednači i čak prikrije činjenica da su Srbi odgovorni za 95 odsto zločina u Bosni, nasuprot sporadičnim incidentima za koje su odgovorni pojedinci iz drugih naroda.
GORDI: Bez obzira da li je reč o 95 ili nešto manje procenata zločina za koje su odgovorni Srbi, pretpostavimo da su te cifre i tačne, to međutim ne menja činjenicu da je reč o velikom izazovu za rukovodstvo Federacije BiH. Jer, snimci očito odavno postoje, bez obzira da li su objavljeni ili ne. Ali, to je prilika da političari u ovom entitetu naprave otklon od još uvek preovlađujuće percepcije o bošnjačkom narodu koji je samo bio žrtva, kako bi se suočili i sa zločinima koji su počinili pojedini njegovi pripadnici.
RSE: U BiH i Hrvatskoj ističu da Srbija nastoji da relativizuje svoju odgovornost za zločine, tvrdeći da su oni činjeni na svim stranama. I dok je Ratko Mladić još na slobodi, i za mnoge Srbe je nacionalni heroj, ovakve video snimke Beograd koristi da pokaže kako je druga strana takođe odgovorna, da su Srbi maltene najveće žrtve. U Sarajevu i Zagrebu se pak ističe da su zločini koje su počinili Srbi, planski, da je reč o političkom projektu koji se graniči sa genocidom.
GORDI: Smatram da je veoma važno da sve strane treba da uvide zašto su ovi snimci bitni, kao što je to bilo i prošlogodišnje objavljivanje video zapisa o zločinima "Škorpiona" nad bošnjačkim civilima u Srebrenici. Jer u oba slučaja reč je o komandnom lancu. "Škorpioni" su bili pod komandom srpske obaveštajne službe, dok su "Crne mambe" i "Hamze" delovali su u okviru regularnih jedinica. Dakle, ne radi se o zločinicima koje su počinile paramilitarne snage. To na neki način menja sliku o odgovornosti, tačnije da se nije radilo samo o izolovanim incidentima. Naravno, da postoji opasnost od lažnog izjednačavanja odgovornosti za ratne zločine. Međutim, ne verujem da pokretanje pitanja krivice za ubistva prikazana na snimku, na bilo koji način može da umanji odgovornost za ostala zlodela. Mislim da je veoma važno da se umesto krivice Srba, Bošnjaka ili Hrvata, govori o odgovornosti konrektnih ljudi koji su počinili ratne zločine. Na primer, ako Atif Dudaković bude optužen, on treba da brani samog sebe, a ne ceo bošnjački narod. To je jedini način da se krivica individualizuje i omogući prevazilaženje nacionalnih stereotipa.
RSE: Međutim, žestoke reakcije na svim stranama nakon objavljivanja ovih snimaka pokazuju da su i 11 godina nakon ratova nacionalne predrasude i podele itekako snažne, što svakako udaljava ovaj region od evropske budućnosti.
GORDI: Svakako da ima razloga za pesimizam, jer su veoma snažne nacionalne podele. Naravno, postavlja se i pitanje da li one mogu biti prevaziđene objavljivanjem informacija i raspravom o njima, ili prikrivanjem i selektivnim prikazivanjem. Iskreno govoreći, najmanje očekujem od vođstava u svim ovim zemljama u smislu novog pristupa, retorike, spremnosti na kompromis. Međutim, nadam se da će tužilaštvo i sudovi delovati profesionalno. Na duže staze trebalo bi da razumni ljudi prevladaju, koji će svoja uverenja formirati bez predrasuda. No, to se neće tako brzo desiti.
RSE: Postavlja se pitanje zašto su ovi snimci objavljeni tek 11 godina nakon operacije "Oluja". Naravno, neki kažu da je to zbog nedavnog obeležavanja njene godišnjice. Ali, prošle godine je bila jubilarna, deseta godišnjica, kada bi imalo više logike da se ovakav video materijal obelodani.
GORDI: Da, za ovih 11 godina video snimci su mogli u bilo kom trenutku da budu objavljeni i osnovana je ocena da je to urađeno baš sada, neposredno nakon obeležavanja godišnjice, u cilju diskreditovanja učesnika operacije "Oluja". Drugo, ne zaboravite da je proletos uhapšen general Ante Gotovina, koji je optužen za zločine tokom "Oluje" i moguće je da je cilj objavljivanja ovih snimaka, između ostalog, da omoguće Tužilaštvu dodatne dokaze. Takođe, prošle godine je istekao rok do kada je tužilaštvo Haškog tribunala imalo pravo da podiže optužnice za ratne zločine, tako da sada jedino domaća pravosuđa na Balkanu eventualno mogu da pokrenu postupak, što je, naročito u ovom slučaju, komplikovano. Jer, radi se o zločinima nad srpskim civilima i vojnicima za koja se sumnjiče hrvatske i bošnjačke snage. To znači da se eventualni proces može pokrenuti jedino uz tesnu saradnju tužilaštva sve tri države. Verovatno je neko ko je dostavio ove video snimnke imao i tu činjenicu u vidu.
RSE: Da, tužioci ih Hrvatske, Bosne i Srbije danas su se sastali u Zagrebu. Dok su Tužilaštva u BiH i Hrvatskoj započela istražne radnje, političari iz Sarajeva ne samo da su izjavili da je reč o montaži, u slučaju snimka o ulozi generala Atifa Dudakovića, već ističu i da je reč o pokušaju da se izjednače "agresor i branioci Bosne", kako je, na primer, izjavio Sulejman Tihić.
GORDI: Mislim da je ovaj trenutak veoma važan test za političare koji treba da promene stereotip da su zločine činili samo drugi narodi, a da je njihov isključivo žrtva, što nije tačno. Naravno, može se debatovati ko je počinio više a ko manje zločina. To je istovremeno test i za tužilaštvo. U sve tri zemlje oni moraju da pokažu nezavisnost i izdrže političke pritiske, kao i da međusobno sarađuju kao profesionalci.
RSE: Ima onih koji smatraju da video snimak, koji sam po sebi ne može biti dokaz, već više putokaz za istražitelje, u atmosferi još uvek snažnih međunacionalnih stereotipa i podela, može zapravo više da produbi te deobe nego da omogući utvđivanje istine.
GORDI: Video zapis, naravno, nije dovoljan dokaz da se bilo ko optuži. Ovaj publicitet koji su pomenuti snimci dobili može da podstakne proces, ali on može biti nastavljen i okončan isključivo u sudu.
RSE: Kao što sam pomenuo, u Sarajevu je žestoko kritikovano objavljivanje ovih snimaka u Beogradu. Tako je prozvani general Atif Dudaković istakao da je reč o pokušaju da se izjednači i čak prikrije činjenica da su Srbi odgovorni za 95 odsto zločina u Bosni, nasuprot sporadičnim incidentima za koje su odgovorni pojedinci iz drugih naroda.
GORDI: Bez obzira da li je reč o 95 ili nešto manje procenata zločina za koje su odgovorni Srbi, pretpostavimo da su te cifre i tačne, to međutim ne menja činjenicu da je reč o velikom izazovu za rukovodstvo Federacije BiH. Jer, snimci očito odavno postoje, bez obzira da li su objavljeni ili ne. Ali, to je prilika da političari u ovom entitetu naprave otklon od još uvek preovlađujuće percepcije o bošnjačkom narodu koji je samo bio žrtva, kako bi se suočili i sa zločinima koji su počinili pojedini njegovi pripadnici.
RSE: U BiH i Hrvatskoj ističu da Srbija nastoji da relativizuje svoju odgovornost za zločine, tvrdeći da su oni činjeni na svim stranama. I dok je Ratko Mladić još na slobodi, i za mnoge Srbe je nacionalni heroj, ovakve video snimke Beograd koristi da pokaže kako je druga strana takođe odgovorna, da su Srbi maltene najveće žrtve. U Sarajevu i Zagrebu se pak ističe da su zločini koje su počinili Srbi, planski, da je reč o političkom projektu koji se graniči sa genocidom.
GORDI: Smatram da je veoma važno da sve strane treba da uvide zašto su ovi snimci bitni, kao što je to bilo i prošlogodišnje objavljivanje video zapisa o zločinima "Škorpiona" nad bošnjačkim civilima u Srebrenici. Jer u oba slučaja reč je o komandnom lancu. "Škorpioni" su bili pod komandom srpske obaveštajne službe, dok su "Crne mambe" i "Hamze" delovali su u okviru regularnih jedinica. Dakle, ne radi se o zločinicima koje su počinile paramilitarne snage. To na neki način menja sliku o odgovornosti, tačnije da se nije radilo samo o izolovanim incidentima. Naravno, da postoji opasnost od lažnog izjednačavanja odgovornosti za ratne zločine. Međutim, ne verujem da pokretanje pitanja krivice za ubistva prikazana na snimku, na bilo koji način može da umanji odgovornost za ostala zlodela. Mislim da je veoma važno da se umesto krivice Srba, Bošnjaka ili Hrvata, govori o odgovornosti konrektnih ljudi koji su počinili ratne zločine. Na primer, ako Atif Dudaković bude optužen, on treba da brani samog sebe, a ne ceo bošnjački narod. To je jedini način da se krivica individualizuje i omogući prevazilaženje nacionalnih stereotipa.
RSE: Međutim, žestoke reakcije na svim stranama nakon objavljivanja ovih snimaka pokazuju da su i 11 godina nakon ratova nacionalne predrasude i podele itekako snažne, što svakako udaljava ovaj region od evropske budućnosti.
GORDI: Svakako da ima razloga za pesimizam, jer su veoma snažne nacionalne podele. Naravno, postavlja se i pitanje da li one mogu biti prevaziđene objavljivanjem informacija i raspravom o njima, ili prikrivanjem i selektivnim prikazivanjem. Iskreno govoreći, najmanje očekujem od vođstava u svim ovim zemljama u smislu novog pristupa, retorike, spremnosti na kompromis. Međutim, nadam se da će tužilaštvo i sudovi delovati profesionalno. Na duže staze trebalo bi da razumni ljudi prevladaju, koji će svoja uverenja formirati bez predrasuda. No, to se neće tako brzo desiti.