Ljudimila CVETKOVIC, Gëzim BAXHAKU
Beogradski pregovarački tim je na prvom sastanku o zaštiti manjina na bečkim razgovorima o Kosovu izneo stav da je za Srbe jedino prihvatljivo da u pokrajini imaju status konstitutivnog naroda. I dok analitičari smatraju da bi Beograd umesto toga trebalo da se fokusira na sadržinu prava Srba na Kosovu, beogradski pregovarači kažu da bi pristajanje na termin „manjina“ značilo indirektno priznavanje etničkog čišćenja koje je na Kosovu sprovedeno nakon 10. juna 1999. godine.Beograd zastupa stav da su Srbi na Kosovu jasno definisani kao konstitutivni narod i da je veoma važno da to bude ugrađeno u budućem kosovskom ustavu, kaže za naš program Dušan Bataković, član beogradskog pregovaračkog tima i savetnik predsednika Srbije:
„Srbi su svojim brojem, svojim značajem, svojim doprinosima, istorijom, kulturom, tradicijom, milenijumskom prisutnošću na Kosovu, zapravo nedvosmisleno konstitutivan narod. Mi ne možemo da priznamo da su Srbi na Kosovu manjina jer bi to indirektno značilo priznavanje etničkog čišćenja, koje je sprovedeno posle 10. juna 1999. godine.“
Ono što je indikativno po mišljenju Nenada Đurđevića iz Projekta za etničke odnose je što zvaničan plan Beograda nije direktno predvideo konstitutivnost srpskog naroda na Kosovu, već širok korpus prava:
„Koje Srbi ostvaruju kroz proces decentralizacije i kroz proces učestvovanja u političkom životu na Kosovu. Konstitutivnost me sad već možda podseća na neku vrstu ideje da se od tog plana odustalo, pa se ide na varijantu, ako Kosovo bude nezavisno, da Srbi budu konstitutivni. Ja ne bih hteo da špekulišem, ali mislim da ono na čemu bi se trebalo insistirati, to je konkretna sadržina onih prava koje Srbi imaju na Kosovu. Da li su oni konstitutivan narod ili ne, mislim da oko toga u ovom trenutku ne bi trebala da se lome koplja, nego više da se vidi kakav je konkretan položaj u tim opštinama koje budu ispregovarane kao većinski srpske i kakav je odnos tih opština prema Beogradu i prema Prištini.“
Međutim, Dušan Bataković iz beogradskog pregovaračkog tima kaže da stav Beograda nije promenjen, već samo terminološki pojašnjen i da je prvobitno korišćen termin „nacionalne zajednice“ zbog neutralnog tretiranja i Srba i Albanaca:
„Međutim, pošto su Albanci razgovor o zajednicama pokušali da podvedu pod pitanje zaštite manjina, morali smo jasnije da definišemo naš stav, koji je de fakto nepromenjen. U pitanju je pojašnjenje termina ,nacionalna zajednica‘.“
Uostalom, kaže Bataković, srpski tim je, kada je saslušao albanske predloge iznete u Beču na razgovorima o zaštiti manjina, postavio određena pitanja samo da bi proverili validnost koncepta. Na ključna pitanja nismo dobili nikakve odgovore, taj plan je više apstraktna nego realna ponuda, kaže Bataković;
„Prvo pitanje je bilo – kako se definiše vitalni interes određene nacionalne zajednice i ko ga definiše. Bez odgovora. Dalje, oni su se hvalili time da njihov projekt 20 mesta u kosovskom parlamentu (od 120 mesta) za nealbanske zajednice, sa 10 garantovanih mesta za Srbe, faktički garantuje prezastupljenost, s obzirom da je sada broj Srba ispod 10 posto. Mi smo ih pitali – kojim izbornim procesom bi oni bili izabrani i opet ni na to nismo dobili odgovarajući odgovor. Ovi predlozi ne odražavaju realnost na terenu.“
* * * * *
Profesor Ustavnog prava u penziji, Fatmir Fehmiu u izjavi za naš program istice kako je dosadašnja praksa, kada je u pitanju brojnost nacionalne zajednice da može dobiti status manjine različita:
«U zadnje vreme došlo je do evolucije koncepta kolektivnog prava manjina, imajući u vidu razne teorije koje su se pojavile, iako kolektivna prava manjina još uvek nisu do kraja definisana jer postoje različite teorije i mišljenja».
Profesor Fehmiu ističe da se Zakonom o zastiti prava i sloboda nacionalnih manjina bivše SR Jugoslavije, koji je proglašen u februaru 2002 godine se kaže:
«Nacionalna manjina u smislu ovog zakona je svaka grupa državljana SRJ koja je prema broju reprezentativna iako predstavlja manjinu na teritoriji SRJ.»
Tim rešenjem da bi jedna nacionalna zajednica bila nacionalna manjina treba da ima 15 odsto stanovništva SRJ na osnovu poslednjeg popisa stanovništva. Polazeći od ovih zakonskih rešenja, prema profesoru Fehmiu, srpska zajednica na Kosovu posle statusa ne ispunjava uslove da bude nacionalna manjina a ne konstitutivni narod.
«Ovde se ne može govoriti o konstitutivnom elementu, jer konstitutivni element treba da u kvantitetu približno ima broj koji ima i većina.»
Prema njemu, aproksimativne procene govore da Albanci na Kosovu čine više od 90 odsto stanovništva, dok je oko 8 odsto učešće svim manjina u ukupnom broju stanovnika Kosova. Jedan od lidera Srpske liste za Kosovo i Metohiju Ranđel Nojkić smatra da je nesporno da su Srbi na Kosovu konstituvni narod:
«Mi smatramo da su Srbi konsituttivni narod na ovim prostorima.»
On ističe da u dokumentima o zastiti prava manjinskih zajednica na Kosovu, o čemu se juče razgovaralo u Beču, treba da se kaže da se radi o zaštiti prava zajednica a ne manjina. Dokument koji je predložila kosovska strana se upravo tako zove - «Okvir za zastitu prava zajednica na Kosovu». On ističe da bi prava svih zajednica trebala da se štite preko institucija i uz ustavne i zakonske garancije i da treba jasno definisati koji su to vitalni interesi zajednica:
«Da se jasno definišu koji su to interesi zajednica, pitanja koja su vrlo bitna za život zajednica, koja bi bila jasno definisana, onda bi taj mehanizam treba da obezbedi zaštitu zajednica.»
RSE: Kako bi to konkretno izgledalo u praksi?
NOJKIĆ: Ako se proceni da nekakav nacrt zakona ili bilo koji akt krši prava određene zajednice, onda odluka neće biti validna ako za tu odluku pored većine poslanika u Skupštini ne glasa i većina poslanika iz zajednice na koju se to odnosi.
Nojkić kaže da ovakva rešenja postoje i u drugim zemljama, kao što je primer u BiH. Pregovori o statusu, čiji su deo i razgovori o pravima zajednica, su zamišljeni kao deo paketa koji će se primenjivati na Kosovu nakon utvrđivanja političkog statusa.