Maja BJELAJAC, Zoran PRERADOVIC
Komentarišući inicijativu Sulejmana Tihića, u Haškom tužilaštvu kažu da ova vrsta saradnje već postoji na nekim nivoima, ali svakako pozdravljaju ovakvu inicijativu. Portparol Tužilaštva Anton Nikiforov:„Ona postoji na nivou policije, postoji na nivou posebnih službi. Moram da kažem da takvo tijelo bi moglo proraditi samo uz potpuno razumijevanje dvije strane i potpunu saradnju dvije strane na tim pitanjima.“
Ističući da je saradnja policije RS-a sa nadležnim institucijama u Srbiji i do sada postojala, ministar unutrašnjih poslova ovog entiteta Stanislav Čađo podržava ideju formiranja koordinacionog tijela BiH i Srbije koje će doprinijeti hapšenju haških bjegunaca:
„Naravno, mi smo tokom proteklog vremena imali saradnju s institucijama Srbije i Crne Gore, a sada Srbije, u skladu sa mogućnostima koje u tom smislu objektivno postoje. Svaki napor koji se u tom smislu učini trebao bi da bude i određeni doprinos, a ovo očigledno svjedoči o određenoj promjeni i klime u ovom smislu i potrebe da se ovi predmeti konačno riješe i da se relaksiraju i regionalni odnosi u širem smislu.“
Dosadašnju saradnju sa srbijanskim institucijama potvrđuje i šef Sekretarijata Vlade RS-a za odnose sa Haškim tribunalom Jovan Spaić i objašnjava da je ona uobičajena i kontinuirana:
„Lično mislim da se ta saradnja do sada i odvijala na način za koji je međunarodna zajednica čak smatrala da je nosio jedan vrlo zadovoljavajući nivo - što se tiče barem RS-a.“
Za razliku od predstavnika institucija RS-a, direktor Instituta za nestale osobe BiH Amor Mašović tvrdi da politička volja za izručenjem haških bjegunaca još uvijek ne postoji. U tom smislu, Mašović se zalaže da tri zemlje u regionu - BiH, Srbija i Hrvatska - potpišu međusobne sporazume o ekstradiciji optuženih za ratne zločine:
„To bi bio najbolji vid saradnje, dakle, da sve one osobe koje su počinile ratne zločine na teritoriji jedne od država koje su bile zahvaćene agresijom ili ratom budu suđene i izdražavaju kazne na teritoriji i pred sudovima onih država gdje su počinili ratne zločine. To bi ujedno i vjerovatno uticalo na jedan povećani stepen povjerenja ljudi, ne samo u sudove nego i u vlasti susjednih država.“
Iako je politička volja za hvatanjem haških bjegunaca sve izraženija kako jačaju pritisci međunarodne zajednice, analitičari ipak smatraju da je sve manje realnih mogućnosti za njihovo privođenje. Penzionisani general vojske RS-a Dragan Marčetić:
„Ja mislim, ako bih bio iskren i potpuno otvoren, da BiH ne može ništa da učini. Ni Srbija ne bi zdušno prihvatila takvu saradnju, jer uostalom vi jako dobro znate šta znači ako se tuđoj obaveštanoj službi dozvoli da dejstvuje na vašoj teritoriji. Taj koordinacioni tim bi ostao na nivou teorije i mislim da iznad svega toga stoji lepa želja gospodina Sulejmana Tihića da Radovan Karadžić i Ratko Mladić dođu u Hag.“
Bilo da ostane samo na lijepim željama, ili zaista pomogne u privođenju haških bjegunaca pred lice pravde, koordinacioni tim BiH i Srbije ima punu podršku Suda u Hagu. Anton Nikiforov:
„Naravno, svaka inicijativa koja ide u susret našoj glavnoj želji da dobijemo bjegunce ovdje, u Hag, će biti pozdravljena.“
* * * * *
Portparol Tužilaštva Srbije za ratne zločine Bruno Vekarić potvrdio je za naš program da se takvi razgovori vode već duže vreme i sa predstavnicima američke administracije i državnim organima BiH i Hrvatske. U Beogradu se procenjuje da bi formiranje ovakvog međudržavnog tela bilo od velike koristi u privođenju pravdi haških optuženika, iako iz pojedinih nevladinih organizacija ne veruju da ovakva inicijativa može dovesti do hapšenja najtraženijeg hačkog begunca Ratka Mladića.
Nakon što je predsedavajući Predsedništva BiH Sulejman Tihić najavio mogućnost uspostave Koordinacionog tela na nivou regiona koje bi osiguralo saradnju nužnu za privođenje preostalih haških optuženika, portparol Tužilaštva za ratne zločine Srbije Bruno Vekarić potvrdio je za naš program da se takvi razgovori vode već duže vreme i sa predstavnicima američke administracije i državnim organima BiH i Hrvatske. U Beogradu se procenjuje da bi formiranje ovakvog međudržavnog tela bilo od velike koristi u privođenju pravdi Haških optuženika, iako iz pojedinih nevladinih organizacija ne veruju da ovakva inicijativa može dovesti do hapšenja najtraženijeg haškog begunca Ratka Mladića.
Ideja o osnivanju zajedničkog regionalnog Koordinacionog tela koje bi osiguralo saradnju nužnu za privođenje preostalih haških begunaca izuzetno je korisna, smatra portparol Tužilaštva za ratne zločine Srbije Bruno Vekarić i napominje da je upravo srpsko tužilaštvo zagovara stav da ratni zločin nema granice i da se on jedino na regionalnom nivou može istinski i iskoreniti. Vekarić takođe za naš program kaže da će ovog vikenda u Švajcarskoj biti održan sastanak tužilaca za ratne zločine Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske i glavne tužitelje Haškog tribunala posvećen formiranju Koordinacionog tela za privođenje haških begunaca:
„Ovog vikenda će u Švajcarskoj biti održan sastanak tri tužioca i Karle del Ponte. Ja, dakle, podrazumevam, faktički, ujedinjeno delovanje tri tužilaštva u čitavom regionu. Kakva bi tehnička podela obaveza i odgovornosti bila, zaista ne znam. Čekamo da se to predloži, odnosno čekamo da vidimo ko će obezbediti sredstva i tako dalje, neke tehničke stvari.“
Ideju o osnivanju ovakvog međudržavnog tela podržava i ministar pravde u Vladi Srbije Zoran Stojković, koji za Radio Slobodna Evropa kaže:
„Mislim da mora da postoji koordinacija, ako uopšte žele da se to pitanje reši. Ali to onda mora da uradi ova ekipa koja je određena za provođenje Akcionog plana. Mislim da je tužilac Vukčević jedan od vodećih ljudi. Inače, neophodna je saradnja. Mislim da tu nema nikakve dileme. Reč je o stvarima koje se prelivaju preko granica. Tu mora da postoji jedna valja koordinacija i saradnja.“
Inicijativa o formiranju ovakvog tela je dobrodošla, posebno ako se ima u vidu činjenica da protok informacija zvaničnim putem odvija otežano i usporeno, smatra savetnik predsednika Srbije za saradnju sa Haškim tribunalom Jovan Simić;
„Ovo bi značilo jedan neposredan pristup informacijama, jednu koordiniranu akciju. Bitno je da se napravi jedno telo koje će da se bavi samo time, a koje direktno zavisi od političke volje svih učesnika i njihove podrške. Bez obzira kakav bude bio Akcioni plan. Ne treba razmišljati u tom smeru da li je on dobar ili nije dobar, da li će da ide u ovom i onom smeru, on će doneti rezultate.“
Portparol Tužilaštva za ratne zločine Bruno Vekarić nije mogao da precizira kada bi mogla biti finalizovana ideja o formiranju regionalnog tela za hapšenje ratnih begunaca, ali i napominje:
„Na neki način već našim delovanjem u regionu onA počinje da živi. Dakle, ovo je samo uspostavljanje sada nekog konkretnog formalnog tela koje bi se ovakvim stvarima bavilo. To je zaista neophodno, iz više razloga. Pre svega upravo definisanja konkretnih predmeta ratnih zločina, gde će se suditi, ko će suditi, ko će optuživati.“
Na posletku direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić smatra da formiranje regionalnog Koordinacionog tela može biti dragoceno pre svega kada je reč o razmeni informacija, ali i izražava sumnju da bi čak i ovakav korak mogao dovesti do hapšenja najtraženijeg haškog begunca Ratka Mladića. Kada je reč o Mladiću, stvari se odvijaju daleko od i od Koordinacionog tela i od Akcionog Plana, ističe Kandićeva i dodaje da o tome odlučuju bezbednosne strukture koje procenjuju kada nešto treba uraditi:
„Tu se interes procenjuje na osnovu informacija o umešanosti Srbije u činjenje ratnih zločina u Bosni, koliko je u suđenjima za Srebrenicu to otkriveno. Zavisi od te procene. Ukoliko ta procena kaže da je sve u vezi sa Srebrenicom otkriveno, onda ni te službe neće imati više razloga da skrivaju Mladića. Međutim, budući da ovde svakodnevno može da se vidi taj napor političkih elita, pre svega naše vlade, policije i vojske, da dokažu da srpske institucije nemaju nikakve veze sa zločinima u Bosni, čini mi se da će i taj Akcioni plan i to Koordinaciono telo i svi oni koji iz Srbije budu radili na privođenju Mladića pravdi, poslužiti tome da stanu iza toga da je sve učinjeno, ali da Mladića jednostavno nema.“