Buduća misija EU na Kosovu biće drugačija u odnosu na dosadašnju misiju UN u toj pokrajini, a šef te misije neće imati tako široke ovlasti kao Visoki međunarodni predstavnik u BiH, kaže u razgovoru za RSE Torbjorn Solstrom, lični izaslanik visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijera Solane.
Albana ISUFI (Priredio Gëzim BAXHAKU)
Evropska unija je spremna da se na Kosovu angažuje kroz posebnu misiju u oblasti policije i pravosuđa na Kosovu, kaže lični izaslanik visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijera Solane. Na Kosovu su trenutno stručnjaci koji trebaju utvrditi stanje u oblastima policije i pravosuđa i zasad se može reći da ima značajnog napretka, posebno u oblasti policije, ocenjuje Torbjorn Solstrom. Međutim, ako Kosovo želi imati solidan sistem vladavine zakona, koji je u skladu sa evropskim standardima i omogućava napredak prema integraciji u Evropsku uniju, onda ima još mnogo toga da se uradi, navodi evropski diplomata:“Evropska unija smatra da može pomoći u reformama i izgradnji sistema u oblasti pravosuđa i policije, obezbediti opremu i iskustva iz zemalja članica EU».
Komentarišući najave iz poslednjeg izveštaja Havijera Solane i komesara za proširenje Evropske unije Oli Rena o mogućnosti interevencija u oblasti izvršne vlasti, Solstrom ističe kako će to biti moguće u oblastima pravosuđa i policije:
«Mislimo da je to moguće, posebno u oblasti vladavine zakona i policije, a i u nekim aspektima zaštite manjina. To je ono što je sugerisala i kosovska delegacija u Beču. Međutim, mi još ne znamo koje će tačno biti te oblasti, dok ne budemo imali gotov sporazum o statusu Kosova. Ali jasno je da, ukoliko bude intervencije, to će biti u ograničenom broju oblasti i za kratak vremenski period. Dakle, odnosi između Kosovara i međunarodne zajednice biće drugačiji od iskustva u sedam prethodnih godina sa UNMIK-om.»
Solstrom nije mogao reći hoće li na Kosovu biti nekoga koji će imati ovlašćenja koje ima visoki predstavnik u BiH, jer će to zavisiti od predloga posrednika za razgovore o statusu Marti Ahtisarija i onih koji odlučuju o statusu. Solstrom, međutim, smatra da na Kosovu neće biti isto kao u Bosni, jer je kompletna situacija drugačija:
«Mislim da će oblasti u kojima će međunarodna zajednica možda imati mogućnost intervencije na Kosovu biti mnogo ograničenije nego u Bosni. U Bosni visoki predstavnik može da interveniše u svakom trenutku, da donosi zakone, odluke, da smenjuje zvaničnike. Ja ne vidim takvu mogućnost intervencije međunarodne zajednice nakon utvrđivanja statusa Kosova. Mislim da situacija to ne zahteva i da to nije rešenje za Kosovo.»
Solstrom ističe kako je normalno da međunarodna zajednica, nakon utvrđivanja statusa, nadgleda provođenje dogovora koji se tiču položaja građana i uopšte manjina. To će, tvrdi Solstrom, u svakom slučaju biti deo agende ulaska Kosova u porodicu zemalja EU. Evropski zvaničnik ističe kako je cilj EU da Kosovo ispuni sve kriterijume i jednog dana postane članica EU:
«Da to je cilj, strateški cilj Evropske unije. Želimo da Kosovo ispunjava kriterijume da bi bilo primljeno u članstvo Evropske unije. Sve što radimo ili što ćemo raditi je zbog toga da bi pomogli Kosovu da stigne do tog cilja. Zato ne treba da budemo nervozni jedni prema drugima, jer, na kraju krajeva, imamo iste ciljeve.»
Ako želi biti deo Evropske unije, naglašava Solstrom, Kosovo treba raditi mnogo brže na ispunjenju evropskih kriterijuma nego do sada:
«Ako se dogodi suprotno, onda će to oduzeti mnogo vremena. Želim podsetiti na reči bivšeg komesara za međunarodne odnose EU Krisa Patena: ‘Naša je nada da ova deca koja sada idu u školu diplomiraju kao građani proširene Evropske unije’.»