Amnesty International smatra da pravosuđe u Crnoj Gori i Srbiji mora biti osposobljeno za suđenja za ratne zločine i kršenja ljudskih prava u sklopu procesa pridruživanja Evropskoj uniji. Omer Fischer, istrazivač za Balkan u ovoj organizaciji kaže da će AI, na zahtev Evropske komisije, pripremiti izveštaj o tome kako zemlje kandidati i potencijalni kandidati za članstvo u Evropskoj uniji ostvaruju obavezu sudskog kažnjavanja ratnih i drugih najtežih zločina. Taj izveštaj će u oktobru biti podnet Evropskom parlamentu i Savetu ministara EU. U razgovoru za Radio Slobodna Evropa, Omer Fischer se najpre osvrće na situaciju u Srbiji.
FISCHER: Kad je reč o Srbiji, došlo je do napretka u osposobljavanju lokalnih sudova za suđenje za ratne zločine i neki procesi su uspešno okončani, ali zabrinuti smo nekih drugih stari, na primer zbog toga što nema pomaka u istrazi velikog broja nestalih lica tokom sukoba na Kosovu. Mi znamo da lokalni sud vodi suđenje u slučaju Ovčara u skladu sa najvišim pravnim standardima, i to pozdravljamo, ali brine nas što se za ratne zločine sudi niže rangiranim, a ne najodgovornijim pojedincima. Hteo bih da naglasim da Tribunal u Hagu uskoro završava svoje aktivnosti, tako da će mnoge slučajeve morati da preuzme pravosuđe u Srbiji. Otuda bismo želeli da vidimo više napretka u procesuiranju najodgovornijih za ratne zločine, koji su još uvek nekažnjeni. Takođe bismo želeli da vidimo punu saradnju sa Hagom. U tom smislu smo, razume se, zabrinuti što su najtraženiji optuženici za ratne zločine Ratko Mladić i Radovan Karadžić još na slobodi.
RSE: Da pređemo na Kosovo? Izvestili ste da ste zabrinuti ogromnim razmerama nekažnjavanja za etnički motivisano nasilje.
FISCHER: Da, iako smo registrovali neke slučajeve procesuiranja za počinioce martovskog nasilja protiv Srba pre dve godine, generalno govoreći, brine nas nesposobnost kosovskog pravosuđa da se uhvati u koštac sa zločinom uopšte.
RFE: Zašto postoji toliki stepen nekažnjavanja za zločine?
FISCHER: Svakako je razlog za to nedostatak političke volje da se sudi odgovornima za zločine, ali razlog je i nesposobnost kosovskih institucija da se efikasno bore protiv takvih pojava. Otuda je nemoguće izvestiti o progresu na Kosovu. Toj depresivnoj slici doprinosi i činjenica zanemarljivog povratka Srba, kao i problema bezbednosti i slobodnog kretanja manjina.
RFE: Kakvu sliku pruža istraživaču Crna Gora?
FISHCER: Kad je reč o Crnoj Gori, pomno pratimo kako teku procesu vezani za Bošnjake iz Crne Gore koje su crnogorske vlasti izručile vlastima Republike Srpske i koji su potom nestali. Mi želimo da crnogorske vlasti izvrše punu istragu tog zločina i da svim porodicama žrtava obezbede punu i pravednu kompenzaciju. Takođe želimo procesuiranje odgovornih za policijsku torturu nad sandžačkim Bošnjacima u Crnoj Gori u toku i posle rata. Sve te slučajeve vlasti moraju da rasvetle i reše.
Kad je Hrvatska u pitanju, primetili smo, naročito u poslednjih godinu, godinu i po dana, porast nasilja nad etničkim Srbima. Ne znamo ko su izvršioci, ali želimo da Hrvatska ne samo verbalno osuđuje te zločine i to nasilje, već i da preduzme adekvatne mere protiv odgovornih.
Što se tiče Slovenije, radili smo na slučajevima izbrisanih lica i prava Roma na obrazovanje. Kad je reč o izbrisanima, već neko vreme tražimo od vlasti Slovenije da im se vrate lična i građanska prava i imovina, ali i da im se isplati šteta zato što su im ta prava bila uskraćena.
RSE: Da pređemo na Kosovo? Izvestili ste da ste zabrinuti ogromnim razmerama nekažnjavanja za etnički motivisano nasilje.
FISCHER: Da, iako smo registrovali neke slučajeve procesuiranja za počinioce martovskog nasilja protiv Srba pre dve godine, generalno govoreći, brine nas nesposobnost kosovskog pravosuđa da se uhvati u koštac sa zločinom uopšte.
RFE: Zašto postoji toliki stepen nekažnjavanja za zločine?
FISCHER: Svakako je razlog za to nedostatak političke volje da se sudi odgovornima za zločine, ali razlog je i nesposobnost kosovskih institucija da se efikasno bore protiv takvih pojava. Otuda je nemoguće izvestiti o progresu na Kosovu. Toj depresivnoj slici doprinosi i činjenica zanemarljivog povratka Srba, kao i problema bezbednosti i slobodnog kretanja manjina.
RFE: Kakvu sliku pruža istraživaču Crna Gora?
FISHCER: Kad je reč o Crnoj Gori, pomno pratimo kako teku procesu vezani za Bošnjake iz Crne Gore koje su crnogorske vlasti izručile vlastima Republike Srpske i koji su potom nestali. Mi želimo da crnogorske vlasti izvrše punu istragu tog zločina i da svim porodicama žrtava obezbede punu i pravednu kompenzaciju. Takođe želimo procesuiranje odgovornih za policijsku torturu nad sandžačkim Bošnjacima u Crnoj Gori u toku i posle rata. Sve te slučajeve vlasti moraju da rasvetle i reše.
Kad je Hrvatska u pitanju, primetili smo, naročito u poslednjih godinu, godinu i po dana, porast nasilja nad etničkim Srbima. Ne znamo ko su izvršioci, ali želimo da Hrvatska ne samo verbalno osuđuje te zločine i to nasilje, već i da preduzme adekvatne mere protiv odgovornih.
Što se tiče Slovenije, radili smo na slučajevima izbrisanih lica i prava Roma na obrazovanje. Kad je reč o izbrisanima, već neko vreme tražimo od vlasti Slovenije da im se vrate lična i građanska prava i imovina, ali i da im se isplati šteta zato što su im ta prava bila uskraćena.