Neke inostrane banke u Srbiji nedavno su podigle kamate na već odobrene kredite stanovništvu, što je izazvalo revolt građana koji novac od banaka ionako pozajmljuju zbog neimaštine i kako bi se kroz razne male poslovne poduhvate kako-tako izvukli iz krize. Pored keš kredita, stanovništvo najviše uzima potrošačke i auto kredite, i baš na te tri kategorije kamate su bile povećane za oko dva odsto na već postojeće kamatne stope. Iako hrle po kreditima, Beograđani neretko zaziru od stranih banaka u Srbiji:
"Došli su ovde da črpaju siromašan narod."
"Prevara. Ne bih dozvolila ljudima da se zaleću i da uzimaju kredite koji su besmisleni. Nisu oni za naše uslove."
"Neka svako uzme kredit, ako ima, kao i ja, penziju od 16.000."
"Krediti se daju da bi narod opljačkali do kraja."
"To su Dafine u drugom obliku."
Ekonomisti upozoravaju da banke prilikom reklamiranja kredita ne prikazuju realne kamatne stope, pa se građani lako odlučuju na zaduživanje, što kasnije može da ih dovede u neugodnu situaciju. Saradnik beogradskog Ekonomskog instituta, Stojan Stamenković, smatra da je nedopustivo da banke podižu kamate na već odobrene kredite građanima, što su nedavno učinile HVB i Rajfajzen banka i procenjuje da tako loši uslovi kredita, koje u Srbiji nude neke inostrane banke, ne postoje nigde u svetu:
"Mom sinu, koji nije ekonomista, pokazao sam jedan ugovor jer on razmišlja o stambenom kreditu i rekao je da takav ugovor nikada ne bi smeo da potpiše. Naši ljudi izgleda da žive u onom mentalitetu kada su se ovde krediti podizali uveliko jer je kroz godinu dana taj kredit pojela inflacija. Misle da će se stvari rešiti same po sebi. Neće se rešiti. Neko samo može da se iznenadi ako mu rata od 300 eura mesečno, sutra postane 400 eura."
Odluku o povećanju kamata banke su donele nakon antiinflatornih mera i zahteva Narodne banke Srbije da moraju povećati obavezne rezerve, koje su za stranu valutu podignute sa 18 na 40 odsto, pa je nakon polemike, u kojoj su učestvovale obe strane, Centralna banka najavila krivične prijave protiv HVB i Rajfajzen banke, ali je kasnije od toga odustala. Raško Tomašević, direktor marketinga HVB banke, rekao je da su kamate podignute zbog promene makroekonomskih uslova, ali da je ta banka odlučila da se svim klijentima, koji su do odluke o povećanju kamata uzeli keš, potrošačke i auto kredite, kamatne stope vrate na staro:
"Ako je neko uzeo keš po 7,5 posto kamatne stope, takav će i nastaviti da plaća. Činjenica da su samo dve banke podigle kamate na svoje kredite leži u činjenici da su te dve banke radile sa jako malom marginom. Ako banka prodaje svoj keš kredit sa 24 postotnom kamatnom stopom, onda ni jednom merom Narodne banke Srbije ne može biti ugrožena. Ako prodajete keš kredit od sedam do devet posto kamatne stope, onda je ta banka u rizičnoj zoni. Naša odluka je da prodajemo jeftine kredite i da na taj način uzimamo tržišno učešće."
Strahovanja da se građani Srbije mogu previše zadužiti, po mišljenju Raška Tomaševića, nisu opravdana:
"Jednu trećinu plate možete da opteretite kešom ili polovinu plate stambenim kreditom. Recimo da prosečno domaćinstvo u Srbiji kupi kilogram lubenice nedeljno po 20 dinara za kilogram. Ako lubenice budu koštale 50 dinara, neće se kupovati kilogram, nego 500 grama. Kada je cena viša, potražnja je manja."
S druge strane, ekonomista Stojan Stamenković smatra da bankarska politika, po kojoj u ugovorima o kreditima postoji klauzula o povećanju kamata, nije korektna, zbog čega je zatražio da država hitno reaguje u ovim slučajevima:
"Potpišeš ugovor i uzmeš kredit, a potpisao si da ona može da ti podiže i menja kamatne stope kako hoće. Potpisao si na pet posto, ali ona sutra može da kaže da je 15 posto. Naša je ocena da bi Narodne banke Srbije, kao i država u celini, morala da ima znatno radikalniji pristup. Naš je predlog da se takva klauzula, ili zabrani zakonom, ili da se zakonom učini pravno ništavnom."
Sumirajući rad Narodne banke Srbije u poslednjih nekoliko godina, guverner Radovan Jelašić, koji je građane javno upozoravao da tri puta razmisle pre nego sto uzmu bilo koji kredit, poručio je da je zadovoljan učinjenim:
"To je ono što smo postigli, razvivši za pet godina, iz potpuno ruiniranog i bankrotiranog, jedan reformisan vlasnički transformisan, stabilni finansijski jak bankarski sektor. Narodne banke Srbije će i dalje beskompromisno činiti sve da sačuva tu stabilnost, smanji inflaciju i Srbiji osigura dugoročno održiv privredni rast."
Da je ipak na kraju svima dobro, i građanima i državi i stranim bankama, najbolje govore namere HVB-a i bankara Raška Tomaševica:
"Naš je cilj da ostanemo ovde 100, 200, 500 godina."
"Došli su ovde da črpaju siromašan narod."
"Prevara. Ne bih dozvolila ljudima da se zaleću i da uzimaju kredite koji su besmisleni. Nisu oni za naše uslove."
"Neka svako uzme kredit, ako ima, kao i ja, penziju od 16.000."
"Krediti se daju da bi narod opljačkali do kraja."
"To su Dafine u drugom obliku."
Ekonomisti upozoravaju da banke prilikom reklamiranja kredita ne prikazuju realne kamatne stope, pa se građani lako odlučuju na zaduživanje, što kasnije može da ih dovede u neugodnu situaciju. Saradnik beogradskog Ekonomskog instituta, Stojan Stamenković, smatra da je nedopustivo da banke podižu kamate na već odobrene kredite građanima, što su nedavno učinile HVB i Rajfajzen banka i procenjuje da tako loši uslovi kredita, koje u Srbiji nude neke inostrane banke, ne postoje nigde u svetu:
"Mom sinu, koji nije ekonomista, pokazao sam jedan ugovor jer on razmišlja o stambenom kreditu i rekao je da takav ugovor nikada ne bi smeo da potpiše. Naši ljudi izgleda da žive u onom mentalitetu kada su se ovde krediti podizali uveliko jer je kroz godinu dana taj kredit pojela inflacija. Misle da će se stvari rešiti same po sebi. Neće se rešiti. Neko samo može da se iznenadi ako mu rata od 300 eura mesečno, sutra postane 400 eura."
Odluku o povećanju kamata banke su donele nakon antiinflatornih mera i zahteva Narodne banke Srbije da moraju povećati obavezne rezerve, koje su za stranu valutu podignute sa 18 na 40 odsto, pa je nakon polemike, u kojoj su učestvovale obe strane, Centralna banka najavila krivične prijave protiv HVB i Rajfajzen banke, ali je kasnije od toga odustala. Raško Tomašević, direktor marketinga HVB banke, rekao je da su kamate podignute zbog promene makroekonomskih uslova, ali da je ta banka odlučila da se svim klijentima, koji su do odluke o povećanju kamata uzeli keš, potrošačke i auto kredite, kamatne stope vrate na staro:
"Ako je neko uzeo keš po 7,5 posto kamatne stope, takav će i nastaviti da plaća. Činjenica da su samo dve banke podigle kamate na svoje kredite leži u činjenici da su te dve banke radile sa jako malom marginom. Ako banka prodaje svoj keš kredit sa 24 postotnom kamatnom stopom, onda ni jednom merom Narodne banke Srbije ne može biti ugrožena. Ako prodajete keš kredit od sedam do devet posto kamatne stope, onda je ta banka u rizičnoj zoni. Naša odluka je da prodajemo jeftine kredite i da na taj način uzimamo tržišno učešće."
Strahovanja da se građani Srbije mogu previše zadužiti, po mišljenju Raška Tomaševića, nisu opravdana:
"Jednu trećinu plate možete da opteretite kešom ili polovinu plate stambenim kreditom. Recimo da prosečno domaćinstvo u Srbiji kupi kilogram lubenice nedeljno po 20 dinara za kilogram. Ako lubenice budu koštale 50 dinara, neće se kupovati kilogram, nego 500 grama. Kada je cena viša, potražnja je manja."
S druge strane, ekonomista Stojan Stamenković smatra da bankarska politika, po kojoj u ugovorima o kreditima postoji klauzula o povećanju kamata, nije korektna, zbog čega je zatražio da država hitno reaguje u ovim slučajevima:
"Potpišeš ugovor i uzmeš kredit, a potpisao si da ona može da ti podiže i menja kamatne stope kako hoće. Potpisao si na pet posto, ali ona sutra može da kaže da je 15 posto. Naša je ocena da bi Narodne banke Srbije, kao i država u celini, morala da ima znatno radikalniji pristup. Naš je predlog da se takva klauzula, ili zabrani zakonom, ili da se zakonom učini pravno ništavnom."
Sumirajući rad Narodne banke Srbije u poslednjih nekoliko godina, guverner Radovan Jelašić, koji je građane javno upozoravao da tri puta razmisle pre nego sto uzmu bilo koji kredit, poručio je da je zadovoljan učinjenim:
"To je ono što smo postigli, razvivši za pet godina, iz potpuno ruiniranog i bankrotiranog, jedan reformisan vlasnički transformisan, stabilni finansijski jak bankarski sektor. Narodne banke Srbije će i dalje beskompromisno činiti sve da sačuva tu stabilnost, smanji inflaciju i Srbiji osigura dugoročno održiv privredni rast."
Da je ipak na kraju svima dobro, i građanima i državi i stranim bankama, najbolje govore namere HVB-a i bankara Raška Tomaševica:
"Naš je cilj da ostanemo ovde 100, 200, 500 godina."