Obuhvaćenost romske djece i omladine bar jednim nivoom obrazovanja procjenjuje se na simboličnih 10 odsto, što je, po nekima, posljedica društvene nebrige i diskriminacije, ali, po nekima, također i neodgovornog odnosa samih Roma. Koliko im je u takvim okolnostima obrazovanje dostupno? Srednjoškolke Šeherzada Hukić iz Fojnice i Elvira Omerović iz Kalesije:
„To što je Rom ne znači da se ne može školovati, ali znači da ima problema s tim, novac mu je problem, jer ne može priuštiti to što bi mu trebalo za školu.“
„A školovanje za Rome? Mislim da je u školama sve u redu, osim tog izlovanja iz društva za same Rome.“
Među 7.000 studenata Tuzlanskog univerziteta samo sa dva Romi. Jedan od njih, student Fakulteta za tjelesni odgoj Mehmed Mujić, objašnjava moguće razloge:
„Razlog je što nije bilo Roma učenika sa završenom srednjom školom da bi mogli konkurisati na prijemne i da budu primljeni na univerzitete.“
Iduće školske godine u tuzlanske srednje škole trebalo bi da se upiše 40, a na fakultete 5 mladih Roma. Nedžad Jusić, iz nevladine organizacije Euro Rom:
„Mali je stepen obrazovanih romskih roditelja i ne shvaćaju značaj obrazovanja. I na taj način, normalno, uskraćuju svojoj djeci dalje, više i visoko obrazovanje.“
Najznačajniju podršku mladim Romima pružaju organizacije kao što je Udruženje „Obrazovanje gradi BiH“, koje stipendira 53 srednjoškolca i 7 studenata. Siromaštvo, diskriminacija ili njihovo preplitanje, šta je veći problem? Izvršni direktor Udruženja Jovan Divjak:
„Mislim da je pogrešan pristup. Problem je obrazovanje za sve, nije samo za romsku djecu. A mogu vam reći koja su moja saznanja - da su Romi našli svoje utočište u BiH, jer po podacima u kantonu Tuzle ima 40.000 Roma, u BiH, tvrde, ima oko 80.000 - svi Romi iz ovih naših susjednih zemalja našli su sebi utočište. To je broj jedan. Broj dva - mislim da je problem kod samih Roma. Kod njih nije razvijen odnos prema obrazovanju da je to nešto čime čovjek može da se predstavi.“
Predsjednik tuzlanskog udruženja Euro Rom Nedžad Jusić:
„Druga prepreka na koju nailazimo kod obrazovanja romske djece u srednjim, odnosno u višim i visokim školama jeste - jer ipak moramo reći i znamo sigurno - da je 99 posto Roma na području BiH bez stalnih mjesečnih primanja, a normalno da obrazovanje košta.“
Diskriminacija je u samom biću Roma, kaže Jovan Divjak, izvršni direktor Udruženja „Obrazovanje gradi BiH“ i objašnjava:
„Mi smi imali potrebu da imamo 10 studenata. Ne žele da se dalje školuju. Ima nekoliko koji su mi rekli: ’Ja neću nigdje da kažem da sam Rom jer neću proći’.“
Roma nema među 500 zaposlenih u organima uprave, kao ni među 2.000 uniformisanih policajaca Tuzlanskog kantona. Nedžad Jusić iz udruženja Euro Rom:
„I kad već steknu određenu diplomu, oni teško ili nikako ne pristupaju javnim ustanovama, odnosno pri zapošljavanju se vrši određeni, možemo slobodno reći, vid diskriminacije naspram Roma. Znači, to je jedan veoma loš motiv za Rome da se obrazuju.“
„To što je Rom ne znači da se ne može školovati, ali znači da ima problema s tim, novac mu je problem, jer ne može priuštiti to što bi mu trebalo za školu.“
„A školovanje za Rome? Mislim da je u školama sve u redu, osim tog izlovanja iz društva za same Rome.“
Među 7.000 studenata Tuzlanskog univerziteta samo sa dva Romi. Jedan od njih, student Fakulteta za tjelesni odgoj Mehmed Mujić, objašnjava moguće razloge:
„Razlog je što nije bilo Roma učenika sa završenom srednjom školom da bi mogli konkurisati na prijemne i da budu primljeni na univerzitete.“
Iduće školske godine u tuzlanske srednje škole trebalo bi da se upiše 40, a na fakultete 5 mladih Roma. Nedžad Jusić, iz nevladine organizacije Euro Rom:
„Mali je stepen obrazovanih romskih roditelja i ne shvaćaju značaj obrazovanja. I na taj način, normalno, uskraćuju svojoj djeci dalje, više i visoko obrazovanje.“
Najznačajniju podršku mladim Romima pružaju organizacije kao što je Udruženje „Obrazovanje gradi BiH“, koje stipendira 53 srednjoškolca i 7 studenata. Siromaštvo, diskriminacija ili njihovo preplitanje, šta je veći problem? Izvršni direktor Udruženja Jovan Divjak:
„Mislim da je pogrešan pristup. Problem je obrazovanje za sve, nije samo za romsku djecu. A mogu vam reći koja su moja saznanja - da su Romi našli svoje utočište u BiH, jer po podacima u kantonu Tuzle ima 40.000 Roma, u BiH, tvrde, ima oko 80.000 - svi Romi iz ovih naših susjednih zemalja našli su sebi utočište. To je broj jedan. Broj dva - mislim da je problem kod samih Roma. Kod njih nije razvijen odnos prema obrazovanju da je to nešto čime čovjek može da se predstavi.“
Predsjednik tuzlanskog udruženja Euro Rom Nedžad Jusić:
„Druga prepreka na koju nailazimo kod obrazovanja romske djece u srednjim, odnosno u višim i visokim školama jeste - jer ipak moramo reći i znamo sigurno - da je 99 posto Roma na području BiH bez stalnih mjesečnih primanja, a normalno da obrazovanje košta.“
Diskriminacija je u samom biću Roma, kaže Jovan Divjak, izvršni direktor Udruženja „Obrazovanje gradi BiH“ i objašnjava:
„Mi smi imali potrebu da imamo 10 studenata. Ne žele da se dalje školuju. Ima nekoliko koji su mi rekli: ’Ja neću nigdje da kažem da sam Rom jer neću proći’.“
Roma nema među 500 zaposlenih u organima uprave, kao ni među 2.000 uniformisanih policajaca Tuzlanskog kantona. Nedžad Jusić iz udruženja Euro Rom:
„I kad već steknu određenu diplomu, oni teško ili nikako ne pristupaju javnim ustanovama, odnosno pri zapošljavanju se vrši određeni, možemo slobodno reći, vid diskriminacije naspram Roma. Znači, to je jedan veoma loš motiv za Rome da se obrazuju.“