Gordana SANDIC – HADŽIHASANOVIC
Može li bilo šta probuditi uspavane Bosance i Hercegovce? Šta bi bio njihov motiv da se bune, protesuju i mijenjaju teške uslove života, prije svega siromaštvo:«To je opet sad pitanje: kad su bili budni? Ne može se neko uspavati ako nije bio budan. Znači, nije bila nikad izgrađena svijest.»
«Vjerovatno čekamo neko rješenje od nekog. Ljudi vole da čekaju. Danas ’normalan’ čovjek ništa ne odlučuje. Najjednostavnije je žaliti se – i čekati.»
Prije nekoliko dana u Mostaru je organizovana mirna šetnja protiv nacionalizma, mržnje i podijeljenog grada. Okupilo se jedva stotinu ljudi. Amela Rebac, predsjednica Saveza udruženja novinara BiH, učesnica protesta, kaže:
«Jednostavno, ljudi se boje reći ono što misle. Tako i na izborima. Ja pouzdano znam - moji najbolji prijatelji, vrlo građanski orijentirani, ljudi sa kojima mogu razgovarati, kad dođu pored izborni list zaokruže HDZ ili SDA.»
Svake subote pokret «Dosta» u centru Sarajeva organizuje proteste protiv korupcije i kriminala. Uglavnom se okupi isti - mali broj ljudi. Stalni učesnik protesta Darko Brkan tvrdi:
«Građani se moraju probuditi, moraju prvo promijeniti sebe, pa društvo u kojem žive i na kraju politički sistem, te i one koji ga stvaraju i donose odluke. Ljudi BiH moraju sami odlučivati o svojoj sudbini, a ne dopustiti da im se dešava ovo što im se dešava u zadnjoj deceniji.»
Jeda od organizatora pokreta «Dosta» Demir Mahmutčehajić nije razočaran slabim odzivom građana:
«Ove aktivnosti uništavaju strah, uništavaju tu pasivnost koja je opšteprisutna u našem društvu. Ne mogu se očekivati rezultati i neki brzi efekti ovoga što mi radimo. Znači, proces uništavanja straha kod ljudi u BiH traje minimalno 15 godina. Neću da ulazim u to šta se desilo prije rata.»
Centar za promociju civilnog društva, u okviru Platforme za građansko organizovanje, pokušava pred izbore probuditi odgovornost građana BiH za svoju sudbinu, ističe direktor Centra Fadil Šero:
«Problemi sa kojima se mi suočavamo u našoj zemlji su tako veliki da više ne može niko sam sebe isključiti i reći: ’To nije moj problem.’ I mislim da na ovaj način prezentiramo ono što je neophodno u radu da bi se te promjene konkretno napravile.»
Ni protestne pjesme namijenjene mladim, ni upozorenja starijim da vrijeme neumitno prolazi za sada nisu izazvali veće interesovanje građana za protestna okupljanja. Srđan Blagovčanin, organizacija Transparency International, kaže:
«Stvar o kojoj bi trebali svi da razmisle je šta će se to promijeniti ukoliko se nastavi sa ovakvim pasivnim odnosom prema trenutnoj situaciji. Situacija se sigurno neće promijeniti njihovim mirenjem i njihovom daljom pasivizacijom, već, naprotiv, jednim aktivnijim odnosom.»
«U svakom slučaju su protesti opravdani. Treba ih biti više i ima razloga za to – i puno više bi ih trebalo biti. A ljudi što ne dolaze? Pa otprilike, svak se zabavio o svom problemu.»