Ljudmila CVETKOVIC, Biljana JOVICEVIC
Za razliku od ostalih država, Srbiji je trebalo mnogo više vremena da prizna nezavisnost Crne Gore. S obzirom da je to pratilo uporno odbijanje srpskog premijera Vojislava Koštunice da Podgorici uputi čestitke, te nervoznog odgovaranja novinarima da jedna država ne stiče samostalnost priznavanjem od strane drugih, stiče se utisak da je došlo do promene politike zvaničnog Beograda. Međutim, u Koštuničinoj Demokratskoj stranci Srbije odbacuju takvu mogućnost. Miloš Aligrudić, šef poslaničke grupe DSS-a:„Istekao je momenat euforije, sačekao se stav Evropske komisije. To su bili logični koraci i logično vreme za čekanje. Vidite da je rezultat bio tesan i čestitanje svim građanima Crne Gore deluje krajnje ironično. Bitno je međusobno uvažavanje, priznavanje realnosti, priznavanje Republike Crne Gore.“
U Demokratskoj stranci predsednika Srbije, koja je sve vreme insistirala na potrebi priznavanja crnogorskog referenduma, odluku Vlade Srbije vide kao pozitivan korak i unapređenje odnosa sa Crnom Gorom. Đorđe Todorović, portparol DS-a:
„Mislim da su konačno ljudi u Vladi Srbije racionalno počeli da posmatraju ovu temu, umesto emotivno.“
Odluka Vlade Srbije se bitno razlikuje od poruka koje su njeni ministri slali u vreme referendumske kampanje poručujući da će građani Crne Gore u slučaju nezavisnosti u Srbiji biti tretirani kao stranci, sto je pre svega pogađalo studente. Međutim, Miloš Aligrudić iz Demokratske stranke Srbije kaže da je to formalno tačno, ali i da te poruke nisu do kraja dobro shvaćene. Vlada Mila Đukanovića je prva povukla određene poteze te valja pratiti reciprocitet onoga sto je dobro i tu nema nikakvog zaokreta u politici, kaže Aligrudić:
„U politici, kada čujete izjave i kada se one prepričaju, obično se na izjavu doda ono što se nije htelo reći. Ili se vremenom u svesti ljudi ili u sećanju ljudi prave izvesne konfaguacije, a to je nadograđivanje istine. Bilo je vrlo ozbiljnih upozorenja da izdvajanjem Crne Hore njihovi državljani, koji nisu državljani Srbije, postaju stranci, što je tačno. A na to se onda izgrađuje cela priča koja nedostaje. To znači ustvari da će građani Crne Gore, koji nemaju naše državljanstvo, biti tretirani ubuduće kao i svi drugi stranci. E to niko nikad nije rekao.“
Na drugoj strani pak, iz stranaka koje su pozivale srpsku Vladu da prizna nezavisnost Crne Gore kažu da se Vlada u hodu prilagođava političkoj stvarnosti koju ili ne želi da prihvati ili njenim iracionalnim tumačenjem želi da manipuliše javnošću. Nikola Samardžić, funkcioner Liberalno demokratske partije:
„Pošto je to učinio nekoliko dana posle proglašenja nezavisnosti sam Vladimir Putin koja je neka vrsta spoljnopolitičkog uzora Vojislava Koštunice, on se sudario s jednom realnošću u kojoj ruski predsednik vodi dvostruku politiku – u odnosu na samu Rusiju gde je autoritarni vladar, a s druge strane uvažava spoljnopolitičku realnost.“
Za Živorada Kovačevica iz Foruma za međunarodne odnose pak ne treba tražiti dublju pozadinu u odluci srpske Vlade o priznavanju Crne Gore već kaže da je to u skladu sa Koštuničinim načinom ponašanja:
„Jednostavno, premijer Koštunica je teško prihvatio da se nije obistinilo ono u šta je verovao, a to je da će biti poražena suverenistička ideja i to je, po mom mišljenju, jedna njegova uobičajena tvrdoglavost. Tako da mislim da tu ne treba tražiti neku dublju pozadinu. Jednostavno u svemu kasni, pa i u ovome.“
* * * * *
Kako se u Podgorici tumači promjena stava u Beogradu? Kao "ruka pomirenja" ili kao pomoć crnogorskoj opoziciji uoči jesenjih izbora?
Predsjednik opozicione Demokratske srpske stranke Ranko Kadić kaže da je Vlada Srbije uradila ono što crnogorska vlast nije - korektno je postupila prema studentima i državaljanima Crne Gore koji žive u Srbiji:
„Vlada Srbije je napravila jedan kulturan civilizacijski gest prema državljanima, odnosno građanima Srbije koji su državljani Crne Gore. Ono što nije htjela Crna Gora, odnosno vlast Crne Gore, nego se odrekla svojih 260.000 državljana koji rade i žive u Srbiji.”
Stav Vlade Srbije, saopšten uz čin priznanja Crne Gore, u potpunoj je suprotnosti sa onim što su srpski ministri Zoran Lončar, Zoran Stojković i Slobodan Vuksanović najavljivali u toku referendumske kampanje, kada su prijetili da će u slučaju nezavisnosti građani Srbije sa crnogorskim državljanstvom biti stranci u toj državi, te da će i studenti biti tretirani kao ostali stranci koji studiraju u Srbiji. To su i predstavnici unionističkog bloka, kojem Ranko Kadić pripada, koristili kao argument protiv independista u kampanji, pa smo predsjednika Demokratske srpske stranke pitali da li se ovaj zaokret može tumačiti kao ruka pomirenja Crnoj Gori:
„I nije to tako suprotno kada se to pogleda u situaciji koja se desila u Crnoj Gori. Tako da nije ruka pomirenja ovoj vlasti, nego je prije svega ruka pažnje pomirenja prema građanima Crne Gore i studentima iz Crne Gore.“
Na drugoj strani, predsjednik Građanske partije Krsto Pavićević izražava zadovoljstvo kako činom priznavanja nezavisnosti tako i korektnim stavom prema crnogorskim studentima i državljanima koji žive u Srbiji, dodajući:
„Možemo to svakako ocijeniti kao korektno, ali samim tim padaju u vodu sve one priče koje su se dešavale prije referenduma i još jedanput se pokazuje da ono što smo govorili mi iz suverenističkih partija - da nikakve kataklizme neće biti 22. maja ako Crna Gora postane samostalna - pokazalo se tačnim. Još jedanput su partije koje pripadaju bloku za zajedničku državu napravile grašku i građani sada mogu da vide koliko su bile tačne njihove pesimističke progonoze da će se 22. maja, ako Crna Gora postane samostalna, pojaviti kineski zid između Srbije i Crne Gore.“
Budući da se u medijima špekulisalo da Vlada Srbije odugovlači sa priznavanjem crnogorske nezavisnosti da nebi nanijela dodatnu štetu ovdašnjoj opoziciji uoči jesenjih izbora, postavlja se i pitanje da li je ponuda za državljane i studente uz čin priznanja pokušaj pomoći crnogorskoj opoziciji? Na direktno pitanje da li očekuje da će im takav stav Vlade Srbije biti od pomoći na predstojećim izborima, Kadić je rekao sljedeće:
„Ovom odlukom Vlada Srbije je izbila posljednji adut ovoj vlasti i mi očekujemo stvarno da će više vlast i njeni prorežimski mediji prestati više sa ovom pričom o opasnosti, ne znam više, kako počinje iz Srbije.Ovim je pokazala ozbiljnost jedne države i briga Srbije za ljude koji se izjašnjavaju da su Srbi.“
Funkcioner Socijaldemokratske partije Branislav Radulović ocjenjuje da Vlada Srbije ovim činom nije pokušala da pomogne opoziciji u Crnoj Gori, već je uradila ono što je morala:
„Vlada Srbije je ispoštovala elementarni evropski standard, a to je da ne smije dozvoliti da ima apartride na svojoj teritoriji, odnosno, preciznije rečeno, Vlada Srbije kao sukcesor Srbije i Crne Gore shodno članu 60, morala je, to nije stvar dobre volje, da uradi to, a to je, da svim građanima na svojoj teritoriji obezbijedi državljanstvo. Na taj način je pokazala da Vlada Srbije danas ne može voditi antievropsku politiku i da zbog interesa nekoliko lokalnih lidera u Crnoj Gori prosrpskih stranaka ne može da se suprotstavi elementarnim evropskim standardima.“
Predsjednik Građanske partije Krsto Pavićević:
„Ja ne želim da vjerujem da je taj potez Vlade Srbije povezan sa septembarskim izborima. Želim da vjerujem da je gospodin Koštunica poslije dugo godina lutanja valjda shvatio koji je pravi put u odnosima prema Crnoj Gori.“