U intervjuu Radiju Slobodna Evropa Seren Jesen-Petersen (Søren Jessen-Petersen), čelnik Civilne misije Ujedinjenih nacija na Kosovu, upozorava da je rukovođenje Kosovom za Civilnu misiju postalo gotovo neodrživo. Navodi kako je to zbog činjenice da ima toliko pitanja koja se ne mogu rešiti zbog nejasnoća koje se odnose na status. U tom smislu najznačajnija je privreda. Pomirenje će biti teško, ako se pomirenje ne gradi na ekonomskim mogućnostima, kaže Jesen-Petersen.
Arbana VIDISIQI
RSE: Da li će izveštaj Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija o ostvarivanju standarda na Kosovu imati odlučujući uticaj u narednim poltiičkim kretanjima? Kako uopšte procenjujete dosadašnje ostvarivanje standarda?JESEN-PETERSEN: Mislim da smo do mog poslednjeg izveštaja, februara ove godine, imali jedan period zbog kojeg sam sam izrazio uznemirenje usled zaostajanja u ostvarivanju standarda, u nekim oblastima i zapravo nazadovanje. Međutim, posle izbora novog političkog rukovodstva imamo novi pristup. Sada je jasno da ima novih opredeljenja i novih napora za ostvarivanje standarda i osećam da sada ima prave, iskrene želje naročito da Srbima bude pružena ruka . Znači od marta imamo ohrabrujuće rezultate, ali treba da vidimo još mnogo rezultata.
Mislim da postoje dva razloga zbog kojih rezultati koji su inače ohrabrujući još uvek nisu dovoljni. Prvo, premijer Agim Čeku (Çeku) je na vlasti manje od tri meseca i u tom periodu smo videli mnogo ohrabrujućih rezultata i odnosa, ali je sada potrebno da takvo opredeljenje bude i potvrđeno. Drugi razlog je što ima ograničenja i nema redovnog angažovanja Srba sa Kosova u opštim procesima. Pošto smo uglavnom usredsređeni na poboljšanje uslova života manjina, teško je to učniti ako Srbi nisu deo procesa, demorkatskih institucija i dijaloga. Teško je to ostvariti i merama koje preduzima Beograd, koje samo još više jačaju izolaciju Srba na Kosovu.
RSE: Kontakt grupa je odredila 2006. kao rok za rešavanje statusa Kosova. Da li ste optimsta da taj cilj može biti ostvaren?
JESEN-PETERSEN: Da, ja sam optimista, ali mi dozvolite samo da kažem da Kontakt grupa nije odredila rok. Kontaktr grupa je odredila kao cilj postizanje jednog političkog rešenja u 2006. godini. Isto je uradio i gospodin Ahtisari (Marti, Maarti - međunarodni posrednik za pregovore o statusu Kosova). Ja sam optimista jer je svakome sada jasno da je Kontakt grupa rekla da rešenje treba da bude prihvatljivo za većinu, da neće biti podele Kosova, i da neće biti povratka na stanje od pre marta 1999. godine. Znači, jasno je kakav rezultat možemo da očekujemo. Pošto je to jasno ja ne mislim da bi smo nešto dobili u smislu stabilnosti odlažući političko rešenje, ja bih čak rekao odlažući neminovnost.
Rukovođenje Kosovom za Civilnu misiju je postalo gotovo neodrživo zbog činjenice da ima toliko pitanja koje ne možemo da rešimo zbog nejasnoća koje se odnose na status. U tom smislu najznačajnija je privreda. Dok budemo imali probleme u oblasti privrednog razvoja biće problema i kod vladavine zakona. Pomirenje će biti teško, ako se pomirenje ne gradi na ekonomskim mogućnostima i za to mogu da dam mnogo primera. Stoga je jasno da je ovakva situacija neodrživa. Takođe je jasno da će razlike između Prištine i Beograda biti isto tako velike i posle pet godina. Bolje je da to pitanje sada bude rešeno, da bude rešeno i da bude jasno da će biti snažnih garancija za manjine, ali da nema razloga za odlaganje. Odlaganje bi bilo kao da trčite okolo sa zuboboljom, a da ne idete uopšte zubaru, nego da dopustite da taj bol kasnije utiče i u druge delove tela.
RSE: Spomenuli ste volju većine. I Vi i Kontakt grupa ste rekli da volju većine treba uzeti u obzir prilikom definisanja statusa. Kako ubediti Srbe sa Kosova i Beograd da poštuju volju većine?
JESEN-PETERSEN: Veoma je važno da ovom pitanju bude dodata druga rečenica, kako je navela i Kontakt grupa na sastanku u Londonu: rešenje treba da bude prihvatljivo za većinu, ali tome treba dodati jednu rečenicu, da je isto tako značajno da većini treba da je jasno da je njena odgovornost da ovo rešenje učini prihvatljivom i za manjinu. Ne možemo ići napred samo sa onim što većina želi zapostavljajući postojanje nekih vrlo realnih i legitimnih uznemirenja kosovskih Srba. Znači, rešenje se, naravno, zasniva na stavovima većine, kao i svugde drugde, ali je odgovornost većine da ovo rešenje učini prihvatljivim za manjinu.