Premijer Vojislav Koštunica izjavio je kako je verovao posle 5. oktobra da će se svi problemi rešavati u jednom partnerskom odnosu, između demokratske Srbije i demokratskog sveta. Bez pritisaka i ulovljavanja. Razumevanje prema Beogradu je utoliko pre nužno, jer je Vlada pokazala da postoji politička volja, naveo je Koštunica. I ne samo to, već su i rezultati očigledni u 17 optuženih koji su se predali Haškom sudu. Umesto razumevanja, dodao je premijer, Srbiji je dodatno stezana omča oko vrata:
„Vlada Srbije je pokazala da postoje rezultati jer je sedamnaestero ljudi – to nije malo – otišlo dobrovoljno u Hag. Ja sam uveren da bi se, pragmatično gledano, da bi se političkim partnerstvom, koje je – moram da konstatujem – izostalo i izostaje s ovim američkim aktom i sertifikaciji, moglo uraditi mnogo više, pa možda i Mladićev slučaj rešiti. Celo vreme, kao da se ništa nije promenilo posle 5. oktobra, Vlada Srbije i vlasti u Srbiji su imali omču oko vrata, koja je stezana svakih mesec ili dva dana, pa malo popuštana, pa opet stezana. To ne mogu da razumem. To se potpuno kosi sa mojim, ne samo uveravanjima, nego sa onim što su predstavnici međunarodne zajednice govorili posle 5. oktobra 2000. godine o partnerskom odnosu. Ovo naravno nije partnerski odnos.“
Šef diplomatije Srbije i Crne Gore Vuk Drašković dugo je nedvosmisleno govorio da Beograd zbog neispunjavanja haških obaveza ide u sve dublju izolaciju. Međutim, nakon odluke Stejt dipartmenta, iz njegovog kabineta emitovane su dve rečenice saopštenja gde se ponavlja da će sve biti rešeno, Srbija će dobiti predviđenu američku finansijsku podrku, postaće punopravni član Partnerstva za mir, pregovori o pridruživanju i stabilizaciji sa EU će biti nastavljeni, a pregovaračka pozicija Beograda o budućem statusu Kosova biće osnažena. Sve to, ako budu ispunjene haške obaveze.
Odgovor kako izaći iz situacije u kojoj je Srbija, samo je jedan, ocenio je predsednik Odbora za spoljnu politiku vladajuće G17 plus Milan Pajević:
„Treba obnoviti poverenje koje je sada ispod nule, apsolutno na najgoroj tački za poslednjih par godina.“
Po Pajeviću, to je i dalje izvodljivo ukoliko se svi faktori međunarodne zajednice uvere da je srpskoj policiji Ratko Mladić zaista nedostupan i po njemu za tako nešto još uvek nije kasno:
„To je uvek moguće, to je naročito bilo moguće u nekim ranijim fazama. Uvek postoji šansa i uvek postoji mogućnost, ako se radi ozbiljno.“
Premijer Koštunica upravo mora shvatiti da bez potpunog posvećivanja najvećim državnim problemima, opstanak njegovog kabineta bi bio loš za Srbiju, takvu ocenu nam je iznela portparol opozicione Demokratske stranke Jelena Marković:
„Mi imamo vrlo jasnu poziciju vezano za saradnju sa Haškim tribunalom i u meri u kojoj to možemo vršimo pritisak na vladu da ona tu svoju obavezu izvrši i sa druge strane vršimo pritisak da se, ukoliko vlada nije sposobna, raspišu izbori i onda da to učini neka druga demokratska vlada.“
A do izbora, koje opozicija priziva, ali i ne vodi kampanju za njihovo raspisivanje, odluka Vašingtona je signal koji će bez sumnje pratiti američki partneri. To je njen najozbiljniji negativni efekat, naglašava Jelena Marković, iako je iznos od sedam miliona dolara, koliko je u ovom trenutku blokirano, zanemarljiv u odnosu na stvarne potrebe Srbije:
„Vrlo jasan signal i drugim vladama, naročito MMF-u i Svetskoj banci, da Srbija ne ispunjava uslove u određenim domenima.“
Potpuno suprotno ovome, Socijalisti ne veruju da očekivani potez Vašingtona može proizvesti teže efekte. Predsednik Glavnog odbora SPS-a Ivica Dačić:
„Ne verujem da će to biti loš znak, zato što, koliko je Srbiji stalo da uđe u međunarodne integrativne procese, toliko je i njima stalo da Srbija ne bude crna rupa u Evropi.“
Upravo tako u svetu je Srbija doživljavana u vreme kada je Dačićeva partija njome upravljala. I tada su Socijalisti na pritiske međunarodne zajednice gledali onako kako ih je Ivica Dačić opisuje:
„Nastavak jedne politike simbolične poruke državi da treba da ispunjava ono što se od nje traži. Ne mislim da je to od posebne važnosti za našu državu i za naš narod, ali ima siboličnu poruku da država treba da se ponaša onako kako neko drugi od nje hoće.“
Socijalisti danas podržavaju Vladu Srbije. Nimalo u svojoj retorici nisu posustali ni Šešeljevi Radikali, najveća opoziciona partija. Po mišljenju funkcionera te stranke Dragana Todorovića ponašanje Vašingtona je:
„Odnos gospodara i sluge i ovo je ona čuvena batina koju Amerikanci upotrebljavaju. Doduše govore i o nekoj šargarepi, ali izgleda da je to bilo upućeno magarcima koji su u to verovali.“
To što odluka SAD u ovom trenutku jeste simbolična, nikoga ne bi trebalo da ostavi ravnodušnim, upozorila je iz evropskog pokreta u Srbiji Ksenija Milivojević:
„Jednostavno, u poslednje vreme je previše simboličnih poteza, koji u velikoj meri smanjuju, da ne kažem uništavaju šanse Srbiji za ozbiljniji ekonomski razvoj u narednom periodu, jer se svaka takva odluka od strane investitora tumači kao politička nestabilnost, kao pojačani rizik i zapravo kao signal da jednostavno u Srbiju nije sigurno ulagati.“
Umanjivati važnost upozorenja međunarodne zajednice, potpuno je pogrešno, ne zbog onoga što se dogodilo, već zbog onoga što bi moglo da usledi. Analitičar i poznavalac prilika u američkoj administraciji Obrad Kesić:
„Ovo je samo prvi potez od strane američke administracije. Ako se ovakva situacija nastavi, oni imaju mogućnost i da koriste veto u međunarodnim finansijskim institucijama, to znači u Svetskoj banci i MMF-u.“
Promene, i to nabolje, su moguće i svima je jasno kako do njih doći.
„Vlada Srbije je pokazala da postoje rezultati jer je sedamnaestero ljudi – to nije malo – otišlo dobrovoljno u Hag. Ja sam uveren da bi se, pragmatično gledano, da bi se političkim partnerstvom, koje je – moram da konstatujem – izostalo i izostaje s ovim američkim aktom i sertifikaciji, moglo uraditi mnogo više, pa možda i Mladićev slučaj rešiti. Celo vreme, kao da se ništa nije promenilo posle 5. oktobra, Vlada Srbije i vlasti u Srbiji su imali omču oko vrata, koja je stezana svakih mesec ili dva dana, pa malo popuštana, pa opet stezana. To ne mogu da razumem. To se potpuno kosi sa mojim, ne samo uveravanjima, nego sa onim što su predstavnici međunarodne zajednice govorili posle 5. oktobra 2000. godine o partnerskom odnosu. Ovo naravno nije partnerski odnos.“
Šef diplomatije Srbije i Crne Gore Vuk Drašković dugo je nedvosmisleno govorio da Beograd zbog neispunjavanja haških obaveza ide u sve dublju izolaciju. Međutim, nakon odluke Stejt dipartmenta, iz njegovog kabineta emitovane su dve rečenice saopštenja gde se ponavlja da će sve biti rešeno, Srbija će dobiti predviđenu američku finansijsku podrku, postaće punopravni član Partnerstva za mir, pregovori o pridruživanju i stabilizaciji sa EU će biti nastavljeni, a pregovaračka pozicija Beograda o budućem statusu Kosova biće osnažena. Sve to, ako budu ispunjene haške obaveze.
Odgovor kako izaći iz situacije u kojoj je Srbija, samo je jedan, ocenio je predsednik Odbora za spoljnu politiku vladajuće G17 plus Milan Pajević:
„Treba obnoviti poverenje koje je sada ispod nule, apsolutno na najgoroj tački za poslednjih par godina.“
Po Pajeviću, to je i dalje izvodljivo ukoliko se svi faktori međunarodne zajednice uvere da je srpskoj policiji Ratko Mladić zaista nedostupan i po njemu za tako nešto još uvek nije kasno:
„To je uvek moguće, to je naročito bilo moguće u nekim ranijim fazama. Uvek postoji šansa i uvek postoji mogućnost, ako se radi ozbiljno.“
Premijer Koštunica upravo mora shvatiti da bez potpunog posvećivanja najvećim državnim problemima, opstanak njegovog kabineta bi bio loš za Srbiju, takvu ocenu nam je iznela portparol opozicione Demokratske stranke Jelena Marković:
„Mi imamo vrlo jasnu poziciju vezano za saradnju sa Haškim tribunalom i u meri u kojoj to možemo vršimo pritisak na vladu da ona tu svoju obavezu izvrši i sa druge strane vršimo pritisak da se, ukoliko vlada nije sposobna, raspišu izbori i onda da to učini neka druga demokratska vlada.“
A do izbora, koje opozicija priziva, ali i ne vodi kampanju za njihovo raspisivanje, odluka Vašingtona je signal koji će bez sumnje pratiti američki partneri. To je njen najozbiljniji negativni efekat, naglašava Jelena Marković, iako je iznos od sedam miliona dolara, koliko je u ovom trenutku blokirano, zanemarljiv u odnosu na stvarne potrebe Srbije:
„Vrlo jasan signal i drugim vladama, naročito MMF-u i Svetskoj banci, da Srbija ne ispunjava uslove u određenim domenima.“
Potpuno suprotno ovome, Socijalisti ne veruju da očekivani potez Vašingtona može proizvesti teže efekte. Predsednik Glavnog odbora SPS-a Ivica Dačić:
„Ne verujem da će to biti loš znak, zato što, koliko je Srbiji stalo da uđe u međunarodne integrativne procese, toliko je i njima stalo da Srbija ne bude crna rupa u Evropi.“
Upravo tako u svetu je Srbija doživljavana u vreme kada je Dačićeva partija njome upravljala. I tada su Socijalisti na pritiske međunarodne zajednice gledali onako kako ih je Ivica Dačić opisuje:
„Nastavak jedne politike simbolične poruke državi da treba da ispunjava ono što se od nje traži. Ne mislim da je to od posebne važnosti za našu državu i za naš narod, ali ima siboličnu poruku da država treba da se ponaša onako kako neko drugi od nje hoće.“
Socijalisti danas podržavaju Vladu Srbije. Nimalo u svojoj retorici nisu posustali ni Šešeljevi Radikali, najveća opoziciona partija. Po mišljenju funkcionera te stranke Dragana Todorovića ponašanje Vašingtona je:
„Odnos gospodara i sluge i ovo je ona čuvena batina koju Amerikanci upotrebljavaju. Doduše govore i o nekoj šargarepi, ali izgleda da je to bilo upućeno magarcima koji su u to verovali.“
To što odluka SAD u ovom trenutku jeste simbolična, nikoga ne bi trebalo da ostavi ravnodušnim, upozorila je iz evropskog pokreta u Srbiji Ksenija Milivojević:
„Jednostavno, u poslednje vreme je previše simboličnih poteza, koji u velikoj meri smanjuju, da ne kažem uništavaju šanse Srbiji za ozbiljniji ekonomski razvoj u narednom periodu, jer se svaka takva odluka od strane investitora tumači kao politička nestabilnost, kao pojačani rizik i zapravo kao signal da jednostavno u Srbiju nije sigurno ulagati.“
Umanjivati važnost upozorenja međunarodne zajednice, potpuno je pogrešno, ne zbog onoga što se dogodilo, već zbog onoga što bi moglo da usledi. Analitičar i poznavalac prilika u američkoj administraciji Obrad Kesić:
„Ovo je samo prvi potez od strane američke administracije. Ako se ovakva situacija nastavi, oni imaju mogućnost i da koriste veto u međunarodnim finansijskim institucijama, to znači u Svetskoj banci i MMF-u.“
Promene, i to nabolje, su moguće i svima je jasno kako do njih doći.