Prema najnovijim podacima na spisku nestalih, koji se revidira na sastancima radne grupe, nalaze se još 2.342 osobe čija sudbina nije rasvetljena. Od tog broja, oko 1.700 su Albanci, preko 500 su Srbi, a oko 200 osoba su drugih nacionalnosti.
Predsedavajući sastanka, predstavnik međunarodnog komiteta Crvenog krsta Franosa Štam, pozvao je vlasti u Beogradu i Prištini da daju veću podršku radnim grupama:
„Za dalji napredak za ostvarivanje daljih rezultata zaista je od presudnog značaja da obe delegacije, i prištinska i beogradska, dobiju jaku i konkretnu podršku i pomoć od strane svojih najviših vlasti.“
Istovremeno je i šefica Međunarodne komisije za nestale osobe Ketrin Bomberger pozvala UNMIK da se ozbiljno pozabavi pitanjem više od 1.500 nestalih na Kosovu za koje se još ne zna gde se nalaze i za koje ne postoje uzorci kostiju potrebni za identifikaciju.
Vođe beogradske i prištinske delegacije Veljko Odalović i Pajazit Nuši saglasni su da potraga za nestalim nema alternativu, bez obzira na političke procese, kako u Crnoj Gori tako i na Kosovu:
„Ovaj na proces i dalje ima humanitarni karakter.“
„Ceo proces jednostavno zavisi ustvari od dobijanja novih informacija, novih saznanja, novih ekshumacija i treba nam dodatni napor i dodatni bolji rezultati u forenzičkom procesu, u procesu identifikacije.“
Na početku 2005. godine, kada je radna grupa počela da intenzivnije radi, na spisku se nalazilo oko 3.000 osoba. Manduse Čalani stigla je u Beograd iz Đakovice, kako bi saznala za sudbinu svojih rođaka:
„Njoj je 10. maja 1999. godine ubijeno šest članova porodice i pet komšija. Nedostaje 780 osoba samo iz Đakovice.“
Predstavnik kidnapovanih i ubijenih srpskih porodica sa Kosova i Metohije Simo Spasić kaže da nije zadovoljan učinkom međunarodne zajednice kada je reč o pronalaženju nestalih i utvrđivanja odgovornosti za zločine:
„Nama koji tragamo još od davne 1998. godine, od 2000. godine do današnjeg dana predato nam je samo 175 tela. A na ovom sastanku radne grupe, i u Prištini godinu dana unazad, priča se da ima preko 1.400 tela samo u Orahovcu, znači tamo gde se vrše ta ispitivanja.“
Od 9. marta, sastanka radne grupe za nestala lica na Kosovu, do danas, utvrđena je sudbina 124 nestala lica (od kojih su 23 Srbi i nealbanci) i njihovi posmrtni ostaci su predati porodicama.
Predsedavajući sastanka, predstavnik međunarodnog komiteta Crvenog krsta Franosa Štam, pozvao je vlasti u Beogradu i Prištini da daju veću podršku radnim grupama:
„Za dalji napredak za ostvarivanje daljih rezultata zaista je od presudnog značaja da obe delegacije, i prištinska i beogradska, dobiju jaku i konkretnu podršku i pomoć od strane svojih najviših vlasti.“
Istovremeno je i šefica Međunarodne komisije za nestale osobe Ketrin Bomberger pozvala UNMIK da se ozbiljno pozabavi pitanjem više od 1.500 nestalih na Kosovu za koje se još ne zna gde se nalaze i za koje ne postoje uzorci kostiju potrebni za identifikaciju.
Vođe beogradske i prištinske delegacije Veljko Odalović i Pajazit Nuši saglasni su da potraga za nestalim nema alternativu, bez obzira na političke procese, kako u Crnoj Gori tako i na Kosovu:
„Ovaj na proces i dalje ima humanitarni karakter.“
„Ceo proces jednostavno zavisi ustvari od dobijanja novih informacija, novih saznanja, novih ekshumacija i treba nam dodatni napor i dodatni bolji rezultati u forenzičkom procesu, u procesu identifikacije.“
Na početku 2005. godine, kada je radna grupa počela da intenzivnije radi, na spisku se nalazilo oko 3.000 osoba. Manduse Čalani stigla je u Beograd iz Đakovice, kako bi saznala za sudbinu svojih rođaka:
„Njoj je 10. maja 1999. godine ubijeno šest članova porodice i pet komšija. Nedostaje 780 osoba samo iz Đakovice.“
Predstavnik kidnapovanih i ubijenih srpskih porodica sa Kosova i Metohije Simo Spasić kaže da nije zadovoljan učinkom međunarodne zajednice kada je reč o pronalaženju nestalih i utvrđivanja odgovornosti za zločine:
„Nama koji tragamo još od davne 1998. godine, od 2000. godine do današnjeg dana predato nam je samo 175 tela. A na ovom sastanku radne grupe, i u Prištini godinu dana unazad, priča se da ima preko 1.400 tela samo u Orahovcu, znači tamo gde se vrše ta ispitivanja.“
Od 9. marta, sastanka radne grupe za nestala lica na Kosovu, do danas, utvrđena je sudbina 124 nestala lica (od kojih su 23 Srbi i nealbanci) i njihovi posmrtni ostaci su predati porodicama.