"Posetioci žele da znaju šta se ovde događalo, zašto se događalo i kakva je budućnost", prenosi londonski "Indipendent" (Independent) izjavu Zijada Jusufovića, prvog sarajevskog turističkog vodiča sa dozvolom za rad. "Zavisno od toga šta oni znaju ili ne znaju o Sarajevu završavam ture porukom da je rat loša stvar – nema pobednika, nema poraženih, samo toliko mnogo gubitnika", kaže Jusufović "Indipendentu".
Ozloglašena "aleja snajpera", Ulica Zmaja od Bosne, pruža se uz drvorede koji cvetaju. Zuje tramvaji, prolaze gradski autobusi i privatni automobili, preplavili su ulicu ovih toplih sunčanih prolećnih dana pešaci. To je glavni gradski bulevar koji povezuje stari grad i industrijska predgrađa. Teško je i zamisliti dane kada nije bilo moguće preći bez opasnosti bulevar koji se pružao duž srpskih snajperskih položaja. Ukupno je za vreme opsade ovde ubijeno 225 ljudi. Svakodnevni artiljerijski i nečasni snajperski napadi sa okolnih brda odneli su tokom troipogodišnje srpske opsade grada deset hiljada života, podseća "Indipendent".
Ture gospodina Jusufovića, nastavlja dalje londonski dnevnik, predstavljaju zapravo petosatni obilazak 19 lokacija na kojima se bude duhovi ratnih svireposti. Turiste preuzima na stadionu "Koševo", raskošno obnovljenom za Zimske olimpijske igre 1984. Ogromni plakati oglašavaju koncerte na otvorenom zvezda pop ili narodne muzike iz svih krajeva nekadašnje Jugoslavije. Ali pogled pada na pomoćni teren stadiona prekriven muslimanskim nadgrobnim spomenicima. Zbog nedostatka grobnog prostora taj teren je postao groblje.
Turisti bivaju vođeni i da ispod piste sarajevskog aerodroma vide tunel koji je u vreme rata bio ruta za napuštanje i snabdevanje opkoljenog grada.
Na tržnici Markale u centru grada, iza predusretljivih prodavaca voća i povrća, veliki zastakljeni crveni zid sadrži imena 67 Sarajlija ubijenih u jednom od najčuvenijih incidenata – minobacačkom napadu kojim je februara 1994. pogođeno samo srce grada. Posveta na spomeniku od belog kamena pred zidom glasi da Sarajlije nikada neće zaboraviti, navodi londonski "Indipendent" završavajući tekst izjavom Zijada Jusufovića: "Uprkos svemu, morate verovati da dolaze normalnija i bolja vremena. Jed i ljutnja su počele da hlape".
Ozloglašena "aleja snajpera", Ulica Zmaja od Bosne, pruža se uz drvorede koji cvetaju. Zuje tramvaji, prolaze gradski autobusi i privatni automobili, preplavili su ulicu ovih toplih sunčanih prolećnih dana pešaci. To je glavni gradski bulevar koji povezuje stari grad i industrijska predgrađa. Teško je i zamisliti dane kada nije bilo moguće preći bez opasnosti bulevar koji se pružao duž srpskih snajperskih položaja. Ukupno je za vreme opsade ovde ubijeno 225 ljudi. Svakodnevni artiljerijski i nečasni snajperski napadi sa okolnih brda odneli su tokom troipogodišnje srpske opsade grada deset hiljada života, podseća "Indipendent".
Ture gospodina Jusufovića, nastavlja dalje londonski dnevnik, predstavljaju zapravo petosatni obilazak 19 lokacija na kojima se bude duhovi ratnih svireposti. Turiste preuzima na stadionu "Koševo", raskošno obnovljenom za Zimske olimpijske igre 1984. Ogromni plakati oglašavaju koncerte na otvorenom zvezda pop ili narodne muzike iz svih krajeva nekadašnje Jugoslavije. Ali pogled pada na pomoćni teren stadiona prekriven muslimanskim nadgrobnim spomenicima. Zbog nedostatka grobnog prostora taj teren je postao groblje.
Turisti bivaju vođeni i da ispod piste sarajevskog aerodroma vide tunel koji je u vreme rata bio ruta za napuštanje i snabdevanje opkoljenog grada.
Na tržnici Markale u centru grada, iza predusretljivih prodavaca voća i povrća, veliki zastakljeni crveni zid sadrži imena 67 Sarajlija ubijenih u jednom od najčuvenijih incidenata – minobacačkom napadu kojim je februara 1994. pogođeno samo srce grada. Posveta na spomeniku od belog kamena pred zidom glasi da Sarajlije nikada neće zaboraviti, navodi londonski "Indipendent" završavajući tekst izjavom Zijada Jusufovića: "Uprkos svemu, morate verovati da dolaze normalnija i bolja vremena. Jed i ljutnja su počele da hlape".