RSE: Trenutno se u regionu snimaju četiri Cinelink projekta, četiri, po svemu sudeći, obećavajuća filma, pa za uvod - koja su djela u pitanju?
BAKŠIĆ - ČAMO: Kao što vjerovatno slušaoci znaju, pošto redovno na Radiju Slobodna Evropa mi govorimo o našim projektima, dva filma koja su bila predstavljena u zadnje tri godine Cinelinka su, ustvari, već snimljena. To su filmovi Nedžada Begovića „Savim lično“, to je bosanskohercegovački, i film rumunskog reditelja Tudora Georgiua je također ove godine bio predstavljen na Berlinskoj panorami. Pored toga, sada, evo ovih dana, završeno je snimanje filma „Armin“ Ognjena Sviletića, koji je bio u Cinelink projekciji prošle godine. Srđan Vuletić, bh. reditelj, je upravo snimio prve kadrove svog filma „Jemin“, ili „Kako je teško biti dobar“. Zatim, u Hrvatskoj očekujemo snimanje filma Dalibora Matanića, koje će, vjerovatno, početi tokom ljeta. U Srbiji je završeno snimanje filma „Guča“. To je projekat koji je prije dvije godine bio na Cinelinku. Za juni je planirano snimanje filma „Tea“, slovenačkog filma Hane Slak. Ja se nadam da nisam zaboravila nijedan od naslova, pošto je puno toga i puno toga se treba sjetiti.
RSE: Prošlog mjeseca je zatvoren ovogodišnji konkurs, pa evo prilike da slušaoce podsjetimo šta se krije iza naslova Cine Link, iza Cinelink projekta?
BAKŠIĆ - ČAMO: Strašno mi se dopalo to što sam pročitala u „Holiwood reporteru“ koji radio neki članak o nama - oni su rekli da smo mi inkubator filmskih projekata. Ja mislim da je to dosad, možda, najbolje objašnjenje, koje nije onako administrativno i nije projektno definirano. Mi smo koprodukcijski, naravno, market, ali to ljudima koji nisu u filmskom poslu ne znači puno. Znači, film je projekat koji se razvija godinu, dvije, tri i četiri godine i mi se bavimo upravo onim što je na putu od scenarija do samog realizovanog projekta. Mi projekte koji su u fazi traženja fondova, u fazi rada na scenariju selektiramo, biramo,pomažemo da razvijaju svoje projekte i na kraju prezentiramo drugim producentima, fondovima za moguće koprodukcije.
RSE: Sama si rekla da slušaoci baš nisu uvijek posve upućeni u problematiku, pa bih te molio da tehnički objasniš kako to izgleda. Vi, zapravo, raspisujete konkurs, je li?
BAKŠIĆ - ČAMO: Mi raspišemo konkurs. Zatim, filmski autori iz regiona šalju svoje scenarije na engleskom jeziku, sinopsise - to je kratka priča vezana za ono što se dešava u scenariju - zatim šalju svoje budžete, svoje dosadašnje radove i apliciraju na Cinelinku. Zatim, ljudi koji se bave selekcijom, to su filmski profesionalci sa Sarajevo film festivala i ljudi koji su već godinama sa nama, skript doktori, reditelji itd. čitaju te projekte, daju svoje ocjene projekata. Ocjenjuje se ne samo kvalitet samog scenarija ili kvalitet same priče nego i autor koji stoji iza projekta, producent koji stoji iza projekta, budžet projekta, da li mislimo da je taj projekat moguće realizovati itd. Na osnovu toga se bira deset projekata - oko deset, desetak projekata, može biti devet ili dvanaest - koji postaju Cinelink projekti, koji dobijaju zatim mogućnost besplatnog skript doktoringa. To, zapravo, znači da mi projektu, odnosno autoru scenarija, omogućimo da radi jedan na jedan sa nekim od naših međunarodnih skript doktora, koji sa njim razgovara o njegovom scenariju, pomaže da se taj scenarij na neki način popravi, da se problemi scenarija riješe. Zatim, na Sarajevo film festivalu omogućavamo da se sastanu sa producentima, koje dovedemo u Sarajevo, na sastancima od 25 minuta. I obično svaki projekat ima oko 40 sastanaka za tri dana.
RSE: Koliko sam dobro razumio, vi autorima iz regije, iz ovog prostora jugoistočne Evrope, pomažete u promociji njihovih projekata, pomažete u pronalaženju poslovnih partnera, skraćujete put od ideje do realizacije, od sinopsisa do prve projekcije.
BAKIŠIĆ - ČAMO: Da, to je upravo to. Mi se, u principu, bavimo time da pomognemo razvoj njihovog projekta, da te projekte, na neki način, potvrdimo na međunarodnom tržištu u smislu međunarodnih koprodukcija.
RSE: Zapravo, vi imate partnerstvo s evropskim filmskim marketom. Nedavno je jedan tim, ti si bila u njemu, boravio u Roterdamu i tamo imao poslovne kontakte.
BAKŠIĆ - ČAMO: Sav projekat je, u principu, zasnovan po ideji koja već dugo godina, dvadesetak godina, postoji na roterdamskom filmskom festivalu. Cinemart se zove njihov market i već godinama razvijamo saradnju sa njima. Oni nam pomažu da dovedemo prave ljude u Sarajevo. Mi, opet, u Roterdamu promoviramo svoj projekat itd. Mi isto to radimo i u Berlinu, na berlinskom filmskom marketu. Oni imaju koprodukcijski market sa kojim godinama sarađujemo. Eto, ove godine smo čak i nešto radili sa njima. A zatim sad ide i Kan, u maju. U Kanu također Cinelink ima svoju promociju. Oni imaju svoj Producers Network, to je njihov način da producentima omoguće da dobiju što više od kanskog filmskog festivala. Sa njima imamo već dvogodišnju saradnju. Mi svoje kontakte ostvarujemo ne samo direktnim putem, znači poznavajući dobre filmske producente ili dobre filmske fondove, nego i putem sličnih ili istih marketa širom Evrope koji su naši partneri.
RSE: Negdje sam pročitao da je ugledni svjetski časopis specijaliziran za film, „Skrin“, objavio veliki tekst o tome kako BiH ulaže ogromne napore za razvoj regionalne koprodukcije. Mada se eksplicite tu ne pominje Cinelink, to se nekako podrazumijeva.
BAKŠIĆ - ČAMO: Mi smo, vjerovatno, bili prva, neka inicijalna karika da zvanično počne govoriti o koprodukciji kod nas. Većina bh. filmova su urađeni kao međunarodne koprodukcije. Ministarstvo kulture i sporta je od početka, na neki način, Cinelink prepoznalo kao nešto što treba podržati i što treba BiH da ima. A, naravno, svi uspjesi koji su došli nakon toga, uspjesi bh. filma, od kojih je svaki bh. uspješan film, ne uvijek ali najčešće, koprodukcija, pokazuje kako je to jedan od najboljih načina za pravljenje filma danas na ovim prostorima.
BAKŠIĆ - ČAMO: Kao što vjerovatno slušaoci znaju, pošto redovno na Radiju Slobodna Evropa mi govorimo o našim projektima, dva filma koja su bila predstavljena u zadnje tri godine Cinelinka su, ustvari, već snimljena. To su filmovi Nedžada Begovića „Savim lično“, to je bosanskohercegovački, i film rumunskog reditelja Tudora Georgiua je također ove godine bio predstavljen na Berlinskoj panorami. Pored toga, sada, evo ovih dana, završeno je snimanje filma „Armin“ Ognjena Sviletića, koji je bio u Cinelink projekciji prošle godine. Srđan Vuletić, bh. reditelj, je upravo snimio prve kadrove svog filma „Jemin“, ili „Kako je teško biti dobar“. Zatim, u Hrvatskoj očekujemo snimanje filma Dalibora Matanića, koje će, vjerovatno, početi tokom ljeta. U Srbiji je završeno snimanje filma „Guča“. To je projekat koji je prije dvije godine bio na Cinelinku. Za juni je planirano snimanje filma „Tea“, slovenačkog filma Hane Slak. Ja se nadam da nisam zaboravila nijedan od naslova, pošto je puno toga i puno toga se treba sjetiti.
RSE: Prošlog mjeseca je zatvoren ovogodišnji konkurs, pa evo prilike da slušaoce podsjetimo šta se krije iza naslova Cine Link, iza Cinelink projekta?
BAKŠIĆ - ČAMO: Strašno mi se dopalo to što sam pročitala u „Holiwood reporteru“ koji radio neki članak o nama - oni su rekli da smo mi inkubator filmskih projekata. Ja mislim da je to dosad, možda, najbolje objašnjenje, koje nije onako administrativno i nije projektno definirano. Mi smo koprodukcijski, naravno, market, ali to ljudima koji nisu u filmskom poslu ne znači puno. Znači, film je projekat koji se razvija godinu, dvije, tri i četiri godine i mi se bavimo upravo onim što je na putu od scenarija do samog realizovanog projekta. Mi projekte koji su u fazi traženja fondova, u fazi rada na scenariju selektiramo, biramo,pomažemo da razvijaju svoje projekte i na kraju prezentiramo drugim producentima, fondovima za moguće koprodukcije.
RSE: Sama si rekla da slušaoci baš nisu uvijek posve upućeni u problematiku, pa bih te molio da tehnički objasniš kako to izgleda. Vi, zapravo, raspisujete konkurs, je li?
BAKŠIĆ - ČAMO: Mi raspišemo konkurs. Zatim, filmski autori iz regiona šalju svoje scenarije na engleskom jeziku, sinopsise - to je kratka priča vezana za ono što se dešava u scenariju - zatim šalju svoje budžete, svoje dosadašnje radove i apliciraju na Cinelinku. Zatim, ljudi koji se bave selekcijom, to su filmski profesionalci sa Sarajevo film festivala i ljudi koji su već godinama sa nama, skript doktori, reditelji itd. čitaju te projekte, daju svoje ocjene projekata. Ocjenjuje se ne samo kvalitet samog scenarija ili kvalitet same priče nego i autor koji stoji iza projekta, producent koji stoji iza projekta, budžet projekta, da li mislimo da je taj projekat moguće realizovati itd. Na osnovu toga se bira deset projekata - oko deset, desetak projekata, može biti devet ili dvanaest - koji postaju Cinelink projekti, koji dobijaju zatim mogućnost besplatnog skript doktoringa. To, zapravo, znači da mi projektu, odnosno autoru scenarija, omogućimo da radi jedan na jedan sa nekim od naših međunarodnih skript doktora, koji sa njim razgovara o njegovom scenariju, pomaže da se taj scenarij na neki način popravi, da se problemi scenarija riješe. Zatim, na Sarajevo film festivalu omogućavamo da se sastanu sa producentima, koje dovedemo u Sarajevo, na sastancima od 25 minuta. I obično svaki projekat ima oko 40 sastanaka za tri dana.
RSE: Koliko sam dobro razumio, vi autorima iz regije, iz ovog prostora jugoistočne Evrope, pomažete u promociji njihovih projekata, pomažete u pronalaženju poslovnih partnera, skraćujete put od ideje do realizacije, od sinopsisa do prve projekcije.
BAKIŠIĆ - ČAMO: Da, to je upravo to. Mi se, u principu, bavimo time da pomognemo razvoj njihovog projekta, da te projekte, na neki način, potvrdimo na međunarodnom tržištu u smislu međunarodnih koprodukcija.
RSE: Zapravo, vi imate partnerstvo s evropskim filmskim marketom. Nedavno je jedan tim, ti si bila u njemu, boravio u Roterdamu i tamo imao poslovne kontakte.
BAKŠIĆ - ČAMO: Sav projekat je, u principu, zasnovan po ideji koja već dugo godina, dvadesetak godina, postoji na roterdamskom filmskom festivalu. Cinemart se zove njihov market i već godinama razvijamo saradnju sa njima. Oni nam pomažu da dovedemo prave ljude u Sarajevo. Mi, opet, u Roterdamu promoviramo svoj projekat itd. Mi isto to radimo i u Berlinu, na berlinskom filmskom marketu. Oni imaju koprodukcijski market sa kojim godinama sarađujemo. Eto, ove godine smo čak i nešto radili sa njima. A zatim sad ide i Kan, u maju. U Kanu također Cinelink ima svoju promociju. Oni imaju svoj Producers Network, to je njihov način da producentima omoguće da dobiju što više od kanskog filmskog festivala. Sa njima imamo već dvogodišnju saradnju. Mi svoje kontakte ostvarujemo ne samo direktnim putem, znači poznavajući dobre filmske producente ili dobre filmske fondove, nego i putem sličnih ili istih marketa širom Evrope koji su naši partneri.
RSE: Negdje sam pročitao da je ugledni svjetski časopis specijaliziran za film, „Skrin“, objavio veliki tekst o tome kako BiH ulaže ogromne napore za razvoj regionalne koprodukcije. Mada se eksplicite tu ne pominje Cinelink, to se nekako podrazumijeva.
BAKŠIĆ - ČAMO: Mi smo, vjerovatno, bili prva, neka inicijalna karika da zvanično počne govoriti o koprodukciji kod nas. Većina bh. filmova su urađeni kao međunarodne koprodukcije. Ministarstvo kulture i sporta je od početka, na neki način, Cinelink prepoznalo kao nešto što treba podržati i što treba BiH da ima. A, naravno, svi uspjesi koji su došli nakon toga, uspjesi bh. filma, od kojih je svaki bh. uspješan film, ne uvijek ali najčešće, koprodukcija, pokazuje kako je to jedan od najboljih načina za pravljenje filma danas na ovim prostorima.