Mogu li pritisci desnice ugroziti saradnju sa Hagom?

„Veliki zločinac je ministar odbrane Zoran Stanković i taj zločinac će teško odgovarati pred nadležnim državnim organima za sve zločine koje je protiv dobrih, čestitih i poštenih ljudi u ovoj zemlji počinio.“

Ovim rečima, generalni sekretar Srpske radikalne stranke Aleksandar Vučić, napao je ministra odbrane Srbije i Crne Gore Zorana Stankovića, iskoristivši raspravu o predloženom Zakonu o amnestiji za odbijanje služenja vojnog roka. Vučić je Stankovića optužio da otpušta članove porodice pukovnika Jova Đoga koji je osumnjičen za pomaganje u skrivanju haškog optuženika Ratka Mladića, kao i jednog oficira koji je prisustvovao sahrani bivšeg predsednika Srbije i Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Miloševića. S druge strane, Zoran Stanković nije želeo posebno da komentariše uvrede koje je na njegov račun izrekao Aleksandar Vučić:

„Ja u tim izjavama ne nalazim sebe i ne vidim razloga zašto bih komentarisao nečije stavove koji me ne dotiču ni na jedan način.“

Mogu li, ipak, takvi pritisci usporiti saradnju sa Haškim tribunalom?

„Svaka ozbiljna država, sve obaveze koje je preuzela, mora da ispuni. Prema tome, ja se nadam da mi pravimo jednu ozbiljnu državu i da one obaveze koje smo preuzeli, moramo da ispunimo.“

U Srpskoj radikalnoj stranci kažu da nisu razmišljali da li će u Skupštini Državne zajednice tražiti preispitivanje poverenja ministru Stankoviću. Aleksandar Vučić u izjavi za naš program ističe da je razlog tome nemogućnost da se obezbedi većina za tu vrstu rasprave:

„Ne verujem da bi poslanici iz Crne Gore pristali da raspravljaju o tome pre referendum. U svakom slučaju, ono što sam rekao o moralnim zločinima koje čini ministar Stanković, iza toga stojim. Dakle da neko hapsi nečije porodice, da neko otpušta nečije porodice, samo zato što su članovi porodice. Šta je kriva kćerka Jova Đoga, šta je kriva žena Jova Đoga, šta je kriv nečiji sin ili bilo ko drugi. Međutim, očigledno je da danas to nikoga ne interesuje, da svi samo razmišljaju o sebi, a ponajmanje o državi i o drugim ljudima.“

Istovremeno, vlasti u Beogradu tvrde da je osnovni cilj Srbije i Crne Gore potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom i potom postepeno punopravno članstvo u Uniji. Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica, koji je nedavno obećao da će do kraja ovog meseca biti ispunjene obaveze prema Haškom tribunalu, što je i bio uslov za nastavak pregovora sa Evropskom unijom, tokom posete Francuskoj je podsetio da ta saradnja podrazumeva pre svega rešavanje slučaja haškog optuženika Ratka Mladića i dodao da će Vlada učiniti sve da obaveze ispuni:

„Mi smo sve bliže i bliže i vrlo blizu ispunjenju te naše obaveze, koja će zaista omogućiti da se naš put ka Evropi ubrza.“

Naposletku ostaje činjenica da su predstavnici EU pokazali mnogo strpljenja i diplomatskog takta kada su u pitanju rokovi za ispunjenje obaveza prema Haškom tribunalu koje je Srbija i Crna Gorga preuzela, jer su u više navrata pomerali rokove za ispunjenje obaveza prema Hagu. Evo kako je na pitanje našeg radija – dokle je EU spremna da čeka na ispunjenje obećanja koje je dao srpski premijer Koštunica, odgovorio ambasador Nemačke u SiCG Andread Cobel:

„Uveren sam da će Vlada Republike Srbije ispuniti tu obavezu.“