Na snimku austrijske televizije ORF se vide vojnici Jugoslovenske narodne armije sa belim čaršafom i potom trenutak kada vojnici padaju na zemlju. Slovenački zvaničnici tvrde da je čitav slučaj „Holmec“ iz 1991. godine istražen i da nije bilo ratnog zločina. A pojavila su se i tumačenja da pucnjava koja se čuje, zapravo uopšte nije bila usmerena ka vojnicima JNA. Istovremeno, direktorka Helsinškog odbora za ljudska prava u Sloveniji Nena Miklavčič Predan kaže da postoje jake indicije da se na Holmecu desio prvi ratni zločin u nekadašnjoj Jugoslaviji i to ovako argumentuje:
„Postoje očevici koji kažu da se dogodilo to što vidite na snimku.“
Da li ste Vi razgovarali s njima?
„S nekima sam razgovarala, ali ja o tome ne mogu davati izjave. Ali postavimo stvar na principijelnu razinu i onda ćemo videti. Oni drže beli čaršaf, ide rafal i oni padaju. Neki kažu da su se oni sakrivali – da su pali, legli na trbuh i da su onda odšetali kući, otišli svojoj majci. I da je to tako, to je i dalje ratni zločin jer se rafal uputio na ratne zarobljenike i gotovo.“
Međunarodni sud za ratne zločine počinjene na području bivše Jugoslavije u Hagu, odlučio je da slučaj Holmec neće istraživati, niti procesuirati, iako postoje opravdane sumnje da je počinjen ratni zločin.
Dnevnik „Blic“ prenosi izjavu Antona Nikiforova, političkog savetnika Karle del Ponte i novog portparola Tužilaštva Suda u Hagu, koji ovu odluku pravda istekom mandata Tribunala za pokretanje daljih istraga slučajeva ratnih zločina u bivšoj Jugoslaviji.
S druge strane, portparol Tužilaštva za ratne zločine u Srbiji Bruno Vekarić ističe da ukoliko se ispostavi da je zaista u pitanju ratni zločin, poželjno je da taj slučaj procesuira pre svega slovenačko Tužilaštvo:
„Naše Tužilaštvo za ratne zločine će svakako dati sve od sebe u smislu vođenja ovog predkrivičnog postupka. A da bi se zaista rasvetlio zločin i da bi se zaista došlo do prave istine o onome što se dešavalo tamo, poželjno je upravo da dođe do saradnje između ova dva tužilaštva, slovenačkog i srpskog.“
Postoje još uvek otvorena pitanja, poput onoga – ko je napravio snimak koji je emitovan i druge nejasnože u slučaju „Holmec“, smatra Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, ali i napominje da postoje indicije da se zločin dogodio, te da bi o tome poslednju reč moglo da dá Tužilaštvo u Sloveniji. Biserko ukazuje na još jedan aspekt čitavog događaja:
„Ja mislim da je užasno važno napomenuti da se radi o Jugoslovenskoj narodnoj armiji koja je tada izbacivala Sloveniju iz Jugoslavije i da je ona pre svega najodgovornija za sudbine tih mladića, a do sada – prošlo je već petnaest godina – niko nije pokrenuo to pitanje u Srbiji.“
Nena Miklavčič Predan ističe da Helsinški odbor ima i rezultate obdukcija trojice vojnika JNA koji su ubijeni kod Škofije i za koje se takođe sumnja da su streljani, te da su dokumenta predata nadležnim organima u Sloveniji, ali da ni taj događaj, kao ni onaj na Holmecu nije dobio sudski epilog.
Miklavčič naglašava da je snimak događaja na Holmecu prikazan istražiteljima Haškog tribunala, a da se sam Odbor obratio i glavnoj tužiteljki Haškog tribunala Karli del Ponte:
„Rekla je da oni to ne mogu procesuirati jer je Haški tribunal već zatvoren za područje Jugoslavije. To je rekla u martu prošle godine. Ali se kasnije, ipak, procesuirala Makedonija, odnosno ministar unutrašnjih poslova Boškovski, zbog šest mudžahedina. Mi smo onda opet pisali gospođi Karli del Ponte da se to izgleda promijenilo i da bi se sad mogao procesuirati i Holmec.“
Naposletku, Bruno Vekarić zaključuje da bi i ovdašnje Tužilaštvo moglo procesuirati slučaj Holmec, ukoliko se dokaže da je počinjen ratni zločin, jer je ovaj organ nadležan za sve zločine počinjene na prostoru bviše Jugoslavije, i podvlači:
„Nama je u ovom trenutku najvažnije da prikupimo što više dokumentacije. Sledeći koraci su najverovatnije komunikacija slovenačkim Tužilaštvom. Ukoliko tu ne budemo naišli na odgovarajući odaziv, onda ćemo se obratiti međunarodnim subjektima, mislim na Tribunal.“
„Postoje očevici koji kažu da se dogodilo to što vidite na snimku.“
Da li ste Vi razgovarali s njima?
„S nekima sam razgovarala, ali ja o tome ne mogu davati izjave. Ali postavimo stvar na principijelnu razinu i onda ćemo videti. Oni drže beli čaršaf, ide rafal i oni padaju. Neki kažu da su se oni sakrivali – da su pali, legli na trbuh i da su onda odšetali kući, otišli svojoj majci. I da je to tako, to je i dalje ratni zločin jer se rafal uputio na ratne zarobljenike i gotovo.“
Međunarodni sud za ratne zločine počinjene na području bivše Jugoslavije u Hagu, odlučio je da slučaj Holmec neće istraživati, niti procesuirati, iako postoje opravdane sumnje da je počinjen ratni zločin.
Dnevnik „Blic“ prenosi izjavu Antona Nikiforova, političkog savetnika Karle del Ponte i novog portparola Tužilaštva Suda u Hagu, koji ovu odluku pravda istekom mandata Tribunala za pokretanje daljih istraga slučajeva ratnih zločina u bivšoj Jugoslaviji.
S druge strane, portparol Tužilaštva za ratne zločine u Srbiji Bruno Vekarić ističe da ukoliko se ispostavi da je zaista u pitanju ratni zločin, poželjno je da taj slučaj procesuira pre svega slovenačko Tužilaštvo:
„Naše Tužilaštvo za ratne zločine će svakako dati sve od sebe u smislu vođenja ovog predkrivičnog postupka. A da bi se zaista rasvetlio zločin i da bi se zaista došlo do prave istine o onome što se dešavalo tamo, poželjno je upravo da dođe do saradnje između ova dva tužilaštva, slovenačkog i srpskog.“
Postoje još uvek otvorena pitanja, poput onoga – ko je napravio snimak koji je emitovan i druge nejasnože u slučaju „Holmec“, smatra Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, ali i napominje da postoje indicije da se zločin dogodio, te da bi o tome poslednju reč moglo da dá Tužilaštvo u Sloveniji. Biserko ukazuje na još jedan aspekt čitavog događaja:
„Ja mislim da je užasno važno napomenuti da se radi o Jugoslovenskoj narodnoj armiji koja je tada izbacivala Sloveniju iz Jugoslavije i da je ona pre svega najodgovornija za sudbine tih mladića, a do sada – prošlo je već petnaest godina – niko nije pokrenuo to pitanje u Srbiji.“
Nena Miklavčič Predan ističe da Helsinški odbor ima i rezultate obdukcija trojice vojnika JNA koji su ubijeni kod Škofije i za koje se takođe sumnja da su streljani, te da su dokumenta predata nadležnim organima u Sloveniji, ali da ni taj događaj, kao ni onaj na Holmecu nije dobio sudski epilog.
Miklavčič naglašava da je snimak događaja na Holmecu prikazan istražiteljima Haškog tribunala, a da se sam Odbor obratio i glavnoj tužiteljki Haškog tribunala Karli del Ponte:
„Rekla je da oni to ne mogu procesuirati jer je Haški tribunal već zatvoren za područje Jugoslavije. To je rekla u martu prošle godine. Ali se kasnije, ipak, procesuirala Makedonija, odnosno ministar unutrašnjih poslova Boškovski, zbog šest mudžahedina. Mi smo onda opet pisali gospođi Karli del Ponte da se to izgleda promijenilo i da bi se sad mogao procesuirati i Holmec.“
Naposletku, Bruno Vekarić zaključuje da bi i ovdašnje Tužilaštvo moglo procesuirati slučaj Holmec, ukoliko se dokaže da je počinjen ratni zločin, jer je ovaj organ nadležan za sve zločine počinjene na prostoru bviše Jugoslavije, i podvlači:
„Nama je u ovom trenutku najvažnije da prikupimo što više dokumentacije. Sledeći koraci su najverovatnije komunikacija slovenačkim Tužilaštvom. Ukoliko tu ne budemo naišli na odgovarajući odaziv, onda ćemo se obratiti međunarodnim subjektima, mislim na Tribunal.“