U senci pregovora o budućem statusu Kosova, srpski pregovarački tim zajedno sa pojedinim zvaničnicima Srpske pravoslavne crkve sa Kosova priprema zahtev za stvaranje zaštićenih zona oko pravoslavnih manastira na Kosovu. Indirektna potvrda postojanja takvog plana stigla je i od nekih udruženja kosovoskih Albanaca koji u tome vide samo deo strategije za stvaranje kompaktnih srpskih teritorija u ovoj pokrajini. No, samu ideju da oko najznačajnijih pre svega srednjovekovnih objekata za Srpske pravoslavne crkve na Kosovu moraju da ostanu zaštićene zone kakva već postoji oko Visokih Dečana podržao je i ministar kulture Srbije Dragan Kojadinović:
“Šta će nam crkve i manastiri ukoliko u njima ne bude života i ako ne bude života oko crkava i manastira. Znači to podrazumeva i povratak dvestotine i nešto hiljada izbeglica. Jednostavno mi razmišljamo u tom smeru, a sve ostalo jednostavno ne dolazi u obzir.”
Pitanje kulturne baštine na Kosovu vrlo brzo će postati tema pregovora pregovaračkog tima Prištine i Beograda. Dok kosovska strana insistira da položaj kulturne baštine bude određen u okviru finalnog statusa Kosova, srpski pregovarački tim se nada da bi se i pre tog rešenja moglo očekivati proglašenje eksteritorijalnog statusa manastira. Član srpskog pregovaračkog tima Ranđel Nojkić smatra da se kulturna baština može sačuvati samo ako oko objekata postoje zaštićene zone:
“Manastiri i kulturna baština su veoma važni i veoma je važno i to da oni budu zaštićeni na adekvatan način. Ono što je predlog i ono što predstavnici Srpske pravoslavne crkve zahtevaju da se odredi teritorija koja će biti vrlo jasno definisana i koja će obezbeđivati određenu zaštitu odnosno zone oko manastira jesu u ovom trenutku nešto što pruža izvesnu sigurnost i bezbednost, odnosno teritorija oko ovih objekata koja će biti vrlo jasno definisana u smislu da se zaštiti ne samo teritorija nego i ono što se nalazi na toj teritoriji. Prema tome, to jeste za sada način na koji bi se zaštitili manastiri i ostali verski objekti.”
Sa druge strane pojedina udruženja kosovskim Albanaca već su tražila da se ukinu i postojeće zone zaštita manastira Visoki Dečani videći u tome opasnost za dalja teritorijalna raslojavanja unutar Kosova. No, uprkos suštinski različitim pogledima na budućnost Kosova koji se prelama i na pitanjima kulturne baštine, srpska i albanska strana slažu se u jednoj stvari, podela Kosova u ovom trenutku nije prihvatljiva. Član srpskog pregovaračkom tima Ranđel Nojkić:
“Za Srbe bi u ovom trenutku podela bilo najgore rešenje. Podela bi značila nešto što bi moralo sporazumom da se dogovori, da se definiše, da se potpiše i kad se jednom potpiše i kad se jednom dogovori više se to ne može da promeni. Tako da je podela jedno od najgorih rešenja i mislim da o tome Srbi ne bi smelo da razmišljaju.”
“Šta će nam crkve i manastiri ukoliko u njima ne bude života i ako ne bude života oko crkava i manastira. Znači to podrazumeva i povratak dvestotine i nešto hiljada izbeglica. Jednostavno mi razmišljamo u tom smeru, a sve ostalo jednostavno ne dolazi u obzir.”
Pitanje kulturne baštine na Kosovu vrlo brzo će postati tema pregovora pregovaračkog tima Prištine i Beograda. Dok kosovska strana insistira da položaj kulturne baštine bude određen u okviru finalnog statusa Kosova, srpski pregovarački tim se nada da bi se i pre tog rešenja moglo očekivati proglašenje eksteritorijalnog statusa manastira. Član srpskog pregovaračkog tima Ranđel Nojkić smatra da se kulturna baština može sačuvati samo ako oko objekata postoje zaštićene zone:
“Manastiri i kulturna baština su veoma važni i veoma je važno i to da oni budu zaštićeni na adekvatan način. Ono što je predlog i ono što predstavnici Srpske pravoslavne crkve zahtevaju da se odredi teritorija koja će biti vrlo jasno definisana i koja će obezbeđivati određenu zaštitu odnosno zone oko manastira jesu u ovom trenutku nešto što pruža izvesnu sigurnost i bezbednost, odnosno teritorija oko ovih objekata koja će biti vrlo jasno definisana u smislu da se zaštiti ne samo teritorija nego i ono što se nalazi na toj teritoriji. Prema tome, to jeste za sada način na koji bi se zaštitili manastiri i ostali verski objekti.”
Sa druge strane pojedina udruženja kosovskim Albanaca već su tražila da se ukinu i postojeće zone zaštita manastira Visoki Dečani videći u tome opasnost za dalja teritorijalna raslojavanja unutar Kosova. No, uprkos suštinski različitim pogledima na budućnost Kosova koji se prelama i na pitanjima kulturne baštine, srpska i albanska strana slažu se u jednoj stvari, podela Kosova u ovom trenutku nije prihvatljiva. Član srpskog pregovaračkom tima Ranđel Nojkić:
“Za Srbe bi u ovom trenutku podela bilo najgore rešenje. Podela bi značila nešto što bi moralo sporazumom da se dogovori, da se definiše, da se potpiše i kad se jednom potpiše i kad se jednom dogovori više se to ne može da promeni. Tako da je podela jedno od najgorih rešenja i mislim da o tome Srbi ne bi smelo da razmišljaju.”