Mujo, Zajo i Mitko, prijatelji su i komšije koji su u centru Bijelog Polja odrasli skupa i živjeli skoro pet decenija, a tu i danas skoro svakog jutra popiju zajedno kafu. Različita politička opredjeljenja, pa i ono o referendumu, nijesu mogla poremetiti njihovo druženje, mada je u minulim godinama suprotnih primjera bilo mnogo. Tenzije su pale, zaključuju prijatelji, koji su davno došli do formule kako se ne posvađati zbog politike. Zajo je pored toga siguran da ni svoje mišljenje ne bi želio nametati drugima:
„Svako im svoju opciju, mišljenje i razmišljanje i još bogu hvala ne možemo svi isto da razmišljamo. Neko vrijeme dosta ekonomija utiče kod nas“.
RSE: Možeš li se ti posavđati sa prijateljem zbog politike?
ZAJO: Nikad u životu što se mene tiče nikada. Svako ima pravo da razmišlja i da misli.
RSE: Pričate li o politici?
ZAJO: Ne pričamo. Slabo.
RSE: Je li to način da se te vruće teme zaobiđu?
MITKO: Nije. Ali nema potrebe o tome. Svako ima svoje mišljenje.
MUJO: A kad ne pričamo, onda se ne možemo ni posvađat, ali što se tiče ovoga izlaska na ovaj referendum normalno da svako ima svoje pravo glasa, kako će se on izjasnit to je sasvim njegova individualna stvar. Konkretno, za mene normalno da sam za tu nezavisnu, a sad ako je neki prijatelj koji ima različito mišljenje to je njegova stvar. Nemam ništa protiv. Možda ja neću biti tu u pravu. Vrijeme će to pokazati.
RSE: Evo, sad će Zajo da kaže jesi li u pravu.
ZAJO: Povodom ovog referenduma možda je neki bolji termin trebao da se izabere ili neko bolje vrijeme.
RSE: Bilo je tenzija jedno vrijeme.
ZAJO: Bile su tenzije kada je bilo u okruženju ratna situacija. Mi smo takvo podneblje. Mi smo uvijek kontraši. A bilo je svega. Imamo loše primjere. Mislim da prolazi i da treba da prođe sve što je loše neka prođe. Uvijek je bilo „kukolja u žitu“, ali dako dođe narod pameti.
I Mitko smatra da se pameti došlo, doduše kroz dosta ružna iskustva:
„Kako da se ne sjećam. Sjećam se dobro i to se nikad neće zaboraviti. Mislim da sad nema tih tenzija sigurno. Ne vidim razloga zašto bi tu bilo nekih tenzija ako bi bilo ili tako ili ovako“.
RSE: Mujo, sjećaš li se ti tih tenzija?
MUJO: Sjećam se svega, ali mislim da je ljudima dosadilo više. Nek’ se završi jedanput nešto, pa bilo šta. Nezavisna ili, ali uglavnom neka se završi.
RSE: U ovaj kafić onaj dan poslije referenduma hoćete li opet biti zajedno ovdje?
ZAJO: Uvijek, uvijek. Moramo i moramo biti zajedno svi.
MUJO: Ja mogu da obećam da možda taj isti dan i krenemo zajedno, a poslije sigurno.
RSE: Ko će platit kafu?
ZAJO: Platiće kafu onaj ko bude najveći kavaljer.
MUJO: Nije bitno toliko ko će, ali evo ja ću.
MITKO: Mislim ipak da ću ja platit. Čitav život plaćam.
„Svako im svoju opciju, mišljenje i razmišljanje i još bogu hvala ne možemo svi isto da razmišljamo. Neko vrijeme dosta ekonomija utiče kod nas“.
RSE: Možeš li se ti posavđati sa prijateljem zbog politike?
ZAJO: Nikad u životu što se mene tiče nikada. Svako ima pravo da razmišlja i da misli.
RSE: Pričate li o politici?
ZAJO: Ne pričamo. Slabo.
RSE: Je li to način da se te vruće teme zaobiđu?
MITKO: Nije. Ali nema potrebe o tome. Svako ima svoje mišljenje.
MUJO: A kad ne pričamo, onda se ne možemo ni posvađat, ali što se tiče ovoga izlaska na ovaj referendum normalno da svako ima svoje pravo glasa, kako će se on izjasnit to je sasvim njegova individualna stvar. Konkretno, za mene normalno da sam za tu nezavisnu, a sad ako je neki prijatelj koji ima različito mišljenje to je njegova stvar. Nemam ništa protiv. Možda ja neću biti tu u pravu. Vrijeme će to pokazati.
RSE: Evo, sad će Zajo da kaže jesi li u pravu.
ZAJO: Povodom ovog referenduma možda je neki bolji termin trebao da se izabere ili neko bolje vrijeme.
RSE: Bilo je tenzija jedno vrijeme.
ZAJO: Bile su tenzije kada je bilo u okruženju ratna situacija. Mi smo takvo podneblje. Mi smo uvijek kontraši. A bilo je svega. Imamo loše primjere. Mislim da prolazi i da treba da prođe sve što je loše neka prođe. Uvijek je bilo „kukolja u žitu“, ali dako dođe narod pameti.
I Mitko smatra da se pameti došlo, doduše kroz dosta ružna iskustva:
„Kako da se ne sjećam. Sjećam se dobro i to se nikad neće zaboraviti. Mislim da sad nema tih tenzija sigurno. Ne vidim razloga zašto bi tu bilo nekih tenzija ako bi bilo ili tako ili ovako“.
RSE: Mujo, sjećaš li se ti tih tenzija?
MUJO: Sjećam se svega, ali mislim da je ljudima dosadilo više. Nek’ se završi jedanput nešto, pa bilo šta. Nezavisna ili, ali uglavnom neka se završi.
RSE: U ovaj kafić onaj dan poslije referenduma hoćete li opet biti zajedno ovdje?
ZAJO: Uvijek, uvijek. Moramo i moramo biti zajedno svi.
MUJO: Ja mogu da obećam da možda taj isti dan i krenemo zajedno, a poslije sigurno.
RSE: Ko će platit kafu?
ZAJO: Platiće kafu onaj ko bude najveći kavaljer.
MUJO: Nije bitno toliko ko će, ali evo ja ću.
MITKO: Mislim ipak da ću ja platit. Čitav život plaćam.