Driton Plana rođen je pre 29 godina u Prištini. Prvi put odlazi u London kao dečak, 1990. godine, i naprosto se zaljubljuje u ovaj grad. Na žalost, već iduće godine, vraća se u London, ali ovaj put kao izbeglica. U Londonu završava srednju školu i dobija stipendiju engleske vlade. U Londonu upisuje studij za tonskog snimatelja na najprestižnijem fakultetu na svetu. Obožava modernu, urbanu i underground muziku. Po povratku u Prištinu radio je na nekolicini televizija, ali potom odlučuje da se bavi sopstvenom produkcijom, da komponuje elektronsku muziku, da snima albume, jednostavno rečeno, da se bavi produkcijom elektronske muzike.
Očigledno pripada onoj vrsti individua koje ne podnose neznanje, javašluk i učmalost. Za njegov životni, muzikalni, karakterni stav možda su zaslužni i njegovi roditelji. Majka mu je učiteljica, a otac je bio profesor na Filološkom fakultetu u Prištini. Doktor Plana nije bio samo profesor, dekan, bio je i predsednik folklorista u nekadašnjoj Jugoslaviji. Dritonu su već kao detetu bile poznate sve lepote i zvukovi folkloristike celog sveta. Driton je odrastao u urbanoj porodici. Ima tri sestre. Jedna je pijanistkinja u Njujorku, druga je arhitekta u Londonu, a treća producent na UNMIK-ovoj televiziji u Prištini. Da li je Driton ljubimac u kući? Možda će to otkriti u ovom razgovoru jer njegov rad prate tri sestre i majka. Otac mu, na žalost, nije živ. Zasigurno će reći šta voli i ceni kod ljudi. Ostaje da se kaže da ono što je vidno u novinarskom smislu Driton Plana je izgleda uspio da napravi u svom malom Londonu u Prištini. To svakako nije malo i za pohvalu je.
*****
RSE: Da li moguć mali London u Prištini?
PLANA: Sigurno da je moguć, iako neki ljudi, koji dolaze u Prištinu, kažu da je Priština mali Njujork. Ne znam zašto. Rekao bih da u Njujorku nema toliko blata.
RSE: Ko je sa vama u prištinskom Londonu?
PLANA: Muzika i kiša.
RSE: Kako se ulazi u vaš svet?
PLANA: Družim se sa celim generacijama. Moji najbolji drugovi imaju 17-18 godina, iako sam ja stariji. Nemam neku ulaznicu u svoj život. Možda mi to ponekada kreira i neke probleme, pošto se družim sa svima i mnogo sam otvoren. Mi smo izgubljena generacija u zadnjih 15 godina. Pola svoga života sam proveo u Londonu, pa sam imao šansu da malo bolje živim. Ljudi koje ja znam nisu imali šansu ni da studiraju. Možda im to ponekada stvara probleme. Mislim da se Kosovo počelo otvarati kao svet i da ima dosta šansi za mlade ljude. Mislim da dosta problema, koji su bili, više neće postojati. Možda će se ti ljudi opet početi školovati i učiniti nešto sa svojim životom, kao što smo ja, ili neko drugi, koji smo imali šansu da živimo u nekom više demokratskom svetu. Osim toga, muzika je otvorila mnogo novih vrata za mlade ljude. Dizajn, video montaža i slično su nešto novo za nas, ali već su postali kao neka tradicija za mlade ljude ovde koji su već počeli profesionalno time da se bave. Ovde ima svakakvih problema, kao i bilo gde u svetu, ali uprkos tome što mi imamo malo više nestabilan život, ipak se trudimo da uradimo sve najbolje sa svojim životom. Radim sa mladim ljudima i oni rade sa mnom. Nekako smo svi u istoj sobi.
RSE: Da li ste svoju muziku puštali i u Novom Sadu?
PLANA: Da. Puštao sam malo tvrđe stvari. Na mom prvom albumu je pesma Vi niste ovde, koja kaže da svi vi koji ste ovde, niste ovde. To važi za politiku i za neke ljude. U trenutku kada sam napisao tu pesmu mislio sam na ljude koji žive ovde, a koji ne znaju da u mestu gde žive ima problema. To znači da oni ne veruju u mesto u kojem žive. Možda ima puno Londona u toj pesmi, iako je na albanskom jeziku.
RSE: Gde se ta muzika sluša u Prištini?
PLANA: Više se sluša po klubovima, pošto je to klupska muzika. Kući ne slušam tu muziku. Ja je, ili puštam, ili komponujem i nemam vremena da je slušam. Ako bih nešto kući i slušao, slušao bih nešto totalno drugačije. Takva muzika se sluša i po kafićima i u nekim lokalnim mestima. Ponekada odnesem neku moju novu stvar da se pušta na radiju kao što je Urban FM.
RSE: Kako je došlo do toga da gostujete u Novom Sadu?
PLANA: Sve je pokrenuo Toni Bilinčić, koji je organizator tog malog festivala. On je došao do jednog remiksa pesme koju smo DJ Goya (Škeljćim Šehu), moj kolega iz Undersound Collective, i ja napravili. Radili smo remix pesme Haris-Right Information koja je pre nekoliko godina bila veliki hit, koju su puštali mnogi veliki svetsk DJ-ovi. DJ Haris, koji drži Laus Records u Londonu, dečko iz Dubrovnika, koji živi već desetak godina u Londonu, nam je dao šansu. Ponudio nam je da uradimo remix njegove pesme. Ona je izašla na tržište i nekako je ta ploča došla do Tonija, koji ju je pustio na radiju. Kada je izgovarao naše ime i kada je čitao preko Interneta da smo iz Prištine, začudio se jer nije znao da ima te scene i ovde. Pošto nismo imali nikakve reklame po Srbiji i Crnoj Gori, normalno je da nije znao. Našao je kontakte na nas. Razgovarali smo telefonom i e-mailom. Hteo je da napravi jednu žurku i pozvao je mene i Goyu u Novi Sad. Tako je počelo.
RSE: Zahvaljujući Internetu?
PLANA: Da, zahvaljujući Internetu i muzici.
RSE: Da li ste se predomišljali? Da li vam je to prvi put da puštate muziku van Kosova, u Srbiji?
PLANA: Pre ovoga sam puštao muziku u Beogradu, krajem decembra 2005. godine, na Adi, u jednom malom klubu. Klub je mnogo lep i interesantan i ima lepu kolekciju domaćih rakija, koje smo probali.
RSE: Kako je došlo do Beograda?
PLANA: U oktobru sam bio u Frankfurtu. Gostovao sam na jednom festivalu koji se zove Crossing Bridges Festival, koji je organizovala moja nemačka drugarica, koja je nekoliko godina provela na Kosovu i pravila Workshops-e. Imala je ideju da taj isti festival, koji je bio na Kosovu, preseli u Frankfurt. Tamo sam se sreo sa ljudima iz Beograda, sa Milanom Markovićem, Majom Savić i njihovim kolektivom koji se zove Stani Pani Kolektiv. Oni su zainteresovani za muziku i umetnost. Baš smo se nekako dobro sprijateljili. Oni su me pozvali da dođem u Beograd, na benefit žurku, na kojoj su se sakupljale pare za festival koji oni organizuju.
RSE: Kako su vas prihvatili u Beogradu?
PLANA: Jako lepo.
RSE: Da li je bilo iznenađenja - došao je neko iz Prištine, ljudi sa elektronskom muzikom, mlad i urban svet?
PLANA: Možda je i bilo iznenađenja, ali je Milan pre toga nekoliko puta bio na Kosovu. Pre dve godine sam se upoznao sa njim i sa Majom i oni su već znali da ima elektronske muzike na Kosovu. Oni su im rekli da će nastupiti jedan dobar DJ sa Kosova. Prvo sam nastupao sat vremena sam, a onda zajedno sa DJ Tišmom, koji je iz Hrvatske, ali sada živi u Beogradu. Taj nastup smo nazvali Boro i Ramiz.
RSE: Da li je o tome neko pisao?
PLANA: Bilo je na Internetu, na web site-u Stani Pani Kolektiva. To je bila super žurka. Svima se jako svidela moja muzika pa su mi rekli da treba opet da dođem.
RSE: Kako su na to reagovali vaši prijatelji u Prištini? O takvim stvarima se ne zna. Zna se o potpuno drugim pričama vezanim za Beogradu i Prištinu.
PLANA: Omladina ipak radi na tome da budućnost bude bolja. Mislim da muzika zbližava ljude. Muzika ne zna nacionalnost, već pripada samo muzici.
RSE: Kako je bilo u Novom Sadu?
PLANA: Nemam reči da to opišem. Moj kolega Goya i ja pričamo još uvek o tome kako nam je bilo lepo, a svim mašim drugovima je žao što nisu bili i oni.
RSE: Znači na sledeću žurku u Novi Sad ide autobus iz Prištine?
PLANA: Sto posto.
RSE: Koliko ste dana bili u Novom Sadu i koliko je bilo mladih ljudi na toj žurci?
PLANA: Ostali smo dva-tri dana. Došli smo dan pre žurke. Na dan kada sam stigao, imali smo okrugli sto sa novinarima i lokalnim DJ-ovima. Pričali smo o ovom projektu i dogovarali se za program. Na žurci, kako sam saznao, bilo je oko 1000 ljudi. Ulaznica je bila besplatna. Delila se putem Interneta. Bilo je oko 400 ljudi napolju koji nisu mogli da uđu. Bila je ogromna žurka. Prema rečima organizatora i ljudi koji su bili tamo, to je sigurno bila najbolja žurka posle EXIT festivala. Bio je to mini festival. Žurka je trajala od 21:00 do 6:00. Organizatori su mi kasnije rekli da su bili malo skeptični jer nisu znali šta ćemo puštati, pošto nisu znali našu scenu. I mi smo skeptični kada pozovemo neke DJ-e iz Francuske ili Nemačke pošto već imamo standard muzike i ne može baš svaki DJ da gostuje u Prištini. Lepo smo ih iznenadili pošto je Goya puštao strašno dobru muziku. Mogao sam samo sat vremena da ga slušam, pošto sam morao da idem na drugi stage. Onda su neki došli da slušaju mene i rekli su da sam super.
RSE: Kako su ljudi reagovali na albanski?
PLANA: Puštao sam jednu stvar na albanskom i baš u momentu kada je počeo moj glas, svi su počeli da zvižde, ali na pozitivan način. Jedna od mojih stvari na albanskom je postala hit u Srbiji. To je pesma Retro-Kosovo, ali je tada nisam puštao. Pesma se već puštala na radiju i bila je hit pre nego što smo došli. Svi su me pitali šta se u toj pesmi kaže. Pesma priča o nezaposlenosti. Čitao sam jedan članak u novinama o nezaposlenosti na Kosovu. U članku je pisalo da je 50 posto Kosova nezaposleno. Setio sam se da su pre 15 godina, kada se Jugoslavija počela raspadati, svi bili nezaposleni, pa su opet nezaposleni. To je nešto kao retro. Ne puštam je nikada na žurkama jer je malo deprimirajuća. Ona je samo za koncerte ili album.
RSE: Čula sam da zamalo niste ostali u Novom Sadu?
PLANA: Jako mi se svideo taj grad. Prelep je.
RSE: Samo grad?
PLANA: I devojke.
RSE: Šta se tamo dogodilo?
PLANA: Ništa. Divio sam se tim ljudima. Nekako su drugačiji od svih nas koji živimo na Balkanu. Imaju drugačiju kulturu i drugačije gledaju na stvari. Baš su veseli ljudi. Kultura im je strašno izmešana.
RSE: Da li će još biti takvih susreta? Da li će Priština možda biti domaćin nekih sličnih događanja?
PLANA: Sigurno. O tome smo pričali sa organizatorom. Kada će do toga doći, nisam baš siguran, ali ćemo sigurno raditi sa dva-tri DJ-a iz Srbije i Crne Gore. Mislim da ćemo prvo pozvati DJ Timika koji je iz Subotice i DJ Daniela iz Novog Sada. Zvaćemo i mog druga Ivija iz Tirane, koji je jako dobar DJ. I u Tirani postoji jako dobra elektronska scena. Tamo sam proveo zadnjih mesec dana. Sigurno će to biti saradnja na relaciji Tirana-Priština-Subotica-Novi Sad.
RSE: Iz perspektive te disco žurke u Novom Sadu, kako izgleda ono što se događa na političkoj relaciji Beograd-Priština i na svim drugim nivoima koji su nama preko medija mnogo poznatiji od ovih o kojima pričamo?
PLANA: Sada se bolje znam sa ljudima tamo i oni znaju mene. Oni znaju da postoji i neka druga kultura, osim ove političke.
RSE: Kada bi smo pustili vašu muziku, raznim političarima koji sede za raznim okruglim stolovima, možda bi se bolje razumeli?
PLANA: Sigurno. Baš bi bilo dobro kada bi i oni počeli da igraju. Sigurno bi se bolje sprijateljili. Tako gledam na politiku.
RSE: Da li mislite da će vaš život puno da se promeni i da li će mnogo u njemu značiti neki politički dogovor, ako se postigne? Da li oni mogu da naprave prostor da bude bolje ili da pokvare to što ste vi već uradili?
PLANA: Da pokvare, sigurno ne mogu. Moje prijateljstvo sa ljudima koje znam ništa ne bi moglo da pokvari. Imam dosta prijatelja u Makedoniji. Šta god da se desi, a nadam se da će neće desiti ništa loše, mi ćemo ostati drugovi. Mi se međusobno poštujemo. Mislim da će za godinu dana biti bolji život na Kosovu. Ne bih se baš bavio tim temama, ostavio bih to drugim ljudima. Na Kosovu trebamo bolju ekonomiju. To važi i za Makedoniju i za Srbiju.
RSE: Obzirom na savremena sredstva komunikacije, pre sveg zahvaljujući Internetu, ste ostvarili kontakte sa Novosađanima. Iako sedite u Prištini, postali ste deo svetske muzičke scene koja vas zanima.
PLANA: Da. Zahvaljujući Internetu, informacije vladaju svetom. Ono što je na Internetu može pročitati i neko u Indiji. Taj svet je otvoren. Osećam se dobro pošto neku u svetu sada zna da postojimo, da ima scene i na Kosovu. Moji drugovi u Novom Sadu i moji drugovi u Skopju promovišu ono što ja radim. I ja promovišem njih. To je otvoreni underground svet.
RSE: Taj svet koji sada srećete preko Interneta je nekada prolazio kroz vašu kuću. Vama je ta vrsta kosmopolitske komunikacije bliska još iz detinjstva?
PLANA: Da. Otac je bio profesor i dobar poznavalac narodne književnosti. Studirao je folklor i književnost i drugih naroda. Dosta simpozija je bilo u Prištini, pa je i dosta istražitelja iz sveta bilo našim gostima. Među njima je bio i gospodin Fridrih Fidler koji je dobar poznavalac albanskog folklora. On je poliglota i zna 12 svetskih jezika. On je Nemac. Bilo je i dosta ljudi iz Kine. Svake godine smo imali goste iz celog sveta. Kada sam bio mali, naterao sam Kineze, goste moga oca, da me nauče karate. Sledeći put kada su došli doneli su mi neke knjige o tome.
RSE: Jedna vaša sestra živi u Njujorku, druga u Londonu, a treća sa vama u Prištini. Posećujete li ih?
PLANA: Prošle godine sam bio u Njujorku. Ta sestra je pijanista. Sada priprema koncert na Kosovu, u Prištini, možda posle 15 godina. Druga sestra, koja živi u Londonu, je arhitekta. Sada je završila jedan ogroman projekt u novom delu Londona. Hteo bih da imam bar deset posto osobina i talenta koji ona ima. Ona je mnogo brza i korektna. Ne bih uspeo sve to da postignem.
RSE: Vi ste uspeli da napravite studio i mali London u Prištini.
PLANA: Ta sestra mi je pomogla da otvorim svoj studio.
RSE: Kakvi su vaši dalji planovi?
PLANA: Želim da radim na tom studiju. Imam malu ideju u svojoj glavi da se zbližim s nekom organizacijom da mi pomogne da otvorim neku malu školu zvuka. Znam ljude koji rade fotografiju i montažu. Želim da organizujemo neke male kurseve. Bili bi smo produktivni jer ovde ima mnogo klinaca koji su mnogo talentovani, ali ne znaju sistem rada. To što znam, bih rado preneo drugima. To i radim. Drugovima dođem kao neki on-line help. Uvek me zovu da pitaju šta da rade.
RSE: Da li se od toga može živeti?
PLANA: To bi bio neki projekt od kojeg bi se dobro živelo, ali to nije moj san. Hteo bih što više da radim na mojoj muzici i da se ona nalazi po tržištima u svetu.
RSE: To su planovi za naredne godine, a ovih meseci pred vama je žurka u Prištini.
PLANA: Još radimo na tome, a kada će to biti, nisam siguran, verovatno za mesec dana.
RSE: A gostovanje u Beogradu na nekom od mesta na reci?
PLANA: Nadam se da će i toga biti. U kontaktu sam sa drugovima iz Beograda. Planiramo Goya i ja gostovati na EXIT festivalu, ali nisam siguran da li će do toga doći.
Očigledno pripada onoj vrsti individua koje ne podnose neznanje, javašluk i učmalost. Za njegov životni, muzikalni, karakterni stav možda su zaslužni i njegovi roditelji. Majka mu je učiteljica, a otac je bio profesor na Filološkom fakultetu u Prištini. Doktor Plana nije bio samo profesor, dekan, bio je i predsednik folklorista u nekadašnjoj Jugoslaviji. Dritonu su već kao detetu bile poznate sve lepote i zvukovi folkloristike celog sveta. Driton je odrastao u urbanoj porodici. Ima tri sestre. Jedna je pijanistkinja u Njujorku, druga je arhitekta u Londonu, a treća producent na UNMIK-ovoj televiziji u Prištini. Da li je Driton ljubimac u kući? Možda će to otkriti u ovom razgovoru jer njegov rad prate tri sestre i majka. Otac mu, na žalost, nije živ. Zasigurno će reći šta voli i ceni kod ljudi. Ostaje da se kaže da ono što je vidno u novinarskom smislu Driton Plana je izgleda uspio da napravi u svom malom Londonu u Prištini. To svakako nije malo i za pohvalu je.
*****
RSE: Da li moguć mali London u Prištini?
PLANA: Sigurno da je moguć, iako neki ljudi, koji dolaze u Prištinu, kažu da je Priština mali Njujork. Ne znam zašto. Rekao bih da u Njujorku nema toliko blata.
RSE: Ko je sa vama u prištinskom Londonu?
PLANA: Muzika i kiša.
RSE: Kako se ulazi u vaš svet?
PLANA: Družim se sa celim generacijama. Moji najbolji drugovi imaju 17-18 godina, iako sam ja stariji. Nemam neku ulaznicu u svoj život. Možda mi to ponekada kreira i neke probleme, pošto se družim sa svima i mnogo sam otvoren. Mi smo izgubljena generacija u zadnjih 15 godina. Pola svoga života sam proveo u Londonu, pa sam imao šansu da malo bolje živim. Ljudi koje ja znam nisu imali šansu ni da studiraju. Možda im to ponekada stvara probleme. Mislim da se Kosovo počelo otvarati kao svet i da ima dosta šansi za mlade ljude. Mislim da dosta problema, koji su bili, više neće postojati. Možda će se ti ljudi opet početi školovati i učiniti nešto sa svojim životom, kao što smo ja, ili neko drugi, koji smo imali šansu da živimo u nekom više demokratskom svetu. Osim toga, muzika je otvorila mnogo novih vrata za mlade ljude. Dizajn, video montaža i slično su nešto novo za nas, ali već su postali kao neka tradicija za mlade ljude ovde koji su već počeli profesionalno time da se bave. Ovde ima svakakvih problema, kao i bilo gde u svetu, ali uprkos tome što mi imamo malo više nestabilan život, ipak se trudimo da uradimo sve najbolje sa svojim životom. Radim sa mladim ljudima i oni rade sa mnom. Nekako smo svi u istoj sobi.
RSE: Da li ste svoju muziku puštali i u Novom Sadu?
PLANA: Da. Puštao sam malo tvrđe stvari. Na mom prvom albumu je pesma Vi niste ovde, koja kaže da svi vi koji ste ovde, niste ovde. To važi za politiku i za neke ljude. U trenutku kada sam napisao tu pesmu mislio sam na ljude koji žive ovde, a koji ne znaju da u mestu gde žive ima problema. To znači da oni ne veruju u mesto u kojem žive. Možda ima puno Londona u toj pesmi, iako je na albanskom jeziku.
RSE: Gde se ta muzika sluša u Prištini?
PLANA: Više se sluša po klubovima, pošto je to klupska muzika. Kući ne slušam tu muziku. Ja je, ili puštam, ili komponujem i nemam vremena da je slušam. Ako bih nešto kući i slušao, slušao bih nešto totalno drugačije. Takva muzika se sluša i po kafićima i u nekim lokalnim mestima. Ponekada odnesem neku moju novu stvar da se pušta na radiju kao što je Urban FM.
RSE: Kako je došlo do toga da gostujete u Novom Sadu?
PLANA: Sve je pokrenuo Toni Bilinčić, koji je organizator tog malog festivala. On je došao do jednog remiksa pesme koju smo DJ Goya (Škeljćim Šehu), moj kolega iz Undersound Collective, i ja napravili. Radili smo remix pesme Haris-Right Information koja je pre nekoliko godina bila veliki hit, koju su puštali mnogi veliki svetsk DJ-ovi. DJ Haris, koji drži Laus Records u Londonu, dečko iz Dubrovnika, koji živi već desetak godina u Londonu, nam je dao šansu. Ponudio nam je da uradimo remix njegove pesme. Ona je izašla na tržište i nekako je ta ploča došla do Tonija, koji ju je pustio na radiju. Kada je izgovarao naše ime i kada je čitao preko Interneta da smo iz Prištine, začudio se jer nije znao da ima te scene i ovde. Pošto nismo imali nikakve reklame po Srbiji i Crnoj Gori, normalno je da nije znao. Našao je kontakte na nas. Razgovarali smo telefonom i e-mailom. Hteo je da napravi jednu žurku i pozvao je mene i Goyu u Novi Sad. Tako je počelo.
RSE: Zahvaljujući Internetu?
PLANA: Da, zahvaljujući Internetu i muzici.
RSE: Da li ste se predomišljali? Da li vam je to prvi put da puštate muziku van Kosova, u Srbiji?
PLANA: Pre ovoga sam puštao muziku u Beogradu, krajem decembra 2005. godine, na Adi, u jednom malom klubu. Klub je mnogo lep i interesantan i ima lepu kolekciju domaćih rakija, koje smo probali.
RSE: Kako je došlo do Beograda?
PLANA: U oktobru sam bio u Frankfurtu. Gostovao sam na jednom festivalu koji se zove Crossing Bridges Festival, koji je organizovala moja nemačka drugarica, koja je nekoliko godina provela na Kosovu i pravila Workshops-e. Imala je ideju da taj isti festival, koji je bio na Kosovu, preseli u Frankfurt. Tamo sam se sreo sa ljudima iz Beograda, sa Milanom Markovićem, Majom Savić i njihovim kolektivom koji se zove Stani Pani Kolektiv. Oni su zainteresovani za muziku i umetnost. Baš smo se nekako dobro sprijateljili. Oni su me pozvali da dođem u Beograd, na benefit žurku, na kojoj su se sakupljale pare za festival koji oni organizuju.
RSE: Kako su vas prihvatili u Beogradu?
PLANA: Jako lepo.
RSE: Da li je bilo iznenađenja - došao je neko iz Prištine, ljudi sa elektronskom muzikom, mlad i urban svet?
PLANA: Možda je i bilo iznenađenja, ali je Milan pre toga nekoliko puta bio na Kosovu. Pre dve godine sam se upoznao sa njim i sa Majom i oni su već znali da ima elektronske muzike na Kosovu. Oni su im rekli da će nastupiti jedan dobar DJ sa Kosova. Prvo sam nastupao sat vremena sam, a onda zajedno sa DJ Tišmom, koji je iz Hrvatske, ali sada živi u Beogradu. Taj nastup smo nazvali Boro i Ramiz.
RSE: Da li je o tome neko pisao?
PLANA: Bilo je na Internetu, na web site-u Stani Pani Kolektiva. To je bila super žurka. Svima se jako svidela moja muzika pa su mi rekli da treba opet da dođem.
RSE: Kako su na to reagovali vaši prijatelji u Prištini? O takvim stvarima se ne zna. Zna se o potpuno drugim pričama vezanim za Beogradu i Prištinu.
PLANA: Omladina ipak radi na tome da budućnost bude bolja. Mislim da muzika zbližava ljude. Muzika ne zna nacionalnost, već pripada samo muzici.
RSE: Kako je bilo u Novom Sadu?
PLANA: Nemam reči da to opišem. Moj kolega Goya i ja pričamo još uvek o tome kako nam je bilo lepo, a svim mašim drugovima je žao što nisu bili i oni.
RSE: Znači na sledeću žurku u Novi Sad ide autobus iz Prištine?
PLANA: Sto posto.
RSE: Koliko ste dana bili u Novom Sadu i koliko je bilo mladih ljudi na toj žurci?
PLANA: Ostali smo dva-tri dana. Došli smo dan pre žurke. Na dan kada sam stigao, imali smo okrugli sto sa novinarima i lokalnim DJ-ovima. Pričali smo o ovom projektu i dogovarali se za program. Na žurci, kako sam saznao, bilo je oko 1000 ljudi. Ulaznica je bila besplatna. Delila se putem Interneta. Bilo je oko 400 ljudi napolju koji nisu mogli da uđu. Bila je ogromna žurka. Prema rečima organizatora i ljudi koji su bili tamo, to je sigurno bila najbolja žurka posle EXIT festivala. Bio je to mini festival. Žurka je trajala od 21:00 do 6:00. Organizatori su mi kasnije rekli da su bili malo skeptični jer nisu znali šta ćemo puštati, pošto nisu znali našu scenu. I mi smo skeptični kada pozovemo neke DJ-e iz Francuske ili Nemačke pošto već imamo standard muzike i ne može baš svaki DJ da gostuje u Prištini. Lepo smo ih iznenadili pošto je Goya puštao strašno dobru muziku. Mogao sam samo sat vremena da ga slušam, pošto sam morao da idem na drugi stage. Onda su neki došli da slušaju mene i rekli su da sam super.
RSE: Kako su ljudi reagovali na albanski?
PLANA: Puštao sam jednu stvar na albanskom i baš u momentu kada je počeo moj glas, svi su počeli da zvižde, ali na pozitivan način. Jedna od mojih stvari na albanskom je postala hit u Srbiji. To je pesma Retro-Kosovo, ali je tada nisam puštao. Pesma se već puštala na radiju i bila je hit pre nego što smo došli. Svi su me pitali šta se u toj pesmi kaže. Pesma priča o nezaposlenosti. Čitao sam jedan članak u novinama o nezaposlenosti na Kosovu. U članku je pisalo da je 50 posto Kosova nezaposleno. Setio sam se da su pre 15 godina, kada se Jugoslavija počela raspadati, svi bili nezaposleni, pa su opet nezaposleni. To je nešto kao retro. Ne puštam je nikada na žurkama jer je malo deprimirajuća. Ona je samo za koncerte ili album.
RSE: Čula sam da zamalo niste ostali u Novom Sadu?
PLANA: Jako mi se svideo taj grad. Prelep je.
RSE: Samo grad?
PLANA: I devojke.
RSE: Šta se tamo dogodilo?
PLANA: Ništa. Divio sam se tim ljudima. Nekako su drugačiji od svih nas koji živimo na Balkanu. Imaju drugačiju kulturu i drugačije gledaju na stvari. Baš su veseli ljudi. Kultura im je strašno izmešana.
RSE: Da li će još biti takvih susreta? Da li će Priština možda biti domaćin nekih sličnih događanja?
PLANA: Sigurno. O tome smo pričali sa organizatorom. Kada će do toga doći, nisam baš siguran, ali ćemo sigurno raditi sa dva-tri DJ-a iz Srbije i Crne Gore. Mislim da ćemo prvo pozvati DJ Timika koji je iz Subotice i DJ Daniela iz Novog Sada. Zvaćemo i mog druga Ivija iz Tirane, koji je jako dobar DJ. I u Tirani postoji jako dobra elektronska scena. Tamo sam proveo zadnjih mesec dana. Sigurno će to biti saradnja na relaciji Tirana-Priština-Subotica-Novi Sad.
RSE: Iz perspektive te disco žurke u Novom Sadu, kako izgleda ono što se događa na političkoj relaciji Beograd-Priština i na svim drugim nivoima koji su nama preko medija mnogo poznatiji od ovih o kojima pričamo?
PLANA: Sada se bolje znam sa ljudima tamo i oni znaju mene. Oni znaju da postoji i neka druga kultura, osim ove političke.
RSE: Kada bi smo pustili vašu muziku, raznim političarima koji sede za raznim okruglim stolovima, možda bi se bolje razumeli?
PLANA: Sigurno. Baš bi bilo dobro kada bi i oni počeli da igraju. Sigurno bi se bolje sprijateljili. Tako gledam na politiku.
RSE: Da li mislite da će vaš život puno da se promeni i da li će mnogo u njemu značiti neki politički dogovor, ako se postigne? Da li oni mogu da naprave prostor da bude bolje ili da pokvare to što ste vi već uradili?
PLANA: Da pokvare, sigurno ne mogu. Moje prijateljstvo sa ljudima koje znam ništa ne bi moglo da pokvari. Imam dosta prijatelja u Makedoniji. Šta god da se desi, a nadam se da će neće desiti ništa loše, mi ćemo ostati drugovi. Mi se međusobno poštujemo. Mislim da će za godinu dana biti bolji život na Kosovu. Ne bih se baš bavio tim temama, ostavio bih to drugim ljudima. Na Kosovu trebamo bolju ekonomiju. To važi i za Makedoniju i za Srbiju.
RSE: Obzirom na savremena sredstva komunikacije, pre sveg zahvaljujući Internetu, ste ostvarili kontakte sa Novosađanima. Iako sedite u Prištini, postali ste deo svetske muzičke scene koja vas zanima.
PLANA: Da. Zahvaljujući Internetu, informacije vladaju svetom. Ono što je na Internetu može pročitati i neko u Indiji. Taj svet je otvoren. Osećam se dobro pošto neku u svetu sada zna da postojimo, da ima scene i na Kosovu. Moji drugovi u Novom Sadu i moji drugovi u Skopju promovišu ono što ja radim. I ja promovišem njih. To je otvoreni underground svet.
RSE: Taj svet koji sada srećete preko Interneta je nekada prolazio kroz vašu kuću. Vama je ta vrsta kosmopolitske komunikacije bliska još iz detinjstva?
PLANA: Da. Otac je bio profesor i dobar poznavalac narodne književnosti. Studirao je folklor i književnost i drugih naroda. Dosta simpozija je bilo u Prištini, pa je i dosta istražitelja iz sveta bilo našim gostima. Među njima je bio i gospodin Fridrih Fidler koji je dobar poznavalac albanskog folklora. On je poliglota i zna 12 svetskih jezika. On je Nemac. Bilo je i dosta ljudi iz Kine. Svake godine smo imali goste iz celog sveta. Kada sam bio mali, naterao sam Kineze, goste moga oca, da me nauče karate. Sledeći put kada su došli doneli su mi neke knjige o tome.
RSE: Jedna vaša sestra živi u Njujorku, druga u Londonu, a treća sa vama u Prištini. Posećujete li ih?
PLANA: Prošle godine sam bio u Njujorku. Ta sestra je pijanista. Sada priprema koncert na Kosovu, u Prištini, možda posle 15 godina. Druga sestra, koja živi u Londonu, je arhitekta. Sada je završila jedan ogroman projekt u novom delu Londona. Hteo bih da imam bar deset posto osobina i talenta koji ona ima. Ona je mnogo brza i korektna. Ne bih uspeo sve to da postignem.
RSE: Vi ste uspeli da napravite studio i mali London u Prištini.
PLANA: Ta sestra mi je pomogla da otvorim svoj studio.
RSE: Kakvi su vaši dalji planovi?
PLANA: Želim da radim na tom studiju. Imam malu ideju u svojoj glavi da se zbližim s nekom organizacijom da mi pomogne da otvorim neku malu školu zvuka. Znam ljude koji rade fotografiju i montažu. Želim da organizujemo neke male kurseve. Bili bi smo produktivni jer ovde ima mnogo klinaca koji su mnogo talentovani, ali ne znaju sistem rada. To što znam, bih rado preneo drugima. To i radim. Drugovima dođem kao neki on-line help. Uvek me zovu da pitaju šta da rade.
RSE: Da li se od toga može živeti?
PLANA: To bi bio neki projekt od kojeg bi se dobro živelo, ali to nije moj san. Hteo bih što više da radim na mojoj muzici i da se ona nalazi po tržištima u svetu.
RSE: To su planovi za naredne godine, a ovih meseci pred vama je žurka u Prištini.
PLANA: Još radimo na tome, a kada će to biti, nisam siguran, verovatno za mesec dana.
RSE: A gostovanje u Beogradu na nekom od mesta na reci?
PLANA: Nadam se da će i toga biti. U kontaktu sam sa drugovima iz Beograda. Planiramo Goya i ja gostovati na EXIT festivalu, ali nisam siguran da li će do toga doći.