Povodom zadušnica oko 100 raseljenih Srba obišlo je groblje u Prištini, a mnogi drugi su sveće na grobovima zapalili i drugim mestima. Raseljeni Srbi su na Kosovo iz Srbije stigli u više od 15 autobusa, koje je predvodilo Udruženje raseljenih lica iz Beograda. Ljiljana Vlahović živi u Beogradu, a u rodnu Prištinu je došla kako bi obišla grob svoga sina:
“Dolazim iz Beograda. Dolazim prvi put sinu. On je dve godine pre bombardovanja preminuo tako da za sada nisam dolazila. Ovo je prvi put. Stan sam prodala i kupila u Beogradu.”
Posetu groblja na zadušnice organizovali su Ministarstvo za zajednice i povratak u Vladi Kosova i Skupština opštine Priština, a o bezbednosti su se brinuli pripadnici Kosovske policijske službe. Ministar za zajednice i povratak Slaviša Petković izjavio je da će, kada se prolepša vreme, pravoslavna groblja u svim gradovima biti dovedena u red, a skupštine opština će se brinuti o njihovm održavanju:
“Ovo je prva akcija Ministarstva u Prištini. Mi ćemo nastaviti u drugim gradovima na Kosovu da se groblje sredi, da sva groblja budu očišćena da kad požele mogu da dođu ovde.”
Posle posete groblju, delegacija Udruženja raseljenih Srba se sastala sa ministrom za lokalnu upravu Ljutfijem Hazirijem. Ministar Haziri je rekao da je povratak raseljenih lica obaveza institucija:
“Institucije imaju obavezu da stvore održive uslove kako bi se svi raseljeni, koji su izbegli tokom konflikta i u dešavanjima posle rata, vrate svojim kućama. Privatna imovina je zagarantovana, a povratak je humanitarno pitanje. Nepravedno je da šest godina posle rata ljudi žive u teškim uslovima u kolektivnim centrima, bez dovoljne podrške i ograničene perspektive za normalniji život.”
Prema anketama kosovskih institucija, najveći problem u procesu povratka više nije bezbednost već ekonomsko stanje. Međutim, prema rečima predstavnika Udruženja raseljenih Srba, Zlatka Mavrića, kretanje Srba pod pratnjom je pokazatelj da se na polju sigurnosti još uvek treba raditi:
“Još uvek za veći deo interno raseljenih lica bezbednost je veliki problem, jer jednostavno pojedinci nisu imali priliku da dođu, da je stanje u odnosu na ranije godine bolje, normalno još uvek nije zadovoljavajuće iz prostog razloga što grupe i dalje prate konvoji, sada Kosovska policijska služba. Nema problema, ali u svakom slučaju biće bolje kada poverenje međusobno bude toliko da bez ikavih pratnji i problema može svako da dođe i prođe”.
Ministar Haziri je raseljenim Srbima poručio da će, bez obzira na pregovore o konačnom statusu, vlasti raditi na stvaranju uslova za povratak raseljenih lica na Kosovo. U tom pogledu Mavrić je naglasio da je upravo pitanje statusa bitno za povratak raseljenih Srba:
“Pitanje šta nakon rešenja pitanja statusa, šta obzirom da još uvek deo standarda nije uspunjen. Oni primećuju da se dosta radi, ali ja moram da vam kažem da oni gledaju na stavove Beograda i na koordinaciju između Beograda i Prištine”.
“Dolazim iz Beograda. Dolazim prvi put sinu. On je dve godine pre bombardovanja preminuo tako da za sada nisam dolazila. Ovo je prvi put. Stan sam prodala i kupila u Beogradu.”
Posetu groblja na zadušnice organizovali su Ministarstvo za zajednice i povratak u Vladi Kosova i Skupština opštine Priština, a o bezbednosti su se brinuli pripadnici Kosovske policijske službe. Ministar za zajednice i povratak Slaviša Petković izjavio je da će, kada se prolepša vreme, pravoslavna groblja u svim gradovima biti dovedena u red, a skupštine opština će se brinuti o njihovm održavanju:
“Ovo je prva akcija Ministarstva u Prištini. Mi ćemo nastaviti u drugim gradovima na Kosovu da se groblje sredi, da sva groblja budu očišćena da kad požele mogu da dođu ovde.”
Posle posete groblju, delegacija Udruženja raseljenih Srba se sastala sa ministrom za lokalnu upravu Ljutfijem Hazirijem. Ministar Haziri je rekao da je povratak raseljenih lica obaveza institucija:
“Institucije imaju obavezu da stvore održive uslove kako bi se svi raseljeni, koji su izbegli tokom konflikta i u dešavanjima posle rata, vrate svojim kućama. Privatna imovina je zagarantovana, a povratak je humanitarno pitanje. Nepravedno je da šest godina posle rata ljudi žive u teškim uslovima u kolektivnim centrima, bez dovoljne podrške i ograničene perspektive za normalniji život.”
Prema anketama kosovskih institucija, najveći problem u procesu povratka više nije bezbednost već ekonomsko stanje. Međutim, prema rečima predstavnika Udruženja raseljenih Srba, Zlatka Mavrića, kretanje Srba pod pratnjom je pokazatelj da se na polju sigurnosti još uvek treba raditi:
“Još uvek za veći deo interno raseljenih lica bezbednost je veliki problem, jer jednostavno pojedinci nisu imali priliku da dođu, da je stanje u odnosu na ranije godine bolje, normalno još uvek nije zadovoljavajuće iz prostog razloga što grupe i dalje prate konvoji, sada Kosovska policijska služba. Nema problema, ali u svakom slučaju biće bolje kada poverenje međusobno bude toliko da bez ikavih pratnji i problema može svako da dođe i prođe”.
Ministar Haziri je raseljenim Srbima poručio da će, bez obzira na pregovore o konačnom statusu, vlasti raditi na stvaranju uslova za povratak raseljenih lica na Kosovo. U tom pogledu Mavrić je naglasio da je upravo pitanje statusa bitno za povratak raseljenih Srba:
“Pitanje šta nakon rešenja pitanja statusa, šta obzirom da još uvek deo standarda nije uspunjen. Oni primećuju da se dosta radi, ali ja moram da vam kažem da oni gledaju na stavove Beograda i na koordinaciju između Beograda i Prištine”.