Protesti protiv iskopavanja litijuma u Srbiji održani su u ponedeljak uveče u Valjevu, Ivanjici i Prijepolju na zapadu zemlje.
Glumica Bojana Novaković izjavila je na protestu u Valjevu da se ne plaše hapšenja, ali da se ona plaši "devastacije prirode i životne sredine".
"Ljudi, hapse nam prijatelje, saborce, saradnike, hoće da nas uplaše", poručila je.
Policija je saslušala više aktivista nakon protesta u Beogradu koji je održan 10. avgusta. Saslušani su zbog sumnje da su pozivali na nasilno rušenje ustavnog poretka. Tačan broj privedenih nije poznat.
Policija se do sada nije oglašavala povodom ovih saslušanja, a iz Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) nisu ovim povodom odgovorili na pitanja RSE.
Pročitajte i ovo: 'Tuga i bes' aktivista zbog policijskog saslušavanja nakon protesta zbog litijuma u SrbijiProtest je održan i u Ivanjici, a u Prijepolju je održana protestna vožnja protiv iskopavanja litijuma.
Akademik Nenad Kostić, profesor hemije i biohemije, rekao je na protestu u Ivanjici da su bitne činjenice a ne mišljenja.
"Mišljenje može da ima svako, a činjenice proizilaze isključivo iz nauke", poručio je.
Serija protesta protiv iskopavanja litijuma počela je u Loznici 28. juna i održana je u više desetina gradova.
Protesti su otpočeli nakon odluka vlasti kojima se projekat Rio Tinta, vredan 2,4 milijarde dolara, "vraća u život" - dve godine nakon što ga je Vlada, pod pritiskom ekoloških protesta, stopirala 2022. godine.
Prema poslednjim najavama vlasti, predvođenih Srpskom naprednom strankom, Rio Tintov rudnik litijuma bi mogao da počne sa radom 2028. ako kompanija ispuni ekološke propise i dobije neophodne dozvole.
Rio Tinto je ranije u odgovoru za RSE naveo da su "domaći i međunarodni stručnjaci potvrdili da se projekat 'Jadar' može realizovati bezbedno i u skladu sa najvišim standardima zaštite životne sredine".
Međutim, deo stručnjaka iz zemlje i inostranstva ukazuje da u procesu eksploatacije litijuma neizbežno dolazi do ekoloških posledica, pre svega do zagađenja rečnog sliva i zemljišta.
Litijum se koristi za proizvodnju baterija za električne automobile, mobilne telefone i laptopove. Evropska unija, koja većinski zavisi od Kine kada je taj resurs u pitanju, svrstala ga je u kritične sirovine.
Srbija je sa Evropskom unijom 19. jula u Beogradu potpisala Memorandum o kritičnim sirovinama tokom posete potpredsednika Evropske komisije Maroša Ševčovića i nemačkog kancelara Olafa Šolca.