Zašto se ponavljaju izbori za albanski nacionalni savet u Srbiji?

Novi izbori. To je sledeći korak za Nacionalni savet Albanaca u Srbiji, čije formiranje su odložila politička razmimoilaženja.

Time je ovaj savet postao jedini od 32, koliko ih ima u Srbiji, čije formiranje će sačekati nove izbore da bi nastavio svoju funkciju predstavljanja interesa manjinske zajednice.

"Problem je što smo na pripreme proteklih izbora izgubili dva meseca, nakon izbora još dva, a sada ćemo za pripreme ponovljenih izbora izgubiti još tri do četiri meseca, što znači da je institucija izgubila skoro godinu dana na putu ostvarivanja prava Albanaca”, objasnio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Ragmi Mustafi, dosadašnji predsednik saveta.

Izbori za sve nacionalne savete u Srbiji su održani u novembru 2022. godine. Međutim, albanske liste se međusobno nisu složile oko izbora predsednika Nacionalnog saveta u predviđenom roku od 30 dana.

Zbog toga je Ministarstvo za manjinska prava Srbije, u skladu sa zakonom, oformilo Privremeni organ, koji upravlja Savetom do ponavljanja izbora.

Ko je pobedio na izborima?

Na novembarskim izborima za članove Nacionalnog saveta Albanaca po pet mandata osvojile su liste Partije za demokratsko delovanje (PDD) Šaipa Kamberija i Alternative za promene (AZP), čiji je lider Šćiprim Arifi, predsednik Opštine Preševo.

Po dva mandata izborile su liste Demokratske partije (DP), koju predvodi Nagip Arifi, Pokreta za demokratski progres (PDP) Šćiprima Musliua i jedan mandat pripao je Demokratskoj partiji Albanaca (DPA), čiji je lider Ragmi Mustafa.

Nacionalni savet Albanaca, koji ima 15 članova, konstituisan je na sednici održanoj 14. decembra 2022. godine, ali izborne liste koje su osvojile mandate nisu uspele da postignu dogovor u vezi sa izborom predsednika novog saziva.

Ragmi Mustafi (na fotografiji desno) je dok je prethodno bio na funkciji predsedavajućeg Nacionalnog saveta Albanaca potpisao u oktobru prošle godine sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem (Albin Kurti) Memorandum o saradnji ovog saveta i Vlade Kosova.

Prema zvaničnim informacijama dobijenim u Ministarstvu za manjinska prava za predsednika Privremenog organa imenovan je Ragmi Mustafi, nosilac liste PDD, koja je na izborima osvojila naveći broj glasova – 4.155.

Pored njega, član u tom telu iz PDD je i Enkel Redžepi. Ostali članovi su Nevzad Lutfiu (PDP), Agim Haliti (DP) i Enver Mehmeti (DPA).

Pripreme za elektorske izbore

Alternativa za promene nije želela da učestvuje u radu Privremenog organa, ali je najavila da će učestvovati na elektorskim izborima za NSA.

Izbori na elektorski način predstavlja posredan izbor članova saveta. Pravo glasa na tim izborima nemaju svi pripadnici nacionalne manjine upisani u birački spisak, već oni koji su elektori. Oni potom na elektorskoj skupštini biraju članove nacionalnog saveta.

Ključni uslov da neki birač dobije status elektora je da ga svojim potpisima podrži određen broj birača – pripadnika nacionalne manjine.

U radu Privremenog organa neće biti predstavnika liste Alternativa za promene, koja je bila druga po broju osvojenih glasova na proteklim izborima (Fotografija: Preševo)

Rejhan Kurtović, državni sekretar u Ministarstvu za manjinska prava za RSE je objasnio da su članovi Privremenog organa predstavnici četiri liste koje su prešle cenzus na proteklim izborima i koje su izrazile želju da učestvuju u njegovom radu.

U radu Privremenog organa neće biti predstavnika liste Alternativa za promene, koja je bila druga po broju osvojenih glasova na proteklim izborima.

"Imali smo veoma konstruktivne razgovore, uključujući i Alternativu za promene i žao nam je što oni nisu dali predstavnika u Privremenom organu, jer je to druga lista po broju osvojenih glasova i smatram da je bilo celishodno da učestvuju u radu Privremenog organa", rekao je Kurtović.

On je naveo i da institucije u Srbiji rade na tome da se izbori što pre raspišu i održe, kako bi Albanci u Srbiji dobili svoj Nacionalni savet.

Bojkot i kontra bojkot

Visar Memeti, šef kabineta predsednika Opštine Preševo Šćiprima Arifija rekao je za RSE da Alternativa za promene ne učestvuje u radu privremenog organa zbog toga što, između ostalog, nijedna od četiri preostale liste u proteklom periodu nije htela da razgovara sa njima o izboru predsednika Saveta, iako su na izborima osvojili pet mandata.

On je naveo i da će Alternativa sigurno učestvovati na predstojećim elektorskim izborima.

Prema njegovim rečima zbog prevelikih apetita pojedinih stranaka, i želje za dominacijom, propuštena je prilika da se na vreme formiraju svi organi Nacionalnog saveta Albanaca i da on već počne da radi u punom kapacitetu, kao i ostali nacionalni saveti nacionalnih manjina.

"Od 32 nacionalna saveta nije formiran samo naš, pa pored izgubljenih nekoliko meseci tokom kampanje za prošle izbore izgubićemo još najmanje četiri meseca do okončanja ponovljenih izbora", ocenio je Memeti.

Dogovor obezbeđuje kvorum

Ragmi Mustafa, predsednik Demokratske partije Albanaca objasnio je da je za odluke Privremenog organa potrebna većina.

"Za sve odluke potrebna je podrška tri od pet izabranih članova i, ako bude bude dogovora među njima, Privremeni organ će funkcionisati bez problema, tako da vreme do narednih izbora neće biti uzalud potrošeno", rekao je Mustafa za RSE.

Ovaj albanski političar iz Preševa smatra da je bilo mnogo bolje da je savet u potpunosti formiran u predviđenom roku, ali da su međustranački odnosi takvi da nije bilo šanse za pronalaženje kompromisnog rešenja.

On dodaje da je za većinu prilikom odlučivanja potrebno osam glasova i da su dva najžešća protivnika Kamberijeva PDD i Arifijeva AZP, osvojile po pet mandata, ali nisu uspeli da obezbede podršku još tri člana.

"Sa Alternativom niko nije želeo da pregovara niti je pregovarao, a PDD nije bila spremna da ispunjava prohteve stranaka čije su liste osvojile mnogo manje mandata od nje. Videćemo šta će doneti ponovljeni izbori koji će biti organizovani po elektorskom sistemu", rekao je Mustafa.

NSA rezultatima uplašio stranke

Ragmi Mustafi, dosadašnji predsednik Saveta i sadašnji predsednik Privremenog organa ocenio je za RSE da je sada najvažnije da savet ne bude ugašen kao institucija koja brani prava Albanaca u Srbiji.

"Ja nisam očekivao da će Ministarstvo mene imenovati za predsednika Privremenog organa, ali kada je to tako, nastaviću da do ponovljenih izbora radim sa istim entuzijazmom na ostvarenju kolektivnog prava i kolektivne slobode albanske zajednice u Preševu, Bujanovcu i Medveđi", ističe Mustafi.

pre i nakon popisa

Do rezultata popisa stanovništva iz 2022. godine, stvaran broj Albanaca u Srbiji nije poznat, jer je ta zajednica popis iz 2011. godine bojkotovala.

Najveći broj Albanaca živi u Preševskoj dolini, na jugu Srbije, koja obuhvata opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa.

NVO sektor uskraćen za pet miliona evra

Ragmi Mustafi je podsetio i da je Vlada Kosova donirala 1,2 miliona evra za razvoj Preševske doline u Srbiji.

"Još dva miliona je trebalo da dobijemo od Vlade Kosova i tri miliona evra od Albanije. Zbog toga što savet nije formiran na vreme albanski sektor NVO koji se bavi oblastima obrazovanja, kulture, službene upotrebe jezika i pisma, ostao je uskraćen", rekao je Mustafi.

Vlada Kosova je novac namenila nevladinim organizacijama, sportskim klubovima i pojedincima za projekte koji doprinose očuvanju i negovanju albanskog jezika, umetnosti, kulture i identiteta u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa.

Zašto Albanci napuštaju Preševsku dolinu?

Ulaganje u jug Srbije realizuje se putem Nacionalnog saveta Albanaca, a na osnovu Memoranduma o saradnji između tog saveta i Vlade Kosova, koji su krajem oktobra u Prištini potpisali predsednik Saveta Ragmi Mustafi i kosovski premijer Aljbin (Albin) Kurti.