Direktor Međunarodne agencije za nuklearnu energiju (IAEA) Rafael Grosi izjavio je 9. septembra da su uslovi u ukrajinskoj nuklearnoj elektrani Zaporožje sve manje bezbedni i da treba odmah uspostaviti sigurnosnu zonu oko elektrane kako bi se sprečila nuklearna katastrofa.
Granatiranje je izazvalo potpuni nestanak struje u gradu Energodaru i ugrozilo bezbedan rad Zaporožja, naveo je Grosi, nazvavši to "dramatičnim razvojem događaja".
Grosi je u pisanoj izjavi naveo da je mala verovatnoća da će se ponovo uspostaviti pouzdani dalekovodi do elektrane i da Ukrajinci razmatraju zatvaranje jedinog preostalog reaktora koji radi.
Najveća evropska nuklearna elektrana Zaporožje u Ukrajini radi u hitnom režimu peti dan zaredom.
Grosi je pozvao na "hitan prestanak granatiranja u celoj oblasti".
"To je jedini način da obezbedimo da ne dodje do nuklearne katastrofe", dodao je direktor IAEA.
Elektrana sa šest reaktora došla je pod kontrolu ruskih snaga početkom rata, ali njome upravlja ukrajinsko osoblje. Elektrana i okolna područja više puta su bili pogođeni granatiranjem za koje Rusija i Ukrajina krive jedna drugu.
Rusija je saopštila da podržava Grosijev poziv.
"U potpunosti podržavamo apel i zahtev generalnog direktora IAEA da se granatiranje grada Energodara i elektrane mora odmah zaustaviti", napisao je na Tviteru ruski ambasador pri IAEA Mihail Uljanov.
Ukrajina optužuje Rusiju za ubistvo dvoje zaposlenih
Sa druge strane,- šef ukrajinske agencije za nuklearnu energiju izjavio je 9. septembra da su ruske snage koje kontrolišu ukrajinsku nuklearnu elektranu u Zaporožju ubile su dvoje zaposlenih u tom postrojenju i pritvorile i zlostavljale desetine drugih.
"Dve osobe su na smrt pretučene. Ne znamo gde se sada nalazi desetak ljudi, odveli su ih (Rusi) i nakon toga nemamo informacija o tome gde se nalaze", rekao je Kotin u intervjuu za AFP i dodao da je privedeno oko 200 ljudi.
On je opisao trenutnu situaciju u fabrici kao "veoma tešku", navodeći "mučenje" osoblja i "premlaćivanje osoblja".
Poslednji dalekovod koji povezuje elektranu sa ukrajinskom električnom mrežom prekinut je u ponedeljak, ostavljajući elektranu bez spoljnog izvora električne energije. Ona dobija struju za sopstvene bezbednosne sisteme iz jedinog od šest reaktora koji je ostao u funkciji.
Energoatom, državni nuklearni operater u Ukrajini, saopštio je u petak da su popravke spoljnih vodova nemoguće zbog granatiranja i da rad elektrane u takozvanom statusu "ostrva" nosi "rizik od kršenja standarda radijacije i zaštite od požara".
U slučaju prekida struje, elektrana će moći da se osloni samo na dizel motore "za hlađenje nuklearnog materijala".
Dodaje se da "samo povlačenje Rusa iz elektrane i stvaranje bezbednosne zone oko nje može normalizovati situaciju u elektrani" i da će "tek tada svet moći da odahne".
Kotin je za AFP izjavio da Ukrajina podržava demilitarizaciju nuklearne elektrane, ali ne i "stvaranje nekih bezbednosnih zona sa zajedničkom kontrolom sa Rusima".
"Onda je to naravno za nas neprihvatljiva odluka", rekao je Kotin.
"Insistiraćemo na stvaranju demilitarizovane zone oko fabrike, uključujući i učešće mirovnih grupa", dodao je on.
Kotin je takođe rekao da Ukrajina insistira da Rusija ukloni vojnu opremu iz fabrike i da osoblje ruske nuklearne agencije Rosatom napusti to područje.
"Za ovo međunarodni partneri treba da izvrše veliki pritisak na Rusiju da ispuni uslove koje su postavile ukrajinske vlasti i IAEA", istakao je.
Međunarodna agencija za atomsku energiju je prošle nedelje poslala tim od 14 ljudi na lokaciju. Dva člana ostaju tamo na stalnoj osnovi kako bi osigurali bezbednost objekta.
Kijev je u sredu pozvao na uspostavljanje međunarodne misije u elektrani i evakuaciju stanovništva iz tog područja zbog straha od nuklearne katastrofe.
Vaš browser nepodržava HTML5
Da li se Černobilj može ponoviti u Zaporožju?