General u penziji Vesli Klark (Wesley Clark) poručio je 7. jula u Prištini da je impresivno gledati koliko je Kosovo napredovalo ka demokratiji i slobodi.
Klark na Kosovu boravi na poziv ministra odbrane Armenda Mehaja.
Sa njim se u Prištini sastao i premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti koji je istakao da je „NATO intervencija bila prekretnica za Kosovo, istoriju naše zemlje i naroda“.
Kosovo je odlučno u nameri da postane članica NATO-a, rekao je Kurti kako se navodi u saopštenju iz Vlade Kosova.
Klark je Kurtiju čestitao na dosadašnjim postignućima Vlade Kosova, te preneo podršku ciljevima za ekonomski razvoj i prosperitet.
„Kosovo je najveći prijatelj Sjedinjenih Američkih Država u Evropi“, rekao je Klark, te dodao da je Kosovo „uspešna priča za SAD“.
Prethodno je Klark razgovarao i sa predsednicom Kosova Vjosom Osmani koja je podvukla da SAD simbolizuju „odlučnost demokratskog sveta u odbrani ljudskih života koji su bili ugroženi samo zato što su pripadali nekoj drugoj nacionalnosti".
Sa Klarkom su se sastali i ministarka spoljnih poslova Donika Grvala (Gervalla), te predsednik Skupštine Kosova Gljauk (Glauk) Konjufca.
Ministar odbrane Kosova Mehaj je na zajedničkoj konferenciji za novinare izjavio kako je generala Veslija Klarka upoznao sa dostignućima Kosovskih bezbedonsnih snaga (KBS) kojima je prioritet učlanjenje u NATO.
Mehaj je rekao i da će škola za oficire dobiti naziv po Vesliju Klarku a kao zahvalnost za sve što je učinio za Kosovo.
Vesli Klark je bio na čelu evropskih snaga NATO-a, koje su 1999. godine započele intervenciju na tadašnju Saveznu Republiku Jugoslavije (SRJ) kako bi se prekinula ubistva, deportacije i masovni progoni kosovskih Albanaca od strane srpskih snaga.
Odluka o bombardovanju Jugoslavije, bez saglasnosti Ujedinjenih nacija, doneta je nakon neuspešnih pregovora delegacija Kosova i SRJ u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999.