Mediji u Srbiji su dužni da prilikom izveštavanja koriste rodno senzitivni jezik, propisano je novim Zakonom o rodnoj ravnopravnosti koji je Skupština Srbije nedavno usvojila.
Iako u zakonu, koji je stupio na snagu 1. juna 2021, nije navedena kazna za kršenje ovе odredbе zakona, one su izazvale velike polemike u javnosti između konzervativaca koji rodno senzitivan jezik smatraju nasiljem nad jezikom i feminističkih krugova koji to smatraju pitanjem prisustva žena na važnim pozicijama u jeziku.
Promovisanje ravnopravnosti ili 'kvarenje' jezika?
„To je civilizacijsko pitanje i ne znam zašto bi neko imao nešto protiv toga da kaže lektorka, sudinica, psihološkinja“, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Dubravka Valić Nedeljković, profesorka u penziji na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
Za nju, ovo je pitanje direktno povezano sa rodnom ravnopravnošću.
„To je važno jer (rodno senzitivan jezik, prim. aut.) ukazuje na to da su žene visoko kompetentne, da obavljaju različite poslove visoke specijalizacije isto kao i muškarci i onda moraju da budu vidljive u jeziku“, kaže ona.
Profesorka Dubravka Valić Nedeljković
Prema njenom mišljenju, otpor prema korišćenju ženskih oblika postoji zato što su se žene ranije retko bavile u društvenom smislu važnim profesijama i zauzimale visoke položaje.
„Neko je smislio normu da muški rod bude važeći i za žene i za muškarce. Izraz učiteljica je, na primer, dugo prihvaćen jer su žene obavljale taj posao, ali gotovo da uopšte nije bilo žena filozofkinja, sudinica ili lekarki, pa je ta norma bila donekle primenjiva“, navodi Valić Nedeljković.
Ipak, ona ističe da su se gramatike i pravopisi tokom godina menjali.
„Naravno da su se (udžbenici, prim. aut.) razlikovali jer se društvo razvijalo. Jezik treba da bude odraz društva“, ističe ona.
Ipak, predstavnici određenih naučnih krugova smatraju da korišćenje ženskih oblika kao što su pilotkinja i borkinja nije u skladu sa jezičkom normom.
Zakonu o rodnoj ravnopravnosti, koji je u aprilu 2021. bio još uvek u formi predloga, usprotivio se Odbor za standardizaciju jezika.
Odbor za standardizaciju jezika je, inače, naučno-stručno telo obrazovano 1997. godine pri Institutu za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti. Ovo telo bavi se jezičkom politikom i praksom, odnosno donosi savete, preporuke, reagovanja, mišljenja o raznim pitanjima koja se tiču srpskog jezika.
U saopštenju koje je prosleđeno RSE, između ostalog, piše da su odredbe Zakona o rodnoj ravnopravnosti „u suprotnosti sa celom istorijom norme srpskog književnog jezika“ jer se ovim zakonom nameću jezički oblici koji nisu prihvaćeni u praksi.
U saopštenju se pojedini ženski oblici poput akademkinja i dopisnica nazivaju „nasiljem nad zakonitostima“ srpskog jezika.
Odbor se i ranijih godina oglašavao o ovom pitanju. Na sajtu Odbora objavljen je nacrt odluke ovog tela iz 2018. godine u kom se preporučuje korišćenje „generičkog muškog roda“ za pojedina zanimanja koje obavljaju žene i muškarci kako se ne bi narušila „jezička norma“. „Generički muški rod“ podrazumeva da je muški oblik pojedinih imenica univerzalan i da se primenjuje i na žene i na muškarce, te, prema stavu Odbora, nije potrebno praviti ženske oblike za zanimanja kao što su pilot ili akademik.
Vaš browser nepodržava HTML5
Epidemiolog ili epidemiološkinja - put do rodne ravnopravnosti?
Za koga je važan rodno senzitivan jezik?
„Sećam se kod nas na Univerzitetu da je jedna rektorka tražila da se sa vrata skine natpis rektorka i stavi rektor. To je prosto neverovatno“, kaže profesorka Valić Nedeljković.
I pojedine funkcionerke u Srbiji svoju poziciju imenuju u muškom rodu, poput Jadranke Joksimović koja je na čelu Ministarstva za evropske integracije.
Joksimović je 2020. u Skupštini Srbije, prema izveštavanju RTS-a, reagovala na obraćanje jednog poslanika koji joj se obratio sa „ministarko“. Ona je odgovorila na to da je ona „ministar“, a ne „supruga ministarka“.
Valić Nedeljković smatra da to ukazuje da su žene nekada nesvesne značaja koju njihova pozicija i način na koji one to imenuju ima na položaj drugih žena.
„One (žene, prim. aut.) koje insistiraju na muškom obliku hoće da nam kažu da su one jednako važne kao bilo koji muškarac. Pošto zajednica više ceni muškarca u toj poziciji, onda će ona na svom kabinetu napisati rektor. One treba da razumeju da je za čitav ženski rod važno što su one na toj poziciji, a ne samo za njih lično i njihovo poslovno okruženje“, ističe ona.
Sa druge strane, iz Odbora za standardizaciju srpskog jezika smatraju da rodno senzitivan jezik ne utiče na rodnu ravnopravnost.
„Gramatička kategorija ženskog roda nije jedino sredstvo za obezbeđivanje vidljivosti žena u srpskom ili bilo kom drugom jeziku, niti pak može uticati na diskriminaciju ili ravnopravnost žena“, tvrdi se u nacrtu iz 2018. godine.
U ovom nacrtu Odbor ističe da Zakon o ravnopravnosti polova koji je donet 2009. godine ne koristi rodno senzitivan jezik.
U tom zakonu zaista je navedeno da „termini kojima su u ovom zakonu označeni položaji, profesije, odnosno zanimanja, izraženi u gramatičkom muškom rodu, podrazumevaju prirodni muški i ženski rod lica na koje se odnose“.
Ipak, nedavno donet Zakon o rodnoj ravnopravnosti na direktan način dovodi u vezu ravnopravnost žena i muškaraca i jezičku upotrebu ženskih oblika za profesije.
„Rodno osetljiv jezik jeste jezik kojim se promoviše ravnopravnost žena i muškaraca i sredstvo kojim se utiče na svest onih koji se tim jezikom služe u pravcu ostvarivanja ravnopravnosti, uključujući promene mišljenja, stavova i ponašanja u okviru jezika kojim se služe u ličnom i profesionalnom životu“, piše u tom zakonu.
Na sajtu republičkog Zaštitnika građana može se pronaći „Uputstvo za standardizovan nediskriminativan govor i ponašanje“ u kom se preporučuje da „pojmovi koji označavaju nazive položaja, profesija, zanimanja, zvanja, titula, radnih mesta žena navode se po pravilu uvek u ženskom gramatičkom rodu“.
U istom dokumentu se ističe da je jezička nevidljivost žena neprihvatljiva.
„Korišćenje rodno senzitivnog/diferenciranog jezika je od suštinskog značaja i predstavlja važan korak u postizanju rodne ravnopravnosti, ako znamo da je jezik ogledalo društva i reflektuje sve društvene, zakonske i političke promene i odnose koji vladaju u društvu“, piše u spomenutom uputstvu.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković za RTS je u junu, povodom stupanja na snagu Zakona o radnoj ravnopravnosti, navela da je jezik važan i da koliko mi oblikujemo jezik i da toliko jezik oblikuje nas i da utiče na rodnu ravnopravnost.
Rodna (ne)senzibilnost u medijima
Profesorka Valić Nedeljković kaže da od više faktora zavisi da li će mediji koristiti rodno senzitivni jezik.
„To zavisi od samog novinara ili novinarke, odnosno od njihovog viđenja stvari. I zavisi od lektora ili lektorke, ukoliko medij ima zaposlenog/u za ta pitanja, što je veoma retko“, navodi ona.
Sa druge strane, ona ističe da je uloga medija veoma važna.
„Medij ima i obrazovnu funkciju. U okviru obrazovne funkcije medij mora da daje model ponašanja. Kada bi mediji uveli rodno senzitivan jezik, ljudi bi vrlo brzo počeli tako isto da govore“, navodi ona.
Istraživanje feminističkog kulturnog centra „Befem“ iz 2018, kako je RSE ranije izveštavao, pokazuje da u dnevnim novinama u Srbiji rodno senzitivan jezik nije dovoljno zastupljen i da postoji tendencija da se muški rod koristi za zanimanja koje obavljaju žene, a koja se smatraju važnim.
Analiza je obuhvatala 1.939 tekstova u četiri dnevna lista u Srbiji.