Kontroverzni turski biznismen Sedat Peker, koji se u Turskoj smatra jednom od najvažnijih ličnosti u "mafijaškim akcijama"' devedesetih godina prošlog veka, u poslednje dve godine utočište je našao na Kosovu i u drugim zemljama Zapadnog Balkana.
Peker ima dozvolu za privremeni boravak na Kosovu, a nedavno je pod lažnim identitetom dobio i pasoš Severne Makedonije. Tokom svog boravka na Kosovu, nekoliko puta se sastao i sa pojedinim zvaničnicima Kosova.
Ko je Sedat Peker?
U članku koji je objavljen u februaru 2019., organizacija Nordic Monitor opisuje Pakera kao najmoćniju ličnost iz sveta turske mafije. Nordic Monitor je istraživačka nordijska mreža sa sedištem u Stokholmu a pokriva verske, ideološke i etničke ekstremističke radnje i radikalne grupe, sa posebnim fokusom na Tursku.
Peker je 1997. godine bio optužen za ubistvo zbog čega je pobegao u Rumuniju, ali ga je sud u Turskoj nakon par meseci oslobodio tih optužbi.
BBC na turskom jeziku je izveštavao da je protiv njega pokrenuta istraga protiv organizovanog kriminala početkom 2000-ih godina koja je pet godina kasnije dovela do Pekerovog hapšenja.
Na kraju suđenja Peker je osuđen na 14 godina zatvora za krivično delo „Formiranje oružane terorističke grupe“, ali mu je potom kazna smanjena i on je pušten na slobodu 2014. godine.
Medijski izveštaji navode da je Peker u prošlosti bio usko povezan sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom.
Međutim, situacija se nedavno promeila jer su turske vlasti Pekera i njegovu kriminalnu grupu procesuirale zbog raznih kriminalnih aktivnosti.
Zbog toga je napustio zemlju a utočište potražio u zemljama Zapadnog Balkana.
Utočište na Kosovu
Nakon što je napustio Tursku, Peker je u poslednje dve godine boravio u Crnoj Gori, Albaniji, Severnoj Makedoniji a ponekad i na Kosovu, gde i dalje ima dozvolu za privremeni boravak koju je dobio 2014. godine.
Njegova boravišna dozvola važi do 29. decembra 2021.
Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova Kosova, Peker je poslednji put na teritoriju Kosova ušao 18. januara 2021. godine a samo dva dana kasnije je otišao u Albaniju.
Mediji u Severnoj Makedoniji su izvešavali da je Peker zbog kršenja dozvole o boravku uhapšen i istog dana deportovan na Kosovo.
Peker je trenutno u bekstvu a njegovo mesto boravka nije poznato.
Pekerova kriminalna prošlost nije sprečila političare da se sretnu sa njim
Za pojedine političare sa Kosova, kriminalna prošlost turskog biznismena Pekera nije bila prepreka da se sretnu sa njim.
Fikrim Damka, lider Turske demokratske partije Kosova, koji je trenutno ministar za regionalni razvoj, ranije je održao nekoliko sastanaka sa Sedatom Pekerom. Na internetu postoji nekoliko slika na kojima se Peker vidi u pratnji ministra Damke.
Radio Slobodna Evropa (RSE) je ministru Damki poslao upit o razlozima sastanaka sa Pekerom, te da li se sa njim ponovo sastajao, međutim on nije odgovarao na poruke a nije se javljao ni na telefonske pozive.
Na jednom od sastanaka između Pekera i Damke, bio je prisutan i tadašnji zamenik ministra unutrašnjih poslova Kosova Iljdirej Bajram (Yildiray Bayram), koji je takođe iz redova turske zajednice na Kosovu.
Peker je 2019. posetio i opštinu Mamuša, opštinu sa većinskim turskim stanovništvom na Kosovu. Zvanično ga je primio i gradonačelnik te opštine Abdulhadi Krasnić (Abdylhadi Krasniç).
Krasnić je, govoreći o tom sastanku, rekao da nije znao ko je gost koji ga čeka u kancelariji.
„Jednom je održan sastanak, to je bilo preko nekih prijatelja. Naš prijatelj, koji sada živi u Turskoj, bio je ovde i rekao je da želi da me poseti, ja sam rekao u redu. Jednom je bio u Mamuši i to je to“, naveo je Krasnić.
On tvrdi da je Peker zatražio sastanak sa njim isključivo u svojstvu biznismena i dodaje da ne postoji nikakva mogućnost da se ponovo sretnu.
Tokom druge posete Kosovu, Peker se sastao sa gradonačelnikom Elezovog Hana, Rufki Sumom.
Nakon reakcija i interesovanja medija, opština Elezov Han je sa svoje web stranice i društvenih mreža obrisala najavu sastanka sa Pekerom.
Suma je, u jednoj od svojih izjava, rekao da nije znao niti je imao bilo kakve informacije o Sedatu Pekeru pre nego što ga je upoznao.
Opštine Elezov Han i Mamuša, kao i osobe pomenute u ovom tekstu, izbrisale su najave i fotografije sastanaka sa Sedatom Pekerom.
Pekerovi saučesnici uhapšeni su u Turskoj
U petak, 9. aprila 2021., turske vlasti su izvele veliku akciju u okviru koje je izvršen pretres na više od 120 lokacija. Tom prilikom je uhapšeno oko 60 osoba za koje se sumnja da su deo kriminalne grupe na čijem je čelu Sedat Peker, a koji je u bekstvu.
Turska policija je takođe izvršila pretres Pekerove kuće, u kojoj žive njegova supruga i deca.
RSE je 12. aprila poslao upit Pekerovoj supruzi Gezge sa pitanjem da li zna gde se nalazi njen suprug i da li i dalje imaju aktivni biznis na Kosovu, ali ona nije odgovorila.
Peker osumnjičen za ilegalno nabavljanje pasoša Severne Makedonije
Ministarstvo unutrašnjih poslova Severne Makedonije je 7. aprila saopštilo da je uhapšeno devet policajaca koji su osumnjičeni da su lažne pasoše davali članovima kriminalne grupe koje su umešane u šverc droge i druge ilegalne aktivnosti.
Prema podacima MUP Severne Makedonije, ti policajci su lažne pasoše obezbedili za 215 osoba od kojih su njih 214 strani državljani a među njima je i Sedat Peker.
On je pasoš dobio pod lažnim imenom Djadina Ademovskog iz Skoplja.
Na Kosovu ne daju nikakve informacije
Nakon akcije u Severnoj Makedoniji, Radio Slobodna Evropa je od kosovskog Ministarstva unutrašnjih poslova, Policije Kosova i Državnog tužilaštva zatražio informacije o Sedatu Pekeru.
Međutim, iz MUP-a Kosova i Državnog tužilaštva odgovor do objavljivanja ovog teksta nije stigao dok su iz Policije kratko saopštili da ne mogu da dele informacije o ulasku i izlasku Sedata Pekera, jer je to u suprotnosti sa Zakonom o ličnim podacima.
„Na osnovu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i sistema upravljanja granicom koji sadrži poverljive podatke, ne možemo pružiti takve informacije koje su zaštićene zakonom, osim kada to zahteva nadležni organ“, navodi se u odgovoru iz Policije Kosova.
Iako nadležne institucije nisu želele da odgovore na pitanja, MUP je spominjao Sedata Pekera u januaru ove godine.
Peker je tada uhapšen zbog kršenja dozvole o boravku. Kako je saopšteno, Peker je odbio da bude deportovan u Tursku sa obrazloženjem da ga tamo čeka nečovečno mučenje.
Mediji u Severnoj Makedoniji su izvestili da je Peker na lični zahtev deportovan na Kosovo. Tada je navedeno da Sedat Peker ima kosovsko državljanstvo, što je Ministarstvo unutrašnjih poslova demantovalo.
U januaru ove godine, Ministarstvo unutrašnjih poslova je objasnilo da Sedat Peker nema državljanstvo Kosova već dozvolu za privremeni boravak koja mu je izdata 2014. godine.
„Ministarstvo unutrašnjih poslova može da potvrdi da dotična osoba nema kosovski pasoš, kako je prijavljeno, već ima samo dozvolu za privremeni boravak, na ime preduzeća koje je registrovano u Prizrenu, od 2014. godine i važi do 29.12. 2021 “, navedeno je u saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova 20. januara 2021. godine.
Zbog nedostatka zvaničnih odgovora od strane kosovskih institucija, Radio Slobodna Evropa je pokušao da identifikuje poslovanje Sedata Pekera, na osnovu kog je dobio dozvolu za privremeni boravak.
Uprkos brojnim naporima, RSE nije uspeo da pronađe nijedno preduzeće na Kosovu koje je registrovano na ime kontroverznog turskog biznismena.
Nakon akcije u Turskoj protiv kriminalne grupe na čelu sa Sedatom Pekerom, Radio Slobodna Evropa je poslao upit i ambasadi Turske u Prištini sa pitanjem da li su zatražili saradnju po pitanju lociranja Sedata Pekera.
RSE je turskoj ambasadi objasnio da, na osnovu informacija kosovskog MUP-a, Peker ima boravišnu dozvolu i veruje da ima registrovanu firmu.
„Ambasada nema informacije o vašem pitanju“, pisalo je kratko u odgovoru.
Peker na društvenim mrežama
Iako iza sebe ima kriminalnu prošlost, aktivnosti Sedata Pekera na društvenim mrežama prati preko dva miliona ljudi.
Od kako je pušten iz zatvora 2014. godine, Peker je dobijao sve veći broj pratilaca.
Na svom profilu na društvenoj mreži Instagram ima oko 970 hiljada pratilaca. Na Fejsbuku oko 1,6 miliona, a na Tviteru više od 200 hiljada pratilaca. Pekeru nije zabranjeno ni prisustvo na You Tube kanalu gde ima više od 61 hiljade pratilaca.
Peker je aktivan na svim društvenim mrežama, objavljuje materijale, informacije i fotografije sa svojih aktivnosti i sastanaka sa raznim ličnostima.
Postao je poznat i po pretnji koju je uputio turskim akademicima 2016. godine u kojoj je rekao: „Prolićemo vašu krv i plivati u njoj!“.
Ta pretnja je povezana sa Akademskom deklaracijom o miru, u kojoj je 1.200 akademika optužilo tursku vladu za izvođenje oštrih akcija u pretežno kurdskom regionu Turske na jugoistoku te zemlje.
Ta deklaracija je u to vreme iritirala predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana, koji je je koristio uvredljiv jezik protiv intelektualaca.
*Priredila: Sandra Cvetković