Diskriminacije Roma ima i u Evropskoj uniji (EU) i u Srbiji, ali se ulažu napori da se prepozna romska kultura i njen doprinos istoriji evropske civilizacije, kao i da se Romi podstiču da se školuju i zapošljavaju.
To je u sredu, 7. aprila, uoči Međunarodnog dana Roma koji se obeležava 8. aprila, ocenjeno u Beogradu, na konferenciji "Prevazilaženje anticiganizma u Evropi", u organizaciji Kancelarije Saveta Evrope u Srbiji.
Šef Kancelarije Saveta Evrope u Srbiji Tobias Flesenkemper je na konferenciji priređenoj u Palati Srbije rekao da su "poslednje tri decenije ujedinjavanja zemalja Evrope posebno bile posvećene problemima Roma i njihovom doprinosu evropskoj civilizaciji i kulturi".
"Romi su postali mnogo vidljiviji i njihov glas je među najglasnijim manjinama u Evropi", kazao je Flesenkemper.
Međutim, ukazao je da postoji i "anticiganizam kao specifična forma rasizma", koji je definisala Komisija Saveta Evrope za borbu protiv rasizma i netolerancije, protiv kojeg se treba boriti.
Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici (Fabrizi) rekao je da je "romska zajednica najveća etnička grupacija u Evropi, ali da su Romi i dalje najviše diskriminisani i marginalizovani". Sličan problem je i u Srbiji, čije rešavanje EU podstiče kroz ispunjavanje uslova u nekoliko pretpristupnih poglavlja, rekao je on.
"EU je partner Srbiji u ovom važnom procesu. Važna je uloga i lokalnih vlasti za unapređenje položaja i standarda postavljenih od strane EU, a Evropska unija je i najveći donator u Srbiji za unapređenje prava Roma", rekao je Fabrici i dodao da je iz budžeta EU dato blizu 30 miliona evra za projekte za osnaživanje Roma.
Priče Roma na sajtu Ministarstva
Ministarka Srbije za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić rekla da je za Rome "obrazovanje ključno" i da se onima koji se obrazuju moraju obezbediti uslovi da se zaposle "ravnopravno sa drugim učesnicima koji su završili slične škole".
"Ne možete zabraniti predrasude, ali možete doneti zakone koji mogu zabraniti ponašanje koje počiva na predrasudi", kazala je Čomić.
Rekla je da je njeno ministarstvo "na usluzi svim nacionalnim savetima, pa i romskom", i da će o tome šta je najpotrebnije uraditi, "pitati Rome šta žele da uradimo, jer to ne zna niko bolje od njih".
Čomić je kazala da će njeno ministarstvo, u saradnji s civilnim društvom, radi borbe protiv diskriminacije sakupiti i štampati "250 priča za 250 poslanika" Skupštine Srbije povodom predloga Zakona o rodnoj ravnopravnosti, zabrani diskriminacije i zakona o istopolnim zajednicama. Te priče koje će, na osnovu ličnih doživljaja, a bez otkrivanja identiteta, napisati oni koji su diskriminisani, biće podeljene svim poslanicima pre glasanja o ovim zakonima.
Prema njenim rečima, "priče Roma koji su imali iskustva o rasizmu biće na vrhu sajta Ministarstva".
Ambasador Nemačke, Tomas Šib (Thomas Schieb), rekao je da njegova zemlja, naročito zbog svoje uloge u Drugom svetskom ratu i Holokaustu, ima posebnu obavezu da se bori protiv diskriminacije i rasizma.
"Romi u Srbiji i drugim zemljama spadaju među najsiromašnije grupe, posebno ugrožene u krizi izazvanoj covidom. Nemačka je posvećena iskorenjivanju diskriminacije Roma, a borba protiv govora mržnje jedan je od prioriteta predsedavanja Nemačke Savetom Evrope", istakao je Šib.