U Beogradu se 12. marta obeležava osamnaest godina od ubistva premijera Srbije i lidera Demokratske stranke Zorana Đinđića.
U dvorištu zgrade Vlade Srbije, na mestu gde je Đinđić ubijen 2003. godine, cveće i sveće položili su premijerka Ana Brnabić i članovi aktuelne Vlade koju predvodi Srpska napredna stranka.
Vence će na spomen-ploču položili su i članovi Vlade koju je vodio Zoran Đinđić.
Premijerka Ana Brnabić i članovi Vlade Srbije u dvorištu zgrade Vlade gde je Đinđić ubijen 12. marta 2003. godine
Delegacija Demokratske stranke na čelu sa predsednikom Zoranom Lutovcem, koja je danas u opoziciji, položila je vence na njegov grob u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.
Lutovac je ocenio da je Srbija 18 godina posle ubistva Đinđića "bliža propadanju iz devedesetih, nego Evropskoj uniji i da, nažalost, Đinđić nije bio u pravu kada je rekao da se reforme u Srbiji neće zaustaviti njegovim uklanjanjem", navedeno je u saopštenju Demokratske stranke.
"Upravo se to desilo. I simbolički i suštinski reforme su najpre zaustavljene, a potom smo se vratili nekoliko koraka nazad i u pogledu ekonomskih, političkih i pravnih regormi. Nema vladavine prava, slobode medija, niti slobodnih izbora", rekao je Lutovac.
Delegacija Demokratske stranke na čelu sa predsednikom Zoranom Lutovcem na Novom groblju u Beogradu, 12. mart
Vence su na groblju položili i predstavnici opozicionih Nove stranke i Stranke slobode i pravde na čijem je čelu Dragan Đilas.
Nova stranka saopštila je da Đinđićeve ideje vodilje i danas žive u Srbiji i da su novim generacijama potrebnije više nego ikada.
Obnovljen mural sa likom Zorana Đinđića
Predstavnici Kancelarije za lokalne i inovativne politike i opozicione Nove stranke obnovili su 12. marta mural sa likom Zorana Đinđića u Beogradu.
Kancelarija za lokalne i inovativne politike saopštila je da je mural obnovljen uklanjanjem grafita, ispisa i boje sa zaštitnog stakla.
Mural sa likom ubijenog premijera Srbije je do sada više puta uništavan. Nalazi se na platou ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu, odakle su kretale čuvene građanske demonstracije devedesetih godina, nedaleko od Studentskog trga gde je Đinđić stanovao sa porodicom.
Pročitajte i ovo: Ponovo uništen mural s likom Zorana ĐinđićaPolitička pozadina bez epiloga
Zoran Đinđić ubijen je 12. marta 2003. godine na ulazu u zgradu Vlade Srbije. Zbog organizovanja ubistva na 40 godina zatvora osuđen je bivši komandant Jedinice za specijalne operacije Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, Milorad Ulemek Legija.
Na istu kaznu osuđen je i Zvezdan Jovanović, neposredni izvršilac ubistva i bivši Ulemekov zamenik.
Politička pozadina ubistva Zorana Đinđića još nije otkrivena.
Pročitajte i ovo: Zašto nisu otkriveni nalogodavci Đinđićevog ubistvaVlada Srbije je nekoliko sati posle ubistva proglasila vanredno stanje. Kao izvršioci su odmah osumnjičeni i pripadnici zemunskog kriminalnog klana.
Tokom vanrednog stanja, koje je trajalo do 22. aprila 2003, u policijskoj akciji "Sablja" uhapšeno je 11.665 osoba, među kojima je bilo partijskih funkcionera, visokih vojnih oficira, nosilaca pravosudnih funkcija i estradnih zvezda, a neki od njih su proveli određeno vreme u pritvoru.
Vođe zemunskog klana Dušan Spasojević i Mile Luković stradali su dve nedelje posle ubistva u operaciji "Sablja", jer su prilikom hapšenja u selu Meljak kod Beograda pokušali da pruže otpor.
U avgustu 2003. podignuta je optužnica protiv 44 osobe za učešće u organizovanju ubistva, a suđenje je počelo 22. decembra 2003. u Okružnom sudu u Beogradu.
Oni su 23. maja 2007. godine proglašeni krivim i osuđeni na ukupno 378 godina zatvora.
Pročitajte i ovo: Korać: Krivična odgovornost zbog obezbeđenja ĐinđićaU obrazloženju presude između ostalog je navedeno i da je ubistvo Zorana Đinđića političko ubistvo upereno protiv države, u kome su učestvovali kriminalizovani deo Jedinice za specijalne operacije i kriminalni klan Dušana Spasojevića.
Ukazom Vlade Srbije 25. marta 2003. godine, Jedinica za specijalne operacije je rasformirana.
Prvi demokratski premijer
Zoran Đinđić bio je prvi premijer Srbije posle pada vlasti nekadašnjeg predsednika Srbije i Savezne republike Jugoslavije Slobodana Miloševića 2000. godine i dolaska na vlast Demokratske opozicije Srbije. Vlada na čijem je čelu bio, izabrana je 25. januara 2001. godine.
Vlada Zorana Đinđića započela je socijalne i ekonomske reforme. Za vreme njegove vlasti uspostavljene su dobre relacije sa zapadnim zemljama, među kojima i sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Đinđićeva vlada zalagala se za saradnju sa Haškim tribunalom, a tokom njenog mandata uhapšeno je nekoliko haških optuženika, među kojima i Slobodan Milošević.
Zoran Đinđić bio je jedan od osnivača Demokratske stranke, na čijem čelu ostao do ubistva.
Vaš browser nepodržava HTML5
Đinđićeva zaostavština