Ukupno 15 kineskih letelica, uključujući 12 borbenih aviona, ušlo je 24. januara u zonu identifikacije vazdušne odbrane Tajvana, saopštilo je ostrvsko ministarstvo odbrane.
Ministarstvo odbrane Tajvana navelo je da je Kina i dan ranije, 23. januara, poslala osam bombardera i četiri borbena aviona, prenela je agencija Asošiejted pres (AP).
Prema navodima Ministarstva, Tajvan je odgovorio slanjem lovaca, upozorenja putem radio-veze i "razmeštanjem raketnih sistema protivvazdušne odbrane radi nadziranja aktivnosti".
Kina za sada nije komentarisala te događaje.
Pročitajte i ovo: Kina: Tajvanski separatisti će 'ostaviti smrad za 10.000 godina'Snage vlade u Pekingu često izvode slične letove, čiji je cilj vršenje pritiska na predsednicu Tajvana Caj Ing-Ven, kako bi priznala da je to ostrvo deo Kine.
Uz ljudska prava, trgovinske sporove i prvobitni odgovor Kine na pandemiju korona virusa, pitanje Tajvana je i jedno od ključnih razmimoilaženja Pekinga i Vašingtona.
Sjedinjene Države su potvrdile podršku Tajvanu povodom slanja kineskih aviona u blizinu ostrva, koje se vidi kao očigledan pokušaj zastrašivanje tajvanske demokratske vlade, ali i kao test za odlučnost nove američke administracije, navodi AP.
Američki Stejt department je naveo da je zabrinut zbog kineskog "obrasca višestrukih pokušaja zastrašivanja suseda, uključujući Tajvan".
"Pozivamo Peking da obustavi vojni, diplomatski i ekonomski pritisak na Tajvan i da se umesto toga angažuje u smislenom dijalogu sa demokratski izabranim predstavnicima Tajvana", naveo je Stejt department.
Pročitajte i ovo: Prokineske lažne vesti na Tajvanu uoči predsedničkih izboraStejt department je dodao da će Vašington nastaviti da produbljuje veze s Tajvanom i da obezbeđuje odbranu tog ostrva od kineskih pretnji, uz podršku mirnom rešenju otvorenih pitanja između dve strane.
Narodna Republika Kina i Tajvan imaju zasebne vlade od kineskog građanskog rata, vođenog u drugoj polovini četrdesetih godina prošlog veka.
Posle poraza u građanskom ratu od komunista, nacionalisti predvođeni Čang Kaj-Šekom prešli su na Tajvan, ostrvo udaljeno 160 kilometara od kineskog kopna, i na njemu uspostavili vladu 1949. godine.
Tajvan od tada faktički funkcioniše kao nezavisna država, ali Peking smatra to ostrvo delom svoje teritorije.