Nastavak iranskog obogaćivanja uranijuma do 20 odsto predstavlja veliku opasnost za širenje nuklearnog oružja i "dodatno podriva" međunarodni sporazum o iranskom nuklearnom programu, saopštile su u sredu vlasti Nemačke, Francuske i Velike Britanije.
Te tri zemlje, koje su potpisnice sporazuma, smatraju da "ne postoji verodostojno opravdanje" za novo odstupanje Irana od sporazuma, navodi se u zajedničkom saopštenju te tri zemlje koje su pozvale Teheran da "odmah obustavi proces obogaćivanja uranijuma".
Berlin, Pariz i London izrazili su zabrinutost zbog "očiglednog kršenja" iranskih obaveza i istakli da proces koji je pokrenuo iranski režim "rizikuje da dovede u pitanje vitalnu priliku" razgovora sa budućom administracijom američkog predsednika Džozefa Bajdena (Joseph Biden).
Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) saopštila je u utorak da je Iran pokrenuo postupak proizvodnje obogaćenog uranijuma u podzemnom nuklearnom postrojenju Fordo, i da to predstavlja novo kršenje nuklearnog sporazuma iz 2015. godine.
Sporazum, čiji je zvanični naziv Zajednički sveobuhvatni akcioni plan (JCPOA), potpisali su u julu 2015. godine u Beču Iran i grupa 5 plus 1, koju je činilo pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN (Kina, Francuska, Rusija, Velika Britanija, SAD) i Nemačka kao potpisnica u ime EU.
Sporazumom se Iran obavezao da će obogaćivanje uranijuma ograničiti na 3,67 odsto, što je dovoljno za pokretanje komercijalnih nuklearnih elektrana, u zamenu za ukidanje ekonomskih sankcija.
Iranski parlament nedavno je doneo odluku o povećanju nivoa obogaćivanja uranijuma posle ubistva iranskog fizičara Mohsena Fahrizadeha. Iran sumnja da iza ubistva naučnika stoji Izrael.
Iran je pre postpisivanja sporazuma u Beču 2015. obogaćivao uranijum do 20 odsto, što je zemlju dovelo na ivicu rata sa Izraelom.
SAD su u maju 2018. godine jednostrano istupile iz sporazuma sa Iranom i prestale da učestvujuju u svim aktivnostima koje on predviđa.
Odluku da ponovo obogaćuje 20 odsto – što je manje od neophodnih 90 procenata za pravljenje atomske bombe – nije donela vlada umerenog predsednika Hasana Rohanija, već parlament u kome od prošle godine dominiraju konzervativci, prenosi Frans pres.
Ovaj potez Teherana je usledio dve nedelje uoči inauguracije američkog predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden).
On je nagovestio da namerava da vrati SAD u sporazum JCPOA, iako pod novim uslovima.
Poput Pariza i Berlina, Bajden ističe da želi da pregovara o širem spektru pitanja sa Teheranom, posebno oko njegovih projektila i regionalnog uticaja, na šta Islamska republika ne gleda blagonaklono, podseća Frans pres.
Iako je Rouhani više puta pokazao otvorenost prema dolazećoj Bajdenovoj administraciji, on je zahtevao bezuslovno ukidanje američkih sankcija.