Skupština Srbije usvojila je po hitnom postupku Kodeks ponašanja narodnih poslanika. Za Kodeks je glasalo 188 poslanika, protiv su bila dva poslanika, a jedan poslanik nije glasao.
Predlog se našao na dnevnom redu Parlamenta u jeku rasprava o prekoračivanju standarda prihvatljive komunikacije, te širenja najrazličitijih uvreda protiv političkih i javnih ličnosti u Srbiji. Takav govor šire vladajući poslanici, od kojih nakon izbora održanih 21. juna ubedljivu većinu imaju oni sa liste predsednika države "Aleksandar Vučić - za našu decu" - 170 od ukupnog broja od 250.
Dok poslanici vladajuće većine smatraju da će etički kodeks staviti tačku na uvrede, govor mržnje i omalovažavanja u srpskom parlamentu, iz Otvorenog parlamenta, tima nevladine organizacije Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), poručuju da taj dokument treba da bude povučen iz procedure jer ne postavlja demokratske standarde u Skupštini na viši nivo.
Vlast o predloženom kodeksu
Predsednik Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja i šef poslaničke grupe vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Martinović rekao je obrazlažući Predlog, da će Kodeks ponašanja poslanika biti „ugaoni kamen na kojem će počivati srpska parlamentarna demokratija“.
Naveo je da će etički kodeks doprineti da Narodna skupština postane mesto dijaloga poslanika različitih političkih opcija, koji neće jedni drugima biti neprijatelji, koji će biti dostupni medijima i građanima i koji će raditi isključivo u javnom interesu.
Kodeks će biti "ugaoni kamen na kojem će počivati srpska parlamentarna demokratija“, navodi poslanik vladajućih naprednjaka Aleksandar Martinović.
Etičkim kodeksom će, kazao je on, biti povučena “crvena linija“, granica do koje može da se ide jer, kako je naveo, "kritika nije kada se donese kamen u salu, ili kada neko pokušava da razvali vrata ili kada se upada u kabinet predsednika".
Aludira na incidente koje je 2019. godine izveo bivši narodni poslanik iz pokreta Dveri, Boško Obradović.
Govoreći o predlogu etičkog Kodeksa, poslanik SNS Veroljub Arsić za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da se nada da će ubuduće poslanici više da se bave temama koje su na dnevnom redu.
„Očigledno je da je iskustvo iz prethodnog saziva, kada su narodni poslanici bivšeg režima daleko odlazili i od teme i narušavali integritet i dostojanstvo ne samo Narodne skupštine već i poslanika i svih učesnika na političkoj sceni, nalagalo usvajanja ovakvog kodeksa“, rekao nam je Arsić.
Dodaje kako se nada će se o političkim različitostima raspravljati gde je takvoj raspravi i mesto – u Narodnoj skupštini, ali dodaje da će poštovanje Kodeksa, ipak, zavisiti od političke kulture narodnih poslanika.
Skupština Srbije tokom polaganja zakletve aktuelnog sastava Vlade na čelu sa premijerkom Anom Brnabić, 20. oktobra 2020.
Predlog etičkog Kodeksa navodi vrednosti koje bi poslanik trebalo da uvažava: istinu, pravičnost, poštenje, nepristrasnost, odgovornost, integritet, otvorenost i dostupnost građanima i medijima.
Kako se navodi u dokumentu, nije dozvoljena zloupotreba poslaničke funkcije radi lične ili partijske koristi.
Sankcioniše i plasiranje netačnih informacija koje bi narušile ugled Skupštine Srbije.
Prema Predlogu kodeksa, poslanik u Skupštinu Srbije neće moći da unosi zastave i simbole druge države, ali može isticati, kako se navodi, diskretne simbole političke partije, poput značke na reveru.
Kazne koje Kodeks predviđa u slučaju kršenja Kodeksa, jesu opomena i javna opomena na sajtu Skupštine Srbije 30 dana.
Ko i zašto poziva da se kodeks povuče?
Na drugoj strani, u analizi aktuelnog predloga Kodeksa ponašanja poslanika, Otvoreni parlament ukazuje da nedostaje usklađenost sa međunarodnim standardima u poređenju sa nacrtom iz 2014. godine, a koji nikada nije stigao na dnevni red Parlamenta.
U analizi se dalje ukazuje i da su izbačene ključne odredbe koje bi doprinele suštinskoj primeni Kodeksa i promeni ponašanja poslanika.
Otvoreni parlament zahteva povlačenje predloga Kodeksa ponašanja narodnih poslanika iz procedure jer, kako navode iz ovog tima nevladine organizacije CRTA za praćenje i unapređenje rada Skupštine, preti da postane još jedno sredstvo za obračun sa političkim neistomišljenicima, umesto instrument koji bi jačao parlamentarni integritet, vladavinu prava i poverenje građana.
Pitanja koja otvara novi kodeks
Tamara Branković iz Otvorenog parlamenta za RSE kaže da je nacrt Kodeksa koji je sačinjen 2014. godine, ali koji nikad nije dobio završnicu kao zakon, bio bolji.
Kako navodi, aktuelni Predlog kodeksa, za razliku od tog nacrta, ne predviđa da je za sprovođenje Kodeksa odgovoran Etički savet, telo koje bi činili poslanici iz više odbora i najmanje jedan predstavnik opozicije, već je sada predloženo da se o tome stara Administrativni odbor.
Branković kritikuje i to što Administrativni odbor, za razliku od Etičkog saveta, neće imati obavezu da deluje po službenoj dužnosti, već samo po prijavama poslanika, koje ne mogu biti anonimne.
Otvoreni parlament, kaže Branković za RSE, kritikuje i rešenje da i podnosilac prijave odgovara za kršenje Kodeksa, ako Odbor utvrdi da je prijava neosnovana i usmerena ka političkoj diskreditaciji drugog poslanika.
„Međutim, ostaje nejasno i nedefinisano koji su kriterijumi po kojima će Administrativni odbor da ocenjuje neosnovanost prijave, odnosno, šta to znači politička diskreditacija, koja je njena definicija i koji su kriterijumi za ustanovljavanje takve situacije“, kaže Branković za RSE, dodajući da to ostavlja prostor za obračunavanje sa političkim protivnicima.
U Predlogu kodeksa izbačena je kazna u vidu javnog izvinjenja poslanika, kao i obaveza obaveštavanja javnosti o odlukama i kaznama na plenarnoj sednici, navodi ona, uz ocenu da su nedovoljne sankcije opomena i javna opomena koje bi na skupštinskom sajtu stajale mesec dana.
Napadi na Đilasa
Zasedanja Skupštine u prethodnih nekoliko meseci, kada je mandat preuzeo nov sastav, u kojem nema poslanika najvećeg opozicionog bloka, Saveza za Srbiju, koji je bojkotovao izbore, obeležile su kritike na račun lidera tog Saveza, Dragana Đilasa.
Tako je poslanik SNS Srbislav Filipović, izjavio tokom zasedanja 17. decembra da je Đilas iza organizovanih kriminalnih grupa u regionu, čiji je cilj ubistvo predsednika države Aleksandra Vučića.
Burne reakcije izazvalo je i izlaganje šefa poslaničke grupe Ujedinjena dolina SDA Sandžaka Šaipa Kamberija (Shaip Kamberi) 28. oktobra, koji je kritikovao vlasti u Srbiji jer, kako je objasnio, nisu ništa uradile na integraciji Albanaca na jugu Srbije. On je ukazao i da iz redova ministara nema nikoga iz redova manjina.
Kamberi je naveo da u Srbiji postoji "svakodnevni jezik mržnje, seksizam i ocrnjavanje opozicije". On je ocenio i da cveta ksenofobija, kao i etiketiranje uvredljivim nazivima koji su ušli u "svakodnevni žargon".
Predsednik parlamenta, Ivica Dačić upozorio je Kamberija tokom sednice da "koristi rečnik koji je primeren Narodnoj skupštini da ne bi morao da preduzima mere", uz ocenu da je Kamberijevo izlaganje "provociranje".
Mandatarka za sastav nove vlade, koju je Skupština nekoliko sati kasnije i izglasala za premijerku, Ana Brnabić, navela je da nije tačno da su Albanci koji žive u opštinama na jugu Srbije diskriminisani, pitajući Kamberija "šta je on uradio za njih" s obzirom na to da je u politici duže od većine prisutnih u Skupštini.
Tokom zasedanja parlamenta u prethodnom periodu mogle su se čuti i kritike na račun medija u Srbiji, umetnika i glumaca. Tako je 25. oktobra poslanik SNS Marko Atlagić ocenio da glumica Seka Sabljić “nije patriota”.
Prethodno je Sabljić u intervjuu za nedeljnik NIN kritikovala vlasti u Srbiji i navela da je mafija u Srbiji legalizovana.
O rigoroznijim sankcijama
Đorđe Milićević, šef poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije (SPS), koalicionog partnera SNS-a, u skupštinskoj raspravi je rekao da je donošenje etičkog kodeksa poslanika potrebno jer poslanici ne treba da budu samo predstavnici političkih stranaka i građana, već primer za čitavo društvo.
On za RSE kaže da je trebalo predložiti rigoroznije sankcije poslanicima za kršenje Kodeksa:
Ja mislim da su sankcije trebalo da budu rigidnije i oštrije.Đorđe Milićević, poslanik socijalista u Skupštini Srbije
„Slažem se u jednom delu onoga što je sugestija Otvorenog parlamenta, a to je deo o sankcijama. Ja mislim da su sankcije trebalo da budu rigidnije i oštrije”, kaže Milićević za RSE.
On smatra da nije dovoljna sankcija za poslanika koji ne poštuje Ustav i zakone zemlje to što će 30 dana biti “okačen” na sajtu Narodne Skupštine.
“Smatram da je sankcija trebalo da bude daleko rigidnija“, kaže on.
Elvira Kovač, poslanica Stranke vojvođanskih Mađara (SVM), stranke koja je takođe koalicioni partner vladajuće SNS, rekla je da je Predlog kodeksa urađen uz poštovanja preporuka GREKO-a, tela Saveta Evrope, kao i Evropske komisije.
Poslanik Ujedinjene doline - SDA Sandžaka Mirsad Hodžić ocenio je, na drugoj strani, da će Kodeks biti „sredstvo uspostavljanja apsolutne kontrole nad javno izgovorenom reči“ i da je, kako je naveo, takav način ograničavanja slobode izražavanja štetan po parlamentarizam.
U Kodeksu se, kako je rekao u raspravi, poslanicima većine omogućava da se "stalno igraju uloge tužioca", podnoseći prijave protiv onih sa čijim se stavovima ne slažu.
Pročitajte i ovo: CRTA: Demokratija i evropske vrednosti u Srbiji u krizi
Da li je upitna usklađenost sa OEBS-om i Savetom Evrope?
Ana Stevanović, bivša poslanica Skupštine Srbije iz redova opozicionog pokreta „Dosta je bilo“, sada članica opozicione Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa, za RSE kaže da bi najpametnije bilo da se Predlog kodeksa povuče iz procedure.
„On ne predstavlja ništa drugo do samo još jedno sredstvo i oružje za obračun sa političkim neistomišljenicima, sa nama iz opozicije, a taj kodeks bi trebalo da bude instrument koji bi jačao parlamentarni integritet, koji bi mogao da vrati poverenje građana u narodne poslanike, koje gotovo da više i ne postoji i u vladavinu prava koja u ovoj zemlji ne postoji već osam godina“, kaže Stevanović za RSE.
Ona kaže da u Skupštini i ne postoje narodni već poslušni partijski poslanici.
Stevanović ističe da aktuelni Predlog kodeksa „pokazuje da nedostaje usklađenost sa standardima međunarodnih organizacija poput OEBS-a i Saveta Evrope“ i da ostaje nepoznanica ko je konsultovan u vezi sa tim“.
Naglašava i da su iz Predloga izbačene ključne odrednice koje bi doprinele suštinskoj primeni Kodeksa i promeni ponašanja poslanika, koje, kako navodi, probija sve granice pristojnosti.
Naša sagovornica je saglasna sa kritikama Otvorenog parlamenta da je ostavljen značajan prostor za diskreciono tumačenje Kodeksa. Ističe da to može za posledicu imati nesagledive zloupotrebe u cilju obračunavanja sa političkim protivnicima aktuelne vlasti.
Kodeks i u izveštaju GRECO
Grupa zemalja za borbu protiv korupcije (GRECO) Kodeks pominje i u svojem poslednjem izveštaju, objavljenom u oktobru 2020. godine.
U njemu GRECO preporučuje “brzo postupanje” u vezi sa usvajanjem Kodeksa ponašanja za narodne poslanike, kao i efikasno sprovođenJe Kodeksa u praksi, uključujući i podizanje svesti među narodnim poslanicima o standardima koji se očekuju od njih.
Nakon usvajanja, dodaje se, kodeks bi trebalo da prate odgovarajuće smernice, obuke i savetovanje.
GRECO, kako se navodi, očekuje i da izvrši procenu usklađenosti Kodeksa ponašanja kada on bude usvojen.