Generalna skupština Ujedinjenih nacija (UN) glasala je na zasedanju u Njujorku 18. novembra, između ostalih, o rezolucijama koje se tiču zaštite ljudskih prava u Autonomnoj Republici Krim, kao i rezoluciju o pravima muslimanske manjine Rohindže u Mjanmaru.
Prema izveštaju sa sajta UN-a, rezoluciju o situaciji na Krimu, poluostrvu u Ukrajini koje je Ruska Federacija anektirala 2014. godine, podržale su 63 zemlje-članice, 22 su bile protiv, a 85 je bilo uzdržano. Srbija nije prisustvovala glasanju.
Među zemljama iz ovog regiona, rezoluciju o Krimu podržale su Albanija, Hrvatska, Rumunija i Bugarska, dok je Bosna i Hercegovina bila uzdržana.
Srbija je u Ujedinjenim nacijama ranije u dva navrata glasala protiv rezolucije kojom se osuđuje „ruska okupacija Krima i grada Sevastopolja i zahteva povlačenje ruskih vojnih snaga bez odlaganja", što je izazvalo negodovanje diplomatskih predstavnika Ukrajine u Srbiji.
Poslednji put se to dogodilo u decembru 2019. godine.
Pročitajte i ovo: Srbija između Krima, Kosova i RusijeZvanični Beograd odbija da se pridruži sankcijama koje su zapadne zemlje uvele Rusiji zbog aneksije Krima, pravdajući to političkim, ekonomskim i tradicionalnim vezama sa tom zemljom.
Srbija računa na podršku Rusije u međunarodnim organizacijama za svoj stav o odbijanju priznanja kosovske nezavisnosti, ali Beograd ne priznaje Krim kao deo Rusije zbog toga što bi to, kako je to više puta objasnio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, "značilo podršku nezavisnosti Kosova".
Predstavnici Srbije takođe nisu bili prisutni kada se nešto ranije 18. novembra glasalo o rezoluciji koja se tiče ljudskih prava Rohindža muslimana i drugih manjina u Mjanmaru.
Rezoluciju je podržala 131 zemlja, devet je bilo protiv, a 31 uzdržana.
Za rezoluciju o Rohindžama glasale su sve zemlje iz okruženja Srbije.
Podsetimo, Srbija je i na prethodnom izjašnjavanju pred Generalnom skupštinom UN 27. decembra prošle godine odbila da podrži rezoluciju kojom se osuđuje nasilje nad Rohindžama. Na tom glasanju srpski predstavnici bili su uzdržani.
Stotine hiljada Rohindža izbegle su u susedni Bangladeš od avgusta 2017. godine zbog kampanje koja je usledila posle nekoliko pobunjeničkih napada na vojne i policijske punktove u Mjanmaru.
Rohindže generacijama žive u Mjanmaru, nekadašnjoj Burmi, ali im budistička većina ne priznaje državljanstvo.
Međunarodni sud pravde je u januaru ove godine naložio vlastima Mjanmara da preduzmu sve moguće mere da spreče genocid nad pripadnicima Rohindža. Taj sud Ujedinjenih nacija zauzeo je stav da je ta etnička grupa "i dalje krajnje ranjiva".
Liderka Mjanmara Aung San Su Ći (Aung San Suu Kyi) prethodno je saslušana 10. decembra u Hagu pred Međunarodnim sudom pravde, povodom optužbi za genocid koju njena zemlja vrši nad Rohindžama.
Vaš browser nepodržava HTML5
Zašto i kako je nekada ikona mira završila na Haškom sudu?
Inače, Srbija je 18. novembra u Ujedinjenim nacijama prisustvovala glasanju Generalne skupštine o rezoluciji za borbu protiv veličanja nacizma, neonacizma, rasne netolerancije i ksenofobije.
Srpski predstavnici podržali su ovu rezoluciju zajedno, protiv koje su se izjasnili jedino Ukrajina i SAD.
Za razliku od rezolucija Saveta bezbednosti, rezolucije Generalne skupštine nisu pravno obavezujuće, mada odražavaju mišljenje međunarodne zajednice.