Ministarstvo spoljnih poslova i dijaspore Vlade Kosova zatražilo je prekid dijaloga sa Srbijom a nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da „može doći do sukoba ukoliko se ne pstigne rešenje”.
„Svi rusko-srpski napori na podrivanju stabilnosti, mira i bezbednosti u regionu neprihvatljivi su za Kosovo i u suprotnosti su sa evropskim standardima”, navodi se u saopštenju uz napomenu da će Kosovo pojačati napore ka učlanjenju u NATO.
“Tek onda treba nastaviti dijalog sa Srbijom“, precizira se.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u četvrtak (12. novembra) nakon sastanka sa ambasadorima zemalja Kvinte da je “sukob u Nagorno-Karabahu pokazao kako jedan zamrznuti konflikt, kada ga neko odmrzne, može da eskalira u pravu katastrofu“.
“Ali najvažnija poruka za nas je poruka mira i poruka dijaloga, poruka želje da nastavimo dijalog sa Prištinom i da razumemo da je najbolje rešenje ono rešenje koje možemo i moramo da postignemo dijalogom. I bolje da ga postignemo ranije nego kasnije jer nam se u suprotnom može dogoditi nekakav sukob”, rekao je Vučić.
Ministarstvo spoljnih poslova i dijaspore Vlade Kosova je ove izjave predsednika Srbije okarakterisalo “tendencioznim i pretećim za stabilnost u regionu”.
Premijer Kosova Avdulah Hoti izjavio je da Vučićeve izjave nisu u korist normalizacije odnosa i postizanja konačnog sporazuma i recipročnog priznanja.
Vlada Kosova očekuje reakciju EU i NATO-a "naspram ovih provokacija".
Na Vučićeve izjave ranije je reagovala i Vjosa Osmani, vršilac dužnosti predsednice Kosova. Ona je na svom Twiter nalogu napisala da očekuje reakciju međunarodne zajednice na „pretnju“ predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
„Očekujem da će Evropska unija i NATO odgovoriti na ovu pretnju nasilnim ratom”, napisala je Osmani.
Nagorno-Karabah je deo Azerbejdžana ali Jermeni su većinsko stanovništvo. Ova regija ne priznaje vlast u Bakuu od početka 1990-ih a nakon rata koji je okončan 1994. godine, proglasila je nezavisnost koju niko ne priznaje, čak ni Jermenija koja je finansijski i vojno pomaže. Poslednji sukobi su najžešći od završetka rata 1994.
Inače Kosovo i Srbija vode razgovore o normalizaciji odnosa još od 2011. godine u Briselu posredstvom Evropske Unije.
Iako je prvobitno najavljeno da će Kosovo i Srbija voditi tehnički dijalog, koji će voditi radne grupe dve zemlje, krajem 2012. je započet i politički dijalog o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije.
Do sada su u okviru dijaloga Kosova i Srbije postignuta preko 23 sporazuma na tehničkom i političkom nivou.