Kampanja na parlamentarnim izborima u Srbiji 21. juna koštala je za oko 30 odsto manje nego ona iz 2016. godine, pokazalo je istraživanje nevladine organizacije Transparentnost Srbija (TS).
Programski direktor TS Nemanja Nenadić izjavio je, na online konferenciji za novinare, da je kampanja, sudeći po podacima iz 18 objavljenih izveštaja stranaka, koalicija i grupa građana, koštala 1,224 milijarde dinara, odnosno 10,4 miliona evra.
"Politička promocija SNS, koja ima najviše raspoloživih sredstava i mogućnosti da ih prikupi je, međutim, vredela svega šest odsto manje nego pre četiri godine, i pored ograničenja za vođenje kampanje koja je nametnula pandemija, potpune izvesnosti nadmoćne pobede na izborima i mogućnosti za promociju kroz aktivnosti javnih funkcionera", istakao je Nenadić.
Nenadić je dodao da su drugi učesnici izbora, uključujući i vladajuću Socijalističku partiju Srbije- Jedinstvenu Srbiju (SPS-JS), imali znatno manje mogućnosti da prikupe sredstva za promociju, što je, uz bojkot značajnog dela opozicije, uticalo da troškovi budu manji.
"U strukturi rashoda i dalje je najviše zastupljeno oglašavanje na TV stanicama, 60 odsto, slede troškovi promotivnog materijala (oko 11 odsto), oglasi u štampanim medijima i drugi troškovi sa više od sedam odsto", navela je istraživačica TS Aleksandra Ajdanić.
Udeo internet oglašavanja je i dalje na skromnih šest odsto, dok je nešto manje otišlo na bilborde.
"Budžet je prijavljen kao izvor za blizu 60 odsto troškova. Međutim, još jedna četvrtina je plaćena takozvanim 'sopstvenim sredstvima' političkih stranaka, to jest, novcem koji su one prenele sa svojih stalnih računa, a prethodno su ga dobile iz budžeta, ali za drugu namenu", naveo je Nenadić.
Kako je istakao, i sledeći izvor prihoda, kredit, koji čini skoro osam odsto, takođe će, gotovo izvesno, biti plaćen iz budžeta Republike Srbije, jer će ga vraćati stranke koje su stekle pravo da narednih godina ostvaruju značajne budžetske dotacije po osnovu zastupljenosti u Skupštini Srbije.
Nenadić je rekao da su, nakon izborne kampanje, kod nekoliko političkih subjekata, ostali nepokriveni troškovi, koji su naročito veliki kod nekih lista koje su ostale ispod cenzusa.
- Istraživanje Fridrih Ebert: Najsporniji izbori u Srbiji u poslednjih 20 godina
- Izveštaj ODIHR o izborima u Srbiji: Sprečiti pritisak na birače
Kada je reč o funkcionerskoj kampanji, nalazi TS su pokazali da je Aleksandar Vučić dominirao izbornom kampanjom i zasenio ne samo ostale aktere iz Srpske napredne stranke (SNS) i drugih partija sa liste koja je nosila njegovo ime, nego i sve druge učesnike izbora.
"Iako Vučić nije imao veliki broj promotivnih aktivnosti, one su pažljivo ukomponovane sa drugim oblicima promocije, tako da je on u potpunosti ovladao medijskim prostorom", ukazao je saradnik TS Zlatko Minić i dodao da su izveštaji sa 16 promotivnih aktivnosti na kojima se pojavio dobili ogroman prostor u medijima.
TS je tokom izborne kampanje posmatrala centralne informativne emisije pet TV stanica tokom četiri dana tokom kojih su funkcioneri ukupno imali 19.663 sekunde, a od toga Vučić 13.715.
"Kada je reč o izbornim blokovima“, kako je naveo Minić, „svi učesnici izbora bili su zastupljeni sa 4.723 sekunde, a od toga lista Aleksandra Vučića imala je 1.881 sekundu."