Izabrani predsednik SAD Džo Bajden (Joe Biden) imenovaće u ponedeljak radnu grupu za borbu protiv korona virusa. On je izjavio u subotu nakon što je proglašen pobednikom da će učiniti sve što može da „preokrene ovu pandemiju“.
Iako Donald Tramp još nije priznao poraz i nije završeno prebrojavanje svih glasova u ključnim državama, Bajden nastavlja sa primenom planova za preuzimanje vlasti 20. januara.
Pročitajte i ovo: Joe Biden novi predsjednik Sjedinjenih DržavaBorba protiv pandemije najhitniji zadatak
Bajden je najavio da će formirati tim od 12 savetnika koji će pomoći u borbi protiv pandemije korona virusa, koji će predvoditi bivši čelnik američke službe javnog zdravstva (U.S. Public Health Service Commissioned Corps) Vivek Marti (Murthy) i nekadašnji komesar Administracije za hranu i lekove Dejvid Kesler (David Kessler).
"U ponedeljak ću imenovati grupu vodećih naučnika i eksperata kao tranzicione savetnike da pomognu u pretvaranju programa Bajden-Haris u akcioni plan koji će biti primenjivan od 20. januara 2021", rekao je u subotu novi predsednik SAD dodajući da će pomenuta strategija počivati na “nauci, empatiji i brizi”.
Vaš browser nepodržava HTML5
Kako su glasali zaraženi korona virusom u SAD
On je istakao da mu je prvi zadatak da stavi pod kontrolu pandemiju korona virusa.
“To je jedini način da se vratimo normalnom životu,” kazao je Bajden dodajući da "neće štedeti napora" u cilju obuzdavanja pandemije korona virusa od koje je preminulo više od 237 hiljada Amerikanaca, a milioni njih ostali bez posla.
Njegov tim je saopštio da će osigurati besplatno testiranje svih Amerikancima.
Maske za sve i svuda
Bajden će pozvati sve građane da nose maske izvan njihovih domova, a želi da guverneri saveznih država i lokalne vlasti uvedu ovu meru kao obaveznu.
On je i deo svoje predizborne kampanje bazirao na obećanju da će preduzeti odlučnije mere u borbi protiv širenja COVID-19, a najveći deo kritika koje je iznosio na račun svog rivala, aktuelnog predsednika Donalda Trampa (Trump), odnosio se upravo na neuspeh da se korona virus stavi pod kontrolu uključujući i njegovo opiranje merama kao što su nošenje maske i fizičko distanciranje.
Za razliku od Bajdena koji se regularno pojavljivao u javnosti sa maskom, Tramp je to uglavnom izbegavao.
Pročitajte i ovo: Trump: Neću narediti da nosite maske, to je stvar slobode izboraBroj zaraženih u SAD je premašio 100 hiljada, peti dan za redom. Glavni stručnjak za borbu protiv virusa Entoni Fauči (Anthony Fauci) izjavio je početkom meseca da SAD “nisu mogle biti gore pozicionirane” zbog približavanja zime kada se ljudi više okupljanju u zatvorenim prostorijama.
Bez kontakata nove i stare administracije
Bajden i potpredsednica Kamala Haris (Harris) otvorili su vebsajt za tranziciju, navodeći da će se njihov tim takođe fokusirati na ekonomiju, borbu protiv rasizma i klimatske promene.
U međuvremenu Administracija za opšte usluge, kao vladina agencija zadužena za priznavanje novoizabranog predsednika i započinjanje tranzicije vlasti, za sada to nije učinila.
Njena čelnica Emili Marfi (Emily Murphy), koju je imenovao Tramp, nije nagovestila kada će se to desiti. Do tada Bajdenov tim za tranziciju ne može da pristupi vladinim fondovima ili da komunicira sa federalnim agencijama koje će popuniti.
Pročitajte i ovo: Domaća pitanja u Bajdenovom fokusu, spoljna u drugom planuSmanjenje nejednakosti
Bajden je takođe objavio plan za oživljavanje američke ekonomije pogođene korona virusom zbog čega su milioni građana ostali bez posla. U tom konteksta namerava da da podstakne proizvodni sektor i investicije u infrastrukturu. Takođe, da učini pristupačnijom brigu o deci i smanji socijalne nejednakosti kako između bogatih i siromašnih tako i među različitim etničkim grupacijama.
Jedan od ključnih ciljeva je i osnaživanje srednje klase, koju je Bajden nazvao “okosnicom društva”.
Pročitajte i ovo: Četvrtina zaraženih u svetu u SAD, deset miliona Amerikanaca bez poslaPovratak SAD u SZO, Pariski sporazum o klimi…
Kako javlja BBC, Bajden namerava da ubrzo po inauguraciji donese više izvršnih uredbi – za koje nije potrebno odobrenje Kongresa – u cilju ukidanja Trampovih mera koje su izazivale kontroverze.
To znači da će se SAD ponovo priključiti Pariskom sporazumu o klimatskim promenama iz 2015. godine, koji je administracija Baraka (Barack) Obame potpisala a Trampova povukla iz njega. Takođe, Bajden je najavio povratak SAD u Svetsku zdravstvenu organizaciju (SZO) koju je Tramp napustio u vreme pandemije korona virusa, kritikujući je da naginje Kini.
Novi predsednik SAD će takođe ukinuti zabranu ulaska građana iz sedam zemalja sa većinskim muslimanskim stanovništvom, a vratiće i Obaminu politiku legalizacije statusa migrantima koji su ušli u SAD kao deca.
Kako će se Bajden izboriti sa rasizmom?
Jedan od ciljeva Bajdenove administracije biće i borba protiv rasizma. Novi predsednik SAD optužuje Trampa da podsticanje rasnih tenzija i izostanka kritike belih supremacista.
Bajden namerava da uvede mere kao što su dosputnije stanovanje za pripadnike afroameričke i manjinskih zajednica, fer tretman i bolje plate, te da Federalne rezerve učine više u cilju smanjivanja razlika u bogatstvu između različitih zajednica.
On takođe želi da transformiše postupanje policije, uključujući zabranu gušenja, odnosno pritiska na vrat (choke) prilikom privođenja, što je bio uzrok smrti u nekoliko slučajeva poslednjih godina koji su izazvali nemire u SAD. Jedna od mera biće i prekid prakse da policija dobija naoružanje koje se koristi u ratu, te formiranje nacionalne komisije za nadzor njenog rada.
Vaš browser nepodržava HTML5
Posljednji ispraćaj Georgea Floyda
Planira se i smanjenje broja zatvorenika, koji u ovom trenutku iznosi više od dva miliona i najveći je na svetu. Među njima je ubedljivo najviše Afroamerikanaca i pripadnika manjinskih grupa ako se ima u vidu veličina njihove populacije. Fokus će biti na “rehabilitaciji”.
"Naš pravosudni sistem ne može biti pravedan, ako ne iskorenimo rasne, polne kao i razlike po osnovu materijalnog stanja," navodi se u njegovom planu.
SAD su potresali rasni nemiri nakon što je policija brutalno ubila Afroamerikanca Džordža Floja u maju (George Floyd).
Izlazne ankete su pokazivale da su nakon pandemije i ekonomije, rasne razlike najvažniji faktor koji je uticao na opredeljenje birača.
Tramp najavljuje mitinge i sudski postupak
U međuvremenu, Donald Tramp i dalje ne priznaje rezultate izbora.
On se u nedelju veče ponovo oglasio na Tviteru sa pitanjem: “Otkad mediji određuju ko će biti predsednik?” I njegova supruga Melanija je napisala sličnu poruku da bi trebalo “prebrojiti svaki zakoniti, a ne ilegalni glas”.
Tramp namerava da organizuje seriju skupova širom zemlje nalik na predizborne kako bi omasovio podršku za osporavanje rezultata, najavio je portparol njegove kampanje Tim Murto (Murtaugh), prenosi Rojters.
Donald i Melanija Tramp, prilikom obeležavanja 75. godine od D-Dana u Portmutu, na jugu Velike Britanije. 5. jun 2019.
On planira da ih dovede u pitanje na nekoliko frontova. U Džordžiji, gde vodi Bajden, ponovo se prebrojavaju glasovi jer je razlika manja od 0,5 odsto. Tramp želi da se isti postupak sprovede i u Viskonsinu, u kome je pobedio 2016. Hilari Klinton (Hillary Clinton).
Istovremeno, najavljuje pokretanje postupka pred Vrhovnim sudom, u kome konzervativci imaju većinu.
Trampova kampanja je podnela žalbu zbog, kako je navela, neregularnosti i u Arizoni. Međutim, sekretar ove države je saopštio da je to “hvatanje za slamku”. Inače, u Arizoni, kao i Džordžiji, na vlasti su republikanci
Trampova kampanja je osporavala prebrojavanje glasova koji su stigli poštom nakon izbora, ali su imali žig da su poslati na dan izbora što je predviđeno zakonima pojedinih saveznih država poput Penslivanije. Zvaničnici ovih država naveli su da je čitav postupak legalan.
Pročitajte i ovo: Profesor Spitzer: Nema dokaza koji bi podržali tvrdnje o izbornoj krađi u SADDeo republikanaca podržava Trampov stav. Tako je njihov lider u Predstavničkom domu, u kome su demokrate u većini, Kevin Makarti (McCarthy) rekao u nedelju za “Foks njuz” (Fox News) da treba osigurati da se prebroje “svi zakonski glasovi i procesuira svaki pravni izazov”, dodajući da će “tek tada i samo tada Amerika odlučiti ko je pobedio na izborima”.
Istovremeno, pojedini republikanski zvaničnici, poput senatora iz Jute Mita Romnija (Mitt Rommney) i bivšeg predsednika Džordža Buša (George W. Bush), čestitali su Bajdenu na izboru.
Šta sledi?
Glasanje u pojedinim državama se nastavlja i rezultati nisu zvanični dok se ne potvrde, što traje nekoliko sedmica nakon izbora.
Kada se taj proces završi, guverner svake zemlje priprema dokument u kojem se nalaze liste sa imenima elektora i brojem glasova
Do 8. decembra treba da se reše svi sporovi oko izbora na državnom nivou. Sva nova brojanja glasova kao i sudske sporove zbog rezultata izbora potrebno je rešiti do ovog datuma.
Elektori zvanično glasaju 14. decembra u svojim državama i Distriktu Kolumbija.
Potvrde sa glasovima moraju stići do 23. decembra.
Predstavnički dom i Senat 6. januara održavaju zajedničku sednicu i broje elektorske glasove. Ako jedan kandidat dobije više od 270 glasova, predsededavajući Senata, odnosno aktuelni potpredsednik Majk Pens objavljuje rezultate.
Izabrani predsednik polaže zakletvu 20. januara 2021. godine.
Moskva i Peking i dalje bez reakcije
Većina svetskih lidera je čestitala novom predsedniku SAD na izboru, među poslednjima je to učinio i saudijski prestolonaslenik Mohamed bin Salman koji je uspostavio bliske odnose sa Trampom.
Rusija se za sada nije oglasila, navodeći da čeka zvaničnu potvrdu rezultata. Nema reakcije ni Kine, kao ni brazilskog predsednika Žaira Bolsonara, takođe bliskog odlazećem predsedniku SAD.