Šaip (Shaip) Kamberi, poslanik sa liste „Demokratska alternativa Albanaca – ujedinjena dolina” (DAAUD) kaže da nije očekivao nervozne reakcije državnog vrha na konstatacije o ratnim zločinima.

U intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) Kamberi je ocenio da je minimalna norma da država ima moralnu i političku obavezu da u procesu evropskih integracija rasvetli slučajeve masovnih grobnica i da se prema tom pitanju civilizacijski postavi.

Njegov govor u Skupštini Srbije od 28. oktobra izazvao je velik broj reakcija u javnosti i na društvenim mrežama. U njemu je istakao da takav parlament nije mogao proizvesti ni Slobodan Milošević i ocenio da je to tužno za demokratiju. Započeo ga je rečima “Mirëdita, dobar dan!” kako bi, kako je rekao za RSE, podsetio premijerku Anu Brnabić na pretnje desničara organizatorima festivala i da na taj način pruži podršku festivalu.

Shaip Kamberi: Ovaka Parlament ni Milošević nije mogao da napravi

U govoru je takođe pozvao i na suočavanje sa ratnim zločinima, a već tokom trajanja govora upozoren je da koristi rečnik koji, kako je naveo predsednik Skupštine Ivica Dačić, „nije primeren“.

“Ja sam ovih dana u Bujanovcu razgovarao sa mnogim Srbima koji podržavaju moj govor. Dakle, uopšte nije problem samo u Albancima, ja sam rekao - problem je što ova država pokušava da se svede na služenje samo jednoj misiji, jednoj stranci, onima koji pripadaju jednoj stranci”, istakao je Kamberi u intervjuu za RSE.

Prema Kamberijevim rečima, odnos prema manjinama je lakmus demokratije i demokratičnosti jedne države, ali teret i obaveza demokratizacije i decentralizacije Srbije, kako je istakao, pripadaju većinskom narodu i strankama većinskog naroda, koje treba da iznesu proces demokratizacije Srbije, usaglašavanja njenog zakonodavstva, standarda i uopšte slobodne misli sa standardima Evropske unije.

“Pre svega, ja nisam nikakav heroj. Ja sam samo čovek koji je izabran da zastupa interese svih ljudi koji budućnost Balkana vide u evropskim integracijama”, poručio je Kamberi.

On je takođe rekao i da nije zainteresovan da bude ministar u Vladi čije se zakletva završava rečima: “’biti posvećen očuvanju Kosova i Metohije unutar Republike Srbije’”.

“To je nespojivo sa našom političkom logikom i našim političkim ciljevima i ni u kom slučaju ni ja lično, ni bilo ko od Albanaca ne bi prihvatio to mesto”, kaže Kamberi.

RSE: Da li ste očekivali da će Vaše skupštinsko obraćanje imati ovoliki odjek u javnosti i, pre svih, kod najviših predstavnika države?

Kamberi: Očekivao sam oštre poslaničke reakcije. Tako je bilo prilikom izbora gospodina Ivice Dačića za predsednika Parlamenta, kada sam rekao da neću glasati za nekog ko ima veze sa ratnim zločinima, pa su reagovale kolege poslanici. Međutim, nisam očekivao ovako nervozne reakcije celokupnog državnog vrha na moje istinite konstatacije o ratnim zločinima.

Rekao sam da je minimalna civilizacijska norma ako grobnice postoje, da onda država ima moralnu i političku obavezu da u procesu evropskih integracija to rasvetli i da se prema tome civilizacijski postavi. Međutim, istina boli i očigledno je da su na vlasti one stranke koje su u direktnoj vezi sa strankama koje su i počele ratove u bivšoj Jugoslaviji.

O zločinima nema dijaloga

RSE: Premijerka je, reagujući na vaš govor, rekla da niste čovek dijaloga i pozvala vas da, kada već govorite o zločinima, govorite i o zločinu u Žutoj kući i navela da je to način za dijalog i poverenje koje je svima potrebno. Kako gledate na njene reči?

Kamberi: Zločin je zločin, i bilo gde da se dogodi treba da se osudi. Ja sam na zvaničnom mestu, kao zvanični predstavnik Albanaca, tražio od zvaničnog predstavnika Republike Srbije da ispita zločine koji se nalaze na teritoriji pod njenom ingerencijom.

Gospođa Brnabić i gospodin Vučić imaju dijalog i saradnju sa premijerom Albanije, razgovaraju i sa predstavnicima Kosova i te teme bi trebalo sa njima da otvore. Jednostavno, zatražio sam od gospođe Brnabić da se brine o svom dvorištu, da dokaže da li ima ili možda nema masovnih grobnica, ali način na koji je moj govor dočekan, očigledno ukazuje da se nešto pokušava zataškati.

U zločinima nema reciprociteta po sistemu – rasvetlite vi vaše zločine pa ćemo mi naše. I nikako se ne može izjednačiti ono što je u ime Republike Srbije i u ime naroda Srbije, na Kosovu počinila Miloševićeva vlast. Državna politika je htela da uništi jednu naciju. To je bla strategija najvišeg državnog rukovodstva, i zbog toga su presudama međunarodnog suda kažnjeni.

RFE: Vaš nastup u Skupštini Srbije zapalio je i društvene mreže na kojima ste vređani i napadani po raznim osnovama i optuživani čak i za veleizdaju. Kako su na vas delovale takve reakcije?

Kamberi: Ja sam predsednik jedne stranke koja trideset godina deluje u Preševskoj dolini i koja se 30 godina institucionalnim sredstvima bori da poboljša položaj Albanaca. Bilo je napada sada, bilo je napada i ranije i biće napada i ubuduće, ali moje političko opredeljenje, moje zalaganje u Narodnoj Skupštini neće zavisiti od toga šta budu pisali botovi na društvenim mrežama.

Sa poštovanjem ću se odnositi prema svim biračima koji su mi dali glas i koji od mene očekuju da zastupam ono za šta su me izabrali i tako ću i postupati. Svako ima svoje mišljenje o tome šta i kako radim, ali verujem da će vreme potvrditi teme koje sam načeo govorom u Skupštini.

Nisam heroj

RSE: S druge strane, preko društvenih mreža stigle su i brojne pohvale, čestitke i izrazi podrške, pre svega iz nevladinog sektora, ali i od javnih ličnosti i građana koji su vas proglasili za heroja slobodne misli i lidera srpske opozicije.

Kamberi: Pre svega, ja nisam nikakav heroj. Ja sam samo čovek koji je izabran da zastupa interese svih ljudi koji budućnost Balkana vide u evropskim integracijama.

Naravno da mi godi kada me jedna Nataša Kandić (nekadašnja direktorka Fonda za humanitarno pravo), Sonja Biserko (predsednica Helsinškog odbora u Srbiji), Vesna Pešić (sociološkinja, političarka)..., i da ne pominjem mnoge druge tako snažno podrže i pohvale moj govor.

Ja ću sigurno nastaviti da zastupam interese svih građana koji budućnost Srbije vide u evrointegracijama, ali ja pripadam jednoj maloj stranci koja deluje u samo tri opštine.

Odnos prema manjinama jeste lakmus demokratije i demokratičnosti jedne države, ali teret i obaveza demokratizacije i decentralizacije Srbije pripadaju većinskom narodu i strankama većinskog naroda, koje treba da iznesu proces demokratizacije Srbije, usaglašavanja njenog zakonodavstva, standarda i uopšte slobodne misli sa standardima Evropske unije.

Poslanička zakletva sporna

RSE: Vaš govor ste započeli sa “Mirëdita, dobar dan!” što su kritičari videli kao provokaciju. Da li je „Mirëdita” zaista nešto više od uobičajenog pozdrava na albanskom jeziku?

Kamberi: Prvo da kažem da ću ja svoje mišljenje, za koje mislim da je ispravno, iznositi bez obzira da li će to neko doživeti kao provokaciju. Mi smo se navikli na predrasude da Albanci provociraju kad dignu ruke u obliku orla, ako igraju fudbal u Beogradu pa daju gol, ako igraju bolje od Srbije i tada su provokatori...

To su uobičajeni stereotipi koji postoje o Albancima u delu srpskog društva. Pozdrav „ Mirëdita, dobar dan” je bilo moje podsećanje prisutnih na istoimenu kulturnu manifestaciju koja se uz mnogo problema odvijala nekoliko stotina metara dalje od Parlamenta.

Tamo su kordoni policije morali da brane učesnike izložbe iz Srbije i sa Kosova od napada desničarskih grupa, navijača, huligana ili ne znam već koga. Želeo sam da na taj način podsetim Anu Brnabić na te događaje i da dam podršku toj manifestaciji.

Ono što javnost u Srbiji treba da zna, da ja po poslovniku Skupštine Srbije, mogu ceo svoj govor da održim na albanskom jeziku, jer imam pravo na to i verovatno ću to u nekom trenutku i iskoristiti. Ali, ja želim da se obraćam na srpskom jeziku da bi me razumeli svi građani, jer da sam govorio na albanskom, onda bi se praktično prevodilac obraćao javnosti.

Policija zaustavila desničare nadomak mesta 'Mirëdita' festivala

RSE: Kada smo se dotakli upotrebe jezika, da li ste izgovorili poslaničku zakletvu?

Kamberi: Izgovorio sam je onako kako ju je predsedavajuća pročitala, jer ona u prvi plan ističe dužnost poslanika da brani „ljudska i manjinska prava i građanske slobode i po najboljem znanju i umeću služi građanima Srbije, istini i pravdi”. Ja sam kao čovek, kao političar i kao poslanik posvećen tim idealima.

Nemam nikakav lični zahtev – ni prema predsedniku Aleksandru Vučiću ni prema premijerki Ani Brnabić. Ja uopšte nisam zainteresovan, a ne verujem ni da bi bilo koji Albanac bio zainteresovan, da budem ministar u Vladi Srbije čija se zakletva završava rečima ’biti posvećen očuvanju Kosova i Metohije unutar Republike Srbije’”. To je nespojivo sa našom političkom logikom i našim političkim ciljevima i ni u kom slučaju ni ja lično, ni bilo ko od Albanaca ne bi prihvatio to mesto.

Srbija – od Horgoša do Preševa

RFE: Da li ćete posle ovako oštrog starta u Skupštini nastaviti da postavljate za vlast neugodna pitanja? I šta će biti u vašem fokusu?

Kamberi: Pa naravno, zavisno od tema koje budu postavljene u Narodnoj skupštini iznosiću svoje stavove i stavove moje poslaničke grupe koju ćemo zastupati. Pitanje manjina jeste jedno od ključnih pitanja i način ophođenja prema manjinama. To je jedan od najboljih dokaza demokratičnosti jednog društva i mi ćemo tu temu pokušati non-stop da držimo na dnevnom redu.

Međutim, u Srbiji postoje ogromni problemi zbog kojih je sve veći broj građana nezadovoljan. Ja sam ovih dana u Bujanovcu razgovarao sa mnogim Srbima koji podržavaju moj govor. Dakle, uopšte nije problem samo u Albancima, ja sam rekao, problem je što ova država pokušava da se svede na služenje samo jednoj misiji, jednoj stranci, onima koji pripadaju jednoj stranci.

Vi čujete optužbe na moj račun, da sam izostavio Srbe, zapravo SNS, iz lokalne vlasti u Bujanovcu. Moja stranka je izgubila izbore na lokalnom nivou i mesto predsednika Opštine, ali se i dalje zalaže za poštovanje načela multietičnosti naših opština koje je ustanovljeno na izborima 2002. godine.

Međutim, ovo načelo mora biti univerzalno, a predsednik države je upravo onaj koji je dužan da se zalaže da to načelo bude univerzalno. Hoću da kažem da se ne može tražiti uključivanje samo Srba u lokalnu samoupravu u Bujanovcu, i to samo iz redova SNS, jer u Bujanovcu postoji i druga opcija koja nije u dobrim odnosima sa centralom SNS, a da se zaboravi pitanje zastupljenosti u lokalnoj samoupravi Albanaca u Medveđi.

Tamo je ostalo 500–600 Albanaca koji imaju tri odbornička mesta, ali nije bilo tolerancije i dobre volje da i oni dobiju bilo kakvu ulogu u vlasti, da i oni sebe vide kao deo lokalne samouprave u kojoj žive. Znači, problem je u tome što se pokušava selektivna primena nekih načela i to samo onda kada to odgovara SNS i onima koji su uz nju.

Predsednik Vučić je bio u Bujanovcu dva puta, jednom dok je bio premijer, jednom kao predsednik ove države i nijednom nije posetio lokalnu samoupravu. Imao je sastanak samo sa ljudima iz SNS i to u jednom kafiću. Nije okupio Srbe, nije došao u lokalnu samoupravu da od ključnih ljudi čuje probleme sa kojima se suočava stanovništvo te opštine.

Dakle, uopšte nije pokazao zainteresovanost ni za Albance, ni za Rome, ali ni za Srbe koji ne pripadaju SNS.

Ja ne verujem da će se položaj Albanaca poboljšati ako jedan Albanac postane ministar. Ja verujem da će se položaj Albanaca poboljšati onda kad ova država odluči da, srazmerno broju stanovništva koje čini u ovim opštinama, zaposli Albance u državne institucije.

Poboljšaće se i ako država dovede nekog investitora južno od Vranja. Često se može čuti da predsednik Vučić otvara fabrike od Subotice do Vranja, kao da granica nije posle Preševa. Neka dovede po jednog do Bujanovca, Preševa, Medveđe, Sjenice, Tutina..., i tako pokaže da se stvarno zalaže za sve građane.