Jermenija i Azerbejdžan se optužuju za narušavanje primirja

Žena u skloništu tokom bombardovanja u glavnom gradu regije Nagorno- Karabah, Stepanakertu, 9. oktobar 2020.

Jermenske i azerbejdžanske snage međusobno se optužuju za nove napade u subotu, 10. oktobra, uprkos sporazumu o prekidu vatre u regiji Nagorno-Karabah koja je trebalo da stupi na snagu taj dan u podne.

"Ne obazirući se na ranije proglašeni prekid vatre, azerbejdžanske snage u 12:05 pokrenule napad na Karahanbeili", područje na prvoj liniji fronta, rekla je portparolka jermenskog ministarstva odbrane Shushan Stepanian, prenosi agencija Frans pres (AFP).

Dodala je da Vojska Karabaha preduzima mere za odbijanje napada.

Azerbejdžansko Ministarstvo odbrane izvestilo je 30 minuta nakon što je primirje trebalo da stupi na snagu da su jermenske snage granatirale oblasti Terter i Agdam.

Ministri spoljnih poslova dve zaraćene strane nakon 10 sati pregovora o prekidu vatre dogovorili su se u Moskvi da će razmeniti zatvorenike i tela poginulih, javila je agencija Asošijejted pres (AP).

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov, domaćin pregovora, rekao je da bi prekid vatre trebalo da otvori put za razgovore o rešavanju sukoba.

Razgovori ministara spoljnih poslova Jermenije i Azerbejdžana vođeni su na poziv ruskog predsednika Vladimira Putina.

Francuska je podržala sporazum o prekidu vatre, te ukazala da sada treba primeniti primirje.

"Primirje se sada mora primeniti i strogo poštovati kako bi se stvorili uslovi za trajan prekid svih neprijateljstava između dve zemlje", rekla je portparolka francuskog Ministarstva spoljnih poslova Anjes von der Mul.

Sukobi između Azerbejdžana i jermenskih snaga izbili su 27. septembra u regionu Nagorno-Karabah.

Borbe u Nagorno-Karabahu su najveća eskalacija nasilja u višedecenijskom sukobu oko regije, koja je međunarodno priznata kao azerbejdžanska teritorija, ali je pod kontrolom etničkih Jermena. Jermenske snage imaju kontrolu i nad sedam teritorija koje se nalaze do Nagorno-Karabaha.

Sukob između dvije zemlje izbio je 1988. godine uslijed zahtjeva etničkih Jermena za nezavisnošću Nagorno-Karabah regije u Azerbejdžanu i ujedinjenju sa Jermenijom u momentu kada se rušio Sovjetski savez.

Sam rat oko teritorije trajao je od 1992. do 1994. godine.

Prekid vatre dogovoren je 1994. godine čime su okončana krvoprolića koja su odnijela živote 30.000 ljudi. Više od milion ljudi je raseljeno. Azerbejdžanci su napustili Jermeniju, Nagorno-Karabah i pridružene teritorije, dok su Jermeni napustili svoje domove u Azerbejdžanu.

Od tada počinju decenije manjih, ali smrtonosnih sukoba duž linije kontakta i zajedničke granice.