Na adrese nekih od najpoznatijih svetskih internet korporacija, uskoro će stići pismo Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti (Poverenik) građana Srbije. U njemu se traži da u Srbiji imenuju svoje predstavnike, koji bi brinuli o zaštiti prikupljenih ličnih podataka njihovih korisnika iz Srbije, što je i zakonska obaveza prema srpskom Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti.
„Obratićemo im se, zatražiti objašnjenje i zatražiti da imenuju svog predstavnika. Nakon toga ćemo preduzeti ono što su dalje mere iz Zakona“, rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Zlatko Petrović, pomoćnik generalnog sekretara iz službe Poverenika.
Službi Poverenika se 1. oktobra obratila nevladina SHARE Fondacija, koje je ovom telu Vlade Srbije podnela prekršajne prijave protiv ukupno 16 globalnih tehno korporacija zbog toga što ni posle više od godinu dana nisu imenovale svoje predstavnike u Srbiji.
Kako je saopšteno iz SHARE, kompanije u čijem su vlasništvu popularne platforme za pružanje različitih usluga poput Fejsbuka, Tvitera, Amazona, Netfliksa ili Airbnba, obrađuju ogromne količine ličnih podataka građana Srbije, a građani nisu u mogućnosti da im se lično obrate i da neposredno ostvare svoja prava.
„Veliki problem nastaje kada naši građani požele da neke svoje podatke obrišu ili kada smatraju da su im neki podaci zloupotrebljeni i žele da stupe u kontakt sa ovim kompanijama“, ističe u razgovoru za RSE direktor SHARE Danilo Krivokapić.
U tim situacijama, kaže Krivokapić, građani ostaju prepušteni automatizovanoj komunikaciji.
„Razgovaraju, takoreći, sa kompjuterima, sa nekim automatizovanim formama i često ne dobiju nikakav odgovor. Nalaze se u začaranom krugu gde pišu prijave na koje im niko ne odgovara“, rekao je Krivokapić.
Pročitajte i ovo: Poverenik: Viber imenovao predstavnika za SrbijuPrijava koju je podneo SHARE u međuvremenu je povučena kada je u pitanju kompanija Viber Media S.a.r.l. u čijem je vlasništvu popularna istoimena platforma za razmenu poruka, jer su obavestili Poverenika da ih u Srbiji zastupaju advokati Zajedničke advokatske kancelarije Marković Vukotić Jovković.
Interesantno je da Viber predstavnika u Srbiji ima već gotovo godinu dana, ali su tek 2. oktobra ove godine o tome obavestili Poverenika, rekao je za RSE Danilo Krivokapić iz SHARE. "Građani nisu bili obavešteni o tome da oni imaju predstanika do prošle nedelje, ali bez obzira na to pozdravljamo odluku o imenovanju i mislimo da je to dobar korak", dodao je Krivokapić.
Svog predstavnika u Srbiji je u maju ove godine imenovala i jedna od najvećih svetskih internet kompanija, Google.
RSE je 2. oktobra poslao pitanja svim kompanijama na koje se odnosi prijava SHARE Fondacije, ali na odgovore i dalje čekamo.
Šta kaže zakon?
Imenovanje predstavnika u Srbiji, predviđeno je Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, usvojenom u novembru 2018. godine. Ovaj Zakon je napisan po ugledu na Opštu uredbu o zaštiti podataka (GDPR) kojom se (od njenog donošenja 2016. godine) štite prava državljana zemalja članica Evropske unije (EU), ka čijem članstvu Srbija teži.
Baš kao što kompanije – bilo da su sa teritorije EU ili izvan nje - koje prikupljaju i obrađuju podatke državljana 27 članica, moraju da se prilagode GDPR-u, tako je i sa Zakonom Srbije, osim u slučaju kada je u pitanju obrada podataka manjeg broja ljudi, objašnjeno je za RSE u službi Poverenika.
„Ako prikupljaju i dalje obrađuju podatke o ličnosti naših građana, ljudi koji imaju prebivalište u Republici Srbiji, ako im nude nekakve robe ili usluge ili prate njihove aktivnosti, oni, prema Zakonu, moraju da imenuju svog predstavnika i njemu može da se obrati bilo ko od građana“, precizira Zlatko Petrović iz službe Poverenika.
U EU kazna 20 miliona, u Srbiji 850 evra
Velika razlika između dva pravna akta - onog koji važi u Evropi i onog donetog u Srbiji - jeste visina predviđene kazne za njegovo kršenje.
„Prema evropskom propisu, prema GDPR, kazne se kreću do 20 miliona evra ili do četiri odsto globalnog prihoda kompanije. Kod nas je kazna za ovako nešto - da na primer ne imenuje svog predstavnika za Srbiju - do 100.000 dinara (blizu 850 evra) i 20.000 (blizu 170 evra) za odgovorno lice“, objašnjava Petrović.
Dodatni problem za Poverenika u Srbiji predstavlja i teritorijalna barijera kada je u pitanju nadzor sprovođenja zakona ili izvršenja propisane kazne. „Kako nekome ko ima sedište u Kini ili Americi izreći jedan takav prekršajni nalog, kada nemate nadležnost“, objašnjava Petrović problem sa kojim se suočava dodavši da namera pisma koje im upućuje jeste da ih upozna sa tim da, prema zakonu u Srbiji, imaju obavezu da u njoj imenuju svog predstavnika.
Pročitajte i ovo: Zaštita podataka bez 'Štita privatnosti' i u SrbijiKako je Google imenovao predstavnika?
Mada su kazne i simbolične i teško naplative, dobit bi, u slučaju da kompanije odgovore pozitivno, bila bi velika za građane Srbije, kažu inicijatori prijave, SHARE Fondacija. Zato i podnošenje prijava tretiraju kao nastavak svoje kampanje započete pre više od godinu dana.
„Mislim da je bitno kako se ove kompanije ophode prema građanima, kako se ophode prema zakonima zemalja u kojima posluju jer, pre svega, treba da pokažu da cene prava i privatnost naših građana, kao što cene prava građana u EU, u SAD ili drugim delovima sveta“, ističe predstavnik SHARE Danilo Krivokapić.
Kampanja SHARE Fondacije traje oko godinu dana, i prvi veliki uspeh bio je sa jednom od najvećih i najprepoznatljivijih svetskih internet kompanija, Google.
21. maja kompanija Google je pismeno odredila svog predstavnika u Republici Srbiji, kancelariju BDK Advokati, saopšteno je tada iz kancelarije Poverenika.
„Ušli smo sa Google u korespondenciju, telefonski razgovor sam lično obavio sa pravnim timom Google. U tom razgovoru sam im pojasnio da ovde više nije pitanje zaprećenih kazni niti prekršajnog postupka za koji je i pitanje kako se može sprovesti, nego d je ovde prosto u pitanju poštovanje vladavine prava i privatnosti korisnika. I, verovali ili ne ’lepa reč otvorila je gvozdena vrata’ i Google je imenovao svog predstavnika u Srbiji“, rekao nam je Zlatko Petrović iz kancelarije Poverenika.
Facebook, druga velika kompanija kojoj su se služba Poverenika obratila po prijavi SHARE Fondacije, do danas nije pružila nikakav odgovor, navodi se u saopštenju na sajtu SHARE.
Nakon što je Google imenovao svog predstavnika u Srbiji, prvi problem je rešen za samo dve nedelje.
Kako se dolazak Google pokazao u praksi?
Kako izgleda benefit od imenovanja predstavnika neke velike kompanije u Srbiji, pokazalo se upravo u slučaju kompanije Google i Beograđanke koja im se obratila u septembru 2019. godine, sa zahtevom da ostvari takozvano ’pravo na zaborav’, odnosno da izbriše svoj kanal na najpopularnijem globalnom servisu za razmenu video sadržaja, Youtube, koji je u vlasništvu Google.
Tokom narednih deset meseci, ispunila je više desetina zahteva i formulara, a u proces su bili uključeni i SHARE Fondacija i služba Poverenika.
Uspeha međutim nije bilo.
Pet dana od imenovanja predstavnika Google u Srbiji, 26. maja, obavešteni su o neostvarenom zahtevu za brisanje kanala.
Samo dve nedelje kasnije, 11. juna, od YouTube pravne službe stigao je mejl sa instrukcijama za ostvarenje prava i njen Youtube kanal je konačno bio “zaboravljen”.