Nemačka o dokumentu Sofije: Bilateralna pitanja nisu deo pregovora Skoplja i EU

Zastava Severne Makedonije i Evropske unije

Ambasadorka Nemačke u Skoplju Anke Holštajn (Holstein) potvrdila je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je Bugarska dostavila zemljama članicama Evropske unije (EU) memorandum o odnosima sa Severnom Makedonijom, čiji je tekst koji je objavio Radio Slobodna Evropa (RSE) izazvao burne reakcije u Skoplju.

"Mi, prema mojim saznanjima, i ostale zemlje, smatramo da se bilateralni problemi ne trebaju stavljati u pregovarački okvir i da se ti problemi trebaju rešavati bilateralno", poručila je Holštajn.

Ona je naglasila da je u suštinskom interesu Bugarske da se ne blokira proces proširenja Unije u regionu Zapadnog Balkana.

Memorandum o odnosima Bugarske i Severne Makedonije u kontekstu proširenja EU i procesa stabilizacije i pridruživanja je zvanična Sofija dostavila zemljama članicama EU, tražeći podršku za usvajanje, u vreme vreme kada se u telima EU dogovara pregovarački okvir za Severnu Makedoniju i Albaniju, za koji se očekuje da bude dogovoren do 6. oktobra.

Šta piše u dokumentu?

U bugarskom memorandumu se traži da bilateralni dogovor između Skoplja i Sofije i dobri međususedski odnosi budu deo Pregovaračkog okvira o učlanjenu Republike Severne Makedonije u EU i da budu deo poglavlja 35.

U ovom dokumentu, u čiji je sadržaj RSE imao uvid, na šest strana se objašnjavaju i bugarske teze o poreklu makedonske nacije i jezika. Tamo se navodi da su Makedonci projekat ranijeg jugoslovenskog lidera Josipa Broza Tita, da je makedonski jezik norma bugarskog i da nije postojao do 2. avgusta 1944. godine.

Pored Dogovora o dobrosusedstvu, Sofija smatra da uslov za napredak Severne Makedonije u evrointegracijama treba biti i odnos zemlje prema manjini na bugarskoj teritoriji.

Pročitajte i ovo: Von der Leyen predstavila plan EU protiv budućih kriza, spomenula i Zapadni Balkan

Skoplje nije dobilo Memorandum

Ministar spoljnih poslova Bujar Osmani je izjavio da do Skoplja taj dokument nije zvanično stigao, pojasnivši da Severna Makedonija kao kandidat za članstvo u EU nije deo korespondencije unutar Unije".

"Naša dužnost je", dodao je Osmani, "da preko svakodnevnih komunikacija, saznamo informacije bitne za državu", ali je naglasio da neće ulaziti u materijalnu raspravu o memorandumu.

On ističe da Bugarska u martu nije sprečila odluku o početku pristupnih pregovora Skoplja i Tirane, tako da ne očekuje blokadu ili tehnička odlaganja prve međuvladine konferencije, koja je zakazana za decembar.

"Mi nastavljamo da komuniciramo sa zemljama članicama, objašnjavajući sva pitanja i mislim da je korektan odnos svih zemalja i Predsedništva (Unije, op.a) u smislu da pregovarački okvir nije platforma gde se rešavaju bilateralni odnosi između zemalja", kaže Osmani.

Pročitajte i ovo: Evropska komisija predstavila pregovarački okvir za Severnu Makedoniju i Albaniju

Stav makedonske Vlade i poziv VMRO DPMNE

Dogovor o dobrosusedstvu sa Bugarskom stvara pravni okvir i nudi instrumente za uređivanje bilateralnih pitanja i mi smo posvećeni njegovoj implementaciji, saopštili su iz Vlade.

“Sa Bugarskom smo saveznici u NATO-u, imamo zajedničku obavezu i dužnost da poboljšavamo dobrosusedske odnose, saradnju i da gradimo prijateljstvo”, kažu iz Vlade.

Makedonska Vlada ističe da je pravo na samoopredeljenje i samoidentifikaciju temeljna evropska vrednost i da su posebnost makedonskog jezika i makedonskog etničkog identiteta neosporna činjenica.

Kada je u pitanju opozicija, poslanik opozicione VMRO DPMNE Antonijo Milošoski, ujedno predsednik parlamentarne Komisije za spoljnu politiku, zatražio je od Ministarstva spoljnih poslova da dostavi informaciju u vezi, kako kaže, "antimakedonskog Memoranduma, koji dotiče jezični, nacionalni i kulturni identitet makedonskog naroda." Prethodno je Milošoski, koji je i bivši ministar spoljnih poslova, izjavio da o ovom memorandumu treba raspravljati i parlament.

Pročitajte i ovo: Makedonsko-bugarska sporenja oko jezika

Bugarska vlada i parlament su još prošle godine usvojili deklaraciju kojom podržavaju pristupne pregovore Severne Makedonije sa EU, ali sa nekoliko uslova, među kojima i to da se ne pominje makedonski jezik i bugarski fašistički okupator za vreme Drugog svetskog rata.

Prethodno su Dogovor o prijateljstvu, dobrosusedstvu i saradnji dve države potpisali 2017. godine premijeri Zoran Zaev i Bojko Borisov.

Krajem 2019. godine, Bugarska akademija nauka je usvojila stav da makedonski jezik ne postoji, već da je "pismeno-regionalna norma" bugarskog jezika.

U martu 2020, kada su lideri EU dali zeleno svetlo za početak pregovora Skoplja i Tirane, Bugarska je imala odvojenu izjavu, u kojoj je tražila da Severna Makedonija prekine bilo kakvu podršku organizacijama koje se deklariraju kao makedonska manjina na njihovoj teritoriji, a da se jezik u dokumentima Unije i u pregovaračkom okviru imenuje kao "zvanični jezik Republike Severne Makedonije".