Privreda Evropske unije od oštrih mera ograničenja oporavlja se neujednačeno, opterećena tradicionalnim političkim sporovima, dok članice suočene s pretnjom novog talasa širenje korona virusa zasad izbegavaju obuhvatna zatvaranja koja su izazvala najoštriji ekonomski pad od Drugog svetskog rata, pišu svetski mediji.
Stare brige EU
Suočena s pandemijom, EU je stavila je postrani stara međusobna sumnjičenja članica kako bi napravila kolektivni paket ekonomske pomoći, povećavši nade da je održivi oporavak na putu. Ali dok korona virus opet dobija na snazi, evropska obnova deluje da posustaje, delom i zbog strahovanja da bi tradicionalne političke brige mogle omesti ekonomske imperative, piše Njujork tajms (The New York Times).
Ranija protivljenja severnih evropskih zemalja izdavanju zajedničkog duga prevaziđena su odlukom o korona obveznicama, što je, ocenjuje američki list, zacementiralo osećaj da je pandemija pomogla sazrevanju Unije. Međutim, Evropska centralna banka, koja je dobila pohvale posle obećanja da će uraditi sve što treba za stabilizaciju ekonomije, usteže se da ponovi takvu poruku, sejući sumnju o budućoj dostupnosti kredita.
Pojedini podaci ukazuju da je ekonomski život u 18 država evrozone imao nagli skok u julu i tokom većeg dela avgusta, pre nego što se aktivnost opet usporila proteklih nedelja. S rastom novih zaraza poslednjih nedelja, ponovo su potrošači i kompanije promenile ponašanje - ljudi odustaju od putovanja, smanjuju odlaske u kupovinu i odlučuju se na štednju usled pretnji po radna mesta.
Nacionalne vlade koje su izdvojile znatna sredstva za subvencionisanje plata i ograničenje otpuštanja sada završavaju te programe, što nagoveštava rast broja nezaposlenih. EU je suspendovala ograničenja na budžetske deficite, ali će, kako navodi Njujork tajms, ti propisi eventualno biti vraćeni i iznuditi rezove u potrošnji. Članice EU već raspravljaju koliko dugo mogu produžavati pomoć, dok kompanije pribegavaju otpuštanjima.
Uz to, dodaje list, u jeku najgore zdravstvene krize u poslednjih 100 godina, s najvećim ekonomskim padom od Velike depresije, britanska vlada je odlučila da pokrene novu krizu i povećala strahove da bi mogla ostvariti višegodišnje pretnje o izlasku iz EU bez dogovora o budućim trgovinskim odnosima, što bi skoro izvesno pogoršalo već užasan ekonomski pad u Velikoj Britaniji, ali i pogodilo njene najveće evropske trgovinske partnere, poput Holandije, Francuske i Španije.
Dve brzine
Evropa se neujednačeno oporavlja od krize izazvane pandemijom korona virusa, ukazuje Fajnenšl tajms (The Financial Times), ilustrujući različite sudbine evropske ekonomije "u dve brzine" primerima Nemačke na severu koja se oporavlja snažnije od južnih članica EU poput Španije.
Pre pandemije Španija je imala veći rast od evropskog proseka, dok je Nemačka bila na ivici recesije pošto su rast zadržavale dugotrajne slabosti - najveća evropska privreda se veoma oslanjala na izvoz koji je pod pritiskom pada globalne trgovine, dok se automobilski sektor muči s prelaskom na električna vozila.
Međutim, sa širenjem korona virusa u prvoj polovini godine, španska privreda se smanjila za 22 odsto, skoro duplo više od nemačkog pada od 12 odsto, ukazuje britanski list, dodajući i da se oporavak odvija drugačije - nemačka maloprodaja je iznad prepandemijskih nivoa još od maja, dok u Španiji i dalje zaostaje.
Jedan od razloga je koliko je pandemija u martu i aprilu snažno pogodila Španiju i brzina kojom nove infekcije opet rastu. Španske mere zatvaranja su bile strože od nemačkih, dok je privreda Španije posebno zavisna od turizma. Kriza je duboko uticala na španske javne finansije, gurajući dug sa 96,5 odsto BDP-a prošle godine do 128,7 odsto koliko se procenjuje za sledeću godinu. Nemačka, s dugom od 75 odsto BDP-a, nema takva ograničenja posle više godina suficita, pa je svoj paket ekonomskog oporavka produžila sa 12 na 24 meseca.
Oporavak u dve brzine, u kojem se fiskalno snažni sever Evrope brže oporavlja od teško zaduženog juga, može povećati napetosti finansijskih tržišta, podstaći političke tenzije i otežati zadatke odlučilaca u Evropskoj uniji, ukazuje Fajnenšl tajms na upozorenja ekonomista.
Izbegavanje novih strogih ograničenja
Kako drugi talas zaraza korona virusom dobija zamajac širom Evrope, vlade su odlučne da izbegnu opsežne mere ograničenja koja su proletos zamrzle privrede i umesto toga traže manje remetilačke načine da se živi s COVID-19, piše Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).
Francuska i Španija su zabeležile najveći porast broja novih slučaja zaraza korona virusom posle sezone letnjih putovanja. Ipak, ukazuje američki list, vlasti te dve zemlje, kao i drugde u Evropi, uvode lokalne mere za borbu protiv širenja virusa, dok traže od građana da sebe i druge štite razboritim ponašanjem.
To je u oštrom kontrastu s opsežnim merama uvedenim kada je COVID-19 prvi put pogodio Evropu ranije ove godine, ističe Volstrit džurnal, navodeći da su te mere donekle suzbile širenje virusa, ali i izazvale najoštriji ekonomski pad od Drugog svetskog rata.
Novi talas infekcija je koncentrisan među mladima i većina pozitivno testiranih poslednjih nedelja ima blage ili nikakve simptome. Zdravstveni zvaničnici upozoravaju da bi pandemija mogla biti opasnija s hladnim vremenom, kada ljudi provode više vremena u zatvorenim prostorijama. Političari ipak uglavnom isključuju nova zatvaranja, ukazuje list, navodeći primere Španije, Francuske, Italije i Nemačke.
Erman Gusens (Herman Goossens), mikrobiolog s Univerziteta Antverpen koji koordiniše naučni savetodavni panel EU, rekao je da su ranije stručnjaci za javno zdravlje poput njega davali savete koji su doveli do zatvaranja, bez razmatranja širih društvenih i ekonomskih posledica. On kaže da sada savetuje donosiocima odluka da promene svoje poruke i da traže od ljudi da se ne oslanjaju na vladine mere, već da preuzmu ličnu odgovornost za suzbijanje bolesti fizičkim distanciranjem, nošenjem maski, izbegavanjem gužvi i ljudi koji su u većem riziku od zaraze.
"Poziv za buđenje"
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorila je u četvrtak, 17. septembra, na "alarmantnu stopu prenošenja" COVID-19 širom Evrope i tražila da se ne skraćuju periodi samoizolacije, prenosi agencija Frans pres (Agence France-Presse).
Direktor SZO za Evropu Hans Kluge rekao je da bi broj novih slučajeva korona virusa zabeležen u septembru "trebalo da posluži kao poziv za buđenje".
SZO je navela da neće promeniti smernice koje nalažu karantin od 14 dana za sve izložene novom korona virusu.
U Francuskoj je preporučeno trajanje samoizolacije smanjeno na sedam dana, a u Velikoj Britaniji i Irskoj je deset dana, dok nekoliko zemalja, poput Portugala i Hrvatske, razmatraju smanjenje tog vremena.
Broj dnevnih slučajeva u Evropi je sada između 40.000 i 50.000. Na vrhuncu 1. aprila zabeleženo je 43.000 slučajeva u jednom dana, mada je u mnogim zemljama znatno povećano testiranje.